Tajna operacija „Arhiv“ ─ kakva je sudbina Hitlerovih posmrtnih ostataka

Hitlerova smrt je dugo posle rata bila povod za razna nagađanja, a sovjetska vlast je smatrala da bi pronalazak njegovih posmrtnih ostataka mogao izazvati novi talas neonacizma.

Trinaestog marta 1970. godine šef KGB-a Sovjetskog Saveza Jurij Vladimirovič Andropov poslao je generalnom sekretaru Komunističke partije Sovjetskog Saveza Leonidu Brežnjevu pismo sa predlogom da se unište posmrtni ostaci Adolfa Hitlera i njegovog najbližeg saradnika – Jozefa Gebelsa. Brežnjev je odobrio ideju. Tako je započeta tajna operacija „Arhiv“. Posmrtni ostaci Hitlera i Gebelsa sahranjeni su na teritoriji sovjetskog vojnog gradića u Magdeburgu (Istočna Nemačka).

Sporazumom vlasti dveju zemalja iz 1970. godine, taj deo je predat gradskim vlastima i bio je namenjen za izgradnju stambenih kompleksa. Kako su sovjetske vlasti s pravom smatrale, otkrivanje posmrtnih ostataka dvojice vođa Trećeg rajha izazvao bi novi talas neonacizma i podigao bi informacionu kampanju na Zapadu. Zapadnim medijima su ionako kružile vesti da je Hitler navodno viđen živ i zdrav u Latinskoj Americi. Postojala je još zanimljivija teorija zavere da se firer skriva u tajnoj nacističkoj bazi na Antarktiku. Navodno, tamo je postojao „Četvrti rajh“ – tajna baza 211 „Nova Švabija“, gde su iskopani mnogobrojni tuneli, a do nje se moglo doći samo podmornicom.

Takođe su kružile vesti da je 1946-1947 godine američka ekspedicija na čelu sa Ričardom Berdom pokušala je da otkrije nacističku bazu na Antarktidi, ali su ih napali neidentifikovani leteći objekti, slični tanjirima. Navodno su oborili mnogobrojne avione i zapalili jedan od brodova.

Hitler je u stvari sahranjivan više puta. Prvo 4. maja 1945. godine pored ulaza u njegov bunker, zatim kod Berlina, a potom u gradiću Ratenov, 70 kilometara zapadno od nemačke prestonice. I na kraju, 13. januara 1946. godine posmrtne ostatke su prevezli u Magdeburg i sahranili u dvorištu zgrade, gde se nalazilo odeljenje sovjetske armijske kontraobaveštajne službe. Tamo su sahranjeni i posmrtni ostaci Gebelsa, njegove supruge i šestoro dece.

Kako niko ne bi primetio, učesnici operacije „Arhiv“ pokrenuli su glasine da su u Magdeburgu zakopani vredni arhivski dokumenti iz rata. Ta verzija nije izazivala sumnje, tim pre što pripadnici KGB-a nikome nisu dozvoljavali pristup mestu iskopavanja.

Na kraju su iskopali posmrtne ostatke i spakovali u kutije. Petog aprila su ih odneli van Magdeburga i spalili, a pepeo prosuli u reku.

Operacija je vođena u velikoj tajnosti, a za nju su znala samo četiri čoveka – Brežnjev, inicijator Andropov, šef Saveta ministara Kosigin i predsednik prezidijuma Vrhovnog saveta Podgorni.

Informacije o operaciji „Arhiv“ procurele su u medije tek devedesetih godina.

Svet 2020. godine obeležava 75. godišnjicu pobede nad fašizmom i kapitulacije nacističke Nemačke.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.