U EU striktniji zakoni o oružju od 2019. godine

Evropska unija će do kraja 2019. pooštriti propise o vatrenom oružju, pošto je Evropski parlament danas konačno usvojio tekst u kojem je jedna od najznačajnijih mera zabrana da civili koriste neke vrste poluautomatskog oružja.

Cilj novog propisa koji je već dobio odobrenje država članica, je da „kriminalce i teroriste spreči da dodju do oružja, ili ih u tome ograniči“, rekao je pred Parlamentom evropski komesar Džulijan King (Julian King), u čijoj nadležnosti je bezbednost.

To ne znači da će ljubitelji streljaštva biti lišeni svoje omiljene aktivnosti za razbibrigu, dodao je on.

Potrebno je „obračunati se sa nelegalnom trgovinom oružja, ali i ojačati kontrolu vatrenog oružja koje je u legalnom vlasništvu“, izjavio je King povodom novih propisa, koji su ovog puta obuhvatili i kolekcionare.

Važeća direktiva o vatrenom oružju iz 1991. godine „sadrži značajne bezbednosne propuste“, naveo je komesar.

„Tako znamo da neko vatreno oružje koje je korišćeno u napadu na list Šarli ebdo u Parizu u januaru 2015. godine bilo takozvano akustičko oružje, koje nije pokriveno važećim propisima, a koje je bilo pretvoreno u smrtonosno oružje“, naveo je on.

Objasnio je i da je deo poluautomatskog oružja koje je po sadašnjoj direktivi dozvoljeno, uz malo iskustva i orudja raspoloživog preko intereneta, moguće pretvoriti u automatsko.

Cilj reforme je i da se poboljša razmena informacija medju zemljama, na primer o odbijanju da se nekome izda dozvola za nošenje oružja, i da se poboljša praćenje oružja, pre svega obeležavanjem njegovih glavnih delova.

Tekst je usaglašen tokom više od godinu dana teških pregovora država-članica i Parlamenta, pod pritiskom lovaca, sportskih strelaca i industrije oružja koji su se plašili da će neopravdano korisnicima biti nametnuta ograničenja.

Jedan zvaničnik Komisije tako je u januaru izrazio žaljenje što u ovom dosijeu ima „mnogo lobiranja“, što je okarakterisao kao evropsku verziju moćnog američkog lobija industrije oružja NRA.

Neke zemlje, medju kojima Češka, tražile su da se propisi previše ne pooštre, dok su Luksemburg i Francuska želele restriktivnije propise.

Slične podele ispoljile su se i u Parlamentu.

Na kraju, kako je istakao belgijski socijalista Mark Tarabela (Marc Tarabella), državama-članicama je ostavljeno da, ako žele, na svojoj teritoriji uvedu striktnije propise od evropskih.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.