Tramp menja stavove o najmanje četiri pitanja u jednom danu

Američki predsednik Donald Tramp u jednom danu je o četiri pitanja izneo potpuno drugačiji stav u odnosu na njegova predizborna obećanja i izjave.

Tramp je juče rekao da Kina nije manipulator valutom, da je NATO važan vojni savez, da bi mogao da ostavi Dženet Jelen na čelu Federalnih rezervi i izrazio povoljan stav o američkoj Eksport-import banci.

Pored toga, u Trampovoj politici su primetne i druge promene u odnosu na njegove stavove iz predsedsedničke kampanje, posebno kad je reč o Siriji i odnosu s Rusijom.

Tokom predsedničke kampanje Tramp je rekao da je Kina „neprijatelj“ i obećao da će prvog dana u Beloj kući proglasiti tu zemlju za manipulatora valutom. Tramp je, medjutim, juče u intervjuu za Vol strit džornal rekao da „oni (Kina) nisu manipulatori valutom“.

Kao predsednički kandidat Tramp je govorio da je NATO zastarela organizacija pošto se na bavi terorizmom, ali je juče na konfernciji za novinare s generalnim sekretarom Alijanse Jensom Stoltenbergom rekao da NATO „više nije zastareo“. Pored toga, ove nedelje je potpisao protokol o pristupanju Crne Gore NATO-u.

Tramp je u predizbornoj kampanji optuživao šeficu Feda Dženet Jelen za staranačku pristrasnost i da pomaže tadašnjem predsedniku Baraku Obami „veštačkim“ držanjem referentnih kamatnih stopa na niskim nivoima.

U intervjuu za Vol strit džornal Tramp je rekao da poštuje Jelen i nije iskljuio mogučnost da je podrži i za drugi mandat na čelu Feda. „Zaista volim politiku niskih kamatnih stopa, moram biti iskren s vama“, rekao je Tramp.

U istom intervjuu Tramp je rekao da je američka Eksport-import banka SAD koja pomaže izvoz „veoma dobra stvar“. „I ona zapravo pravi novac, može napraviti mnogo novca“, rekao je on, dok je u leto prošle godine Tramp izjavio da mu se ta banka ne svidja pošto je nepotrebna.

Tramp je tokom predizborne kampanje govorio da SAD ne treba da se bave Sirijom, ali je naglo promenio stav prošle nedelje posle napada hemijskim oružjem za koji SAD i zapadne zemlje optužuju sirijsku vladu. Krajem prošle nedelje je naložio i raketni napad na vazdušnu bazu sirijske vojske.

Kad je reč o Rusiji, Tramp je govorio da treba poboljšati odnose s Rusijom, što je tumačeno kao i da bi SAD mogle promeniti stav o ruskoj aneksiji Krima i podršci proruskim pobunjenicima na istoku Ukrajine. Zasad, medjutim, nema naznaka u promeni politike Vašingtona, a jučerašnja poseta Moskvi državnog sekretara Reksa Tilersona, po opštim ocenama, nije dovela do bitnih pomaka. Ruski predsednik Vladimir Putin je pre razgovora s Tilersonom rekao da su odnosi dve zemlje pogoršani od dolaska Trampa u Belu kuću, dok je Tramp posle rekao da su ti odnosi na nižem nivou nego ikad pre.

Promene u Trampovoj politici mogle bi biti posledica manje uloge njegovog glavnog stratega Stiva Benona, bivšeg direktor ekstremno desničarskog portala Brajtbart njuz, kome se pripisuje da je podsticao desni populizam i izolacionističku politiku predsednika SAD.

Tramp je u intervjuu listu Njujork post pre dva dana rekao da se Benon „prilično kasno“ pridružio njegovoj predsedničkoj kampanji i da je on sad sebi strateg. „Stiv mi se svidja, ali nemojte zaboraviti da nije bio uključen u kampanju do kasne faze“, rekao je Tramp.

Benon je, takodje, prošle nedelje uklonjen iz Nacionalnog saveta za bezbednost Bele kuće, u kojem u osnovi nije ni trebalo da bude jer se smatra da nije prikladno da politički savetnik ima neku ulogu u bezbednosnim pitanjima.

Portal Politiko piše da sve veću ulogu u Trampovom timu ima hedž fond menadžer s Vol strita, milijarder Stiven Švarcmen koji s predsednikom SAD razgovora i nekoliko puta.

Sve veći Švarcmenov uticaj naišao je na pozitivne reakcije biznismena i umerenih republikancima koji žele da Tramop odustane od nacionlistilčke politike. Pored Švarcmena, sve veću ulogu u Beloj kući ima i Trampov zet Džared Kušner koji navodno pokušava da umanji Benonov uticaj.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.