U trendu

Terzić: Putinove promene usmerene ka stabilizaciji Rusije

BEOGRAD – Najavljene ustavne promene u Rusiji koje je predložio predsednik Vladimir Putin, posle čega su ostavke podneli Vlada i premijer Dmitrij Medvedev, usmerene su ka unutrašnjoj stabilizaciji društva i uspostavljanju parlamentarne republike, ocenjuje bivši ambasador Srbije u Rusiji Slavenko Terzić, koji ne očekuje radikalnije promene u spoljnoj politici Moskve.

Terzić kaže da je nekoliko pravaca Putinovih najavljenih promena, a sužavanje ovlašćenja predsednika i davanje većeg značaja parlamentu i vladi tumači kao težnju ka uspostavljanju parlamentarne republike.

„Uz državnu Duma i Savet Federacije, mnogo veći značaj i veća ovlašćenja daju se Državnom savetu koji će, po mom mišljenju, imati veliku ulogu u parlamentarnom životu Rusije“, rekao je Terzić za Tanjug.

On smatra da se promene, pre svega, tiču društvenog preobražaja i uspostavljanja unutrašnje socijalne kohezije, imajući u vidu da su u Rusiji, kako kaže, poslednjih godina sve uočljivije socijalne razlike između bogatih i siromašnih i srednjeg sloja.

„Glavni pravac tih promena usmeren je prema porodici, porodičnom vaspitanju i tradiciji i demografskim promenama, čiji je značaj posebno istaknut, budući da je reč o ogromnoj teritoriji i da je gubitak stanovništva faktor ekonomskog razvitka, ali i bezbednosni faktor“, navodi bivši ambasador.

Ruski predsednik je, primećuje Terzić, poseban akcenat stavio na pitanje iskorenjivanja siromaštva i dubokim reformama u oblasti obrazovne, socijalne i zdravstvene politike obećavajući besplatno obrazovanje u regionima, besplatne obroke u školama i besplatan internet dostupan svim građanima Rusije.

„Te socijalne promene usmerene su na povećanje životnog standarda stanovništva i na to da se preduprede mogući socijalni nemiri, koji mogu biti iskorišćeni iznutra ili spolja, imajući u vidu socijalne razlike u tom društvu“, smatra Terzić.

Prema njegovoj oceni, predložene ustavne izmene daju prioritet ruskom zakonodavstvu nad međunarodnim pravom što je, kako kaže, podržano od svih faktora u ruskom društvu, a odnosi se, pre svega, na to da visoki državni funkcioneri ubuduće ne mogu imati dvojno ili trojno državljanstvo.

„To je predloženo jer izvestan broj ministara i drugih državnih funkcionera imaju državljanstva drugih država, a smatra se da onaj ko vrši važnu državnu funkciju može zastupati interes i imati državljanstvo samo Ruske Federacije“, pojašnjava Terzić.

Za naslednika Dmitrija Medvedeva, novog ruskog premijera Mihaila Mišustina, kaže da je provereni državni činovnik, koji je u Vladi Rusije radi od 1998.godine, i koji je modernizovao rusku poresku politiku.

Dodaje da je Mišustin doktor mašinstva i ekonomije koji ima veliko iskustvo u funkcionisanju državne uprave, a osim toga je i stručnjak za informatiku i računarstvo.

„U pitanju je ličnost za koju se procenjuje da neće imati posebnih ambicija i čiji je zadatak da dosledno i efikasno sprovodi i ubrza program reformi koje je najavio predsednik Putin“, ocenjuje Terzić, koji je uveren da će najavljeni paket mera doprineti unutrašnjem jačanju i mobilizaciji ruskog društva.

„Putin je do sada imao ogromnu podršku građana za vođenje spoljne i odbrambene politike, ali ne baš toliku podršku za unutrašnju politiku, a mislim da će ovaj niz mera znatno ojačati podršku Putinu i u toj oblasti“, smatra Terzić.

Upitan o ostavci Medvedeva, koji važi za lojalnog, ali liberalnog i prozapadno orijentisanog Putinov saradnika, i njegovom odnosu sa ruskim predsednikom, Terzić navodi da se o odlasku Medvedeva sa mesta premijera godinama spekulisalo u kuloarskim krugovima, ali da nikad nije bilo zvanične najave da će se to desiti.

On istovremeno ističe da je Medvedev sada dobio vrlo važnu funkciju i da je postavljen za Putinovog zamenika u Savetu za bezbednost koji, kako kaže, razmatra ključna pitanja unutrašnje i spoljne bezbednosne i odbrambene politike.

„Formalno gledano, to je vrlo važna funkcija, a kako će se dalje razvijati stvari na unutrašnjem planu u Rusiji treba sačekati i videti“, navodi Terzić.

Na pitanje da li će se promene u Moskvi odraziti na rusku spoljnu politiku, Terzić kaže da treba sačekati sastav nove vlade, ali da ne očekuje „radikalnije promene“ na tom planu.

Prema njegovoj oceni, unutrašnja stabilizacija društva biće dodatni stimulans aktivnoj spoljnoj politici Rusije koja je, ističe Terzić, pod Putinom postala značajan međunarodni faktor čiji se glas sve više uvažava.

„Rusija želi da sarađuje sa EU i sa SAD, ali s druge strane nema nekog konstruktivnog odgovora. Ne verujem da će ove promene dovesti do bilo kakve radikalnije promene u ruskoj spoljnoj politici“, zaključio je Terzić.

(Tanjug)

Napišite komentar