Ukrajina danas obeležava 30. godišnjicu od černobiljske katastrofe
U Ukrajini su se rano jutros oglasile sirene u isto vreme kada se desila prva eksplozija u sovjetskoj nuklearnoj centrali kod Černobilja pre 30 godina, čime je počelo obeležavanje godišnjice najveće nuklearne katastrofe u istoriji čovečanstva.
Na današnji dan 1986. godine, u 01.23 po moskovskom vremenu odjeknula je eksplozija koja je uništila četvrti reaktor, raznela krov i poslala oblak radioaktivnog materijala koji se raširio izvan granica Ukrajine i kontaminirao veliki deo Evrope, najviše Rusiju i Belorusiju, tada republike Sovjetskog Saveza.
Odmah posle eksplozije stradao je 31 radnik nuklearke i vatrogasac, uglavnom od akutne bolesti od radijacije.
Tokom naredne tri decenije hiljade ljudi je dobilo bolesti povezane s radijacijom, kao što je rak, ali ukupan broj žrtava nuklearne katastrofe i dugoročne zdravstvene posledice i danas su predmet sporenja.
U Ukrajini se danas održava niz dogadjaja povodom 30. godišnjice katastrofe.
Rodjaci stradalih u toj nesreći zapalili su rano jutros sveće i prisustvovali su bdenju u nekoliko crkvi, uključujući i u mestu Slavutič, izgradjenom posle katastrofe kako bi se naselili radnici nuklearne elektrane i njihove porodice.
Mnogi preživeli su se danas vratili u svoj rodni grad Pipjat kod nuklearne centrale, koji je evakuisan posle eksplozije.
Predsednik Ukrajine Petro Porošenko prisustvovao je ceremoniji u Kijevu, gde je položio venac na spomenik žrtvama nesreće, posle čega je minutom ćutanja odao poštu stradalima, prenosi Bi-Bi-Si.
Porošenko će danas prisustvovati i ceremoniji na mestu gde se nalazila nuklearna centrala.
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da je Černobilj postao ozbiljna lekcija za celo čovečanstvo i da je do danas ostavio teške posledice po životnu sredinu i ljudsko zdravlje, preneo je TASS.
„Razmere tragedije su mogle da budu nemerljivo veće, da nije bilo nezapamćene hrabrosti i posvećenosti vatrogasaca, vojnika, stručnjaka, zdravstvenih radnika koji su časno obavljali svoju profesionalnu i gradjansku dužnost. Mnogi od njih su žrtvovali svoje živote da sačuvaju druge“, naveo je Putin u telegramu učesnicima suzbijanja posledica černobiljske katastrofe koje je nazvao pravim herojima.
U čišćenju i sprečavanju širenja katastrofe učestvovalo je više od 600.000 sovjetskih civila i vojnika iz cele zemlje.
Nivo radioaktivnosti u tom području i dalje je visok.
Grupa razvijenih privreda G7 i Evropska banka za obnovu i razvoj obećali su u ponedeljak da će dati 87,5 miliona evra za finansiranje izgradnje novog podzemnog skladišta za odlaganje potrošenog nuklearnog goriva iz centrale u Černobilju.
Oko 200 tona visoko radioaktivne magme nalazi se unutar reaktora koji je razoren požarom i eksplozijom 26. aprila 1986. godine. Odmah posle katastrofe izgradjen je betonski pokrivač, nazvan „sarkofag“, ali stručnjaci strahuju da bi delovi reaktora mogli da se sruše, što bi ponovo oslobodilo radioaktivni materijal u atmosferu.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.