Šta se kuva u kiparskim vodama, tu su i ratni brodovi

Veliki je broj zemalja koje bi htele da iskoriste veliko nalazište gasa u kiparskim vodama o čemu svedoči podatak da su u tom području već i ratni brodovi SAD i Turske, piše Dojče vele i dodaje da neki smtraju da bogatstvo može mirno da se crpi samo ako se Kipar ujedini.

Kako se navodi, najpre se 2011. otkriće fosilnog goriva, pre svega gasa u podmorju na jugu Kipra, na toj ostrvskoj državi slavilo kao ekonomski spas, ali je ubrzo susedna Turska osporavala pravo Kipru da sama eksploatiše to nađeno bogatstvo.

Prošlog vikenda američki energetski gigant Exxon Mobil je konačno i počeo sa bušenjem, a nad takozvani Blok 10 je poslat brod-platforma Stena Icemax, tako da u sporu učestvuje sve više država.

Taj brod-platforma plovi pod britanskom zastavom, a u projektu učestvuju i investitori iz Katara.

S druge strane, Turska zahteva da Kipar smesta obustavi „unilateralnu eksploraciju“ – kako to zove Ankara, a i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan te američke, britanske i katarske investitore zove „gusari“ i „morski banditi“.

Spor nije ostao samo na rečima – Turska je već odavno u međunarodne vode pred nalazištem poslala svoje ratne brodove, a Kipar je sad objavio i „preporuku“ svim brodovima da ne prilaze britanskom brodu-platformi.

S obzirom da je koncesionar američki koncern, u to područje su poslati i američki ratni brodovi, ako Turska i oružjem pokuša da ometa bušenje.

Ovo nalazište je postalo važna tema i na međunarodnom sceni: u eksploataciji svakako želi da učestvuje i Grčka, a i Evropska unija to smatra važnim izvorom kako bi smanjila zavisnost kontinenta od ruskog gasa.

Ambicije ima i Liban, ali to bi mogao i Izaelu da bude važan izvor energije.

Tu je i Egipat koji je suočen sa najtežom energetskom krizom u poslednjim decenijama i koji je, baš kao i Izrael, već potpisao sporazum s Kiprom o granici na moru za ekonomsku eksploataciju.

Turska tvrdi da joj nije samo stalo do sopstvenih interesa, nego se smatra zastupnikom Turaka na Kipru i takozvane Republike Severni Kipar koju priznaje jedino Ankara.

Za južni, međunarodno priznati Kipar i članicu Evropske unije, ovo fosilno gorivo značio bi blagostanje, ali turski deo ostrva u samoproglašenoj državi od tog blagostanja ne bi imao ništa.

Za Kostasa Filisa iz Instituta za međunarodne odnose u Atini, tu može da postoji samo jedno rešenje za Ankaru:

„Ako Turska želi deo ovog kolača, onda neće imati drugu mogućnost nego da podstakne turske stanovnike Kipra da se vrate pregovaračkom stolu i nađu rešenje za ponovno ujedinjavanje ostrva“, rekao je Filis i dodao da Turska može da se bavi samo sitnom destrukcijom, ali zapravo nema potencijal da nešto konkretno promeni.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.