U trendu

UN pozivaju Evropu da pojača ekološke aktivnosti

NIKOZIJA – Uprkos napretku u određenim oblastima, vlade u panevropskom regionu moraju da pokažu daleko veću ambiciju u rešavaju klimatskih promena, zaštite ekosistema i upravljanja otpadom i zagađenjem, naglašava nova procena UN koja je danas predstavljena 9. Ministarskoj konferenciji o životnoj sredini za Evropu u Nikoziji.

Ta konferencija je najviše telo UN za ekološku politiku u regionu, a Sedma panevropska procena životne sredine obuhvatila je 54 zemlje širom EU, članice Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu, Balkan, Kavkaz, Istočnu Evropu i Centralnu Aziju.

U zajedničkom izveštaju, Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) i Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) pozivaju na veću akciju za rešavanje trostruke planetarne krize, koja utiče na klimu, prirodu i zagađenje i čiji efekti, više nego ikada, imaju uticaj na živote i dobrobit ljudi u panevropskom regionu.

Izvršna sekretarka UNECE Olga Algajerova rekla je da zaključci te procene moraju da budu poziv za buđenje regionu.

Kako je naglasila, istorijska suša sa kojom se region suočio ovog leta ukazala je na to šta treba da očekujemo u godinama koje dolaze i pokazuje da više nema vremena za gubljenje.

„UN su razvile više alata i pristupa za smanjenje zagađenja, pojačanje zaštite životne sredine, smanjenja upotrebe resursa i podsticanje prelaska na cirkularnu ekonomiju. Njihova implementacija mora biti značajno ubrzana, kao i promene navika svih nas pre nego što bude prekasno“, upozorila je Algajerova.

UN ističe da je proteklih godina postignut određeni napredak kroz sprovođenje politika za smanjenje zagađenja vazduha, ali da su potrebni veći napori, jer je zagađenje vazduha i dalje najveći zdravstveni rizik u regionu.

U izveštaju se navodi da je između 2009. i 2018. godine 41 evropska zemlja zabeležila smanjenje preuranjenih smrti za 13 odsto uzrokovanih dugoročnom izloženošću finim česticama materije(PM2,5), ali da je koncentracija PM2,5 nastavila je da premašuje smernice za kvalitet vazduha Svetske zdravstvene organizacije iz 2005.

Dalje, upotreba obnovljivih izvora energije, povećana je u 29 zemalja u periodu 2013-2017, ali se region i dalje u velikoj meri oslanja na fosilna goriva – što čini oko 78 odsto ukupne finalne potrošnje energije, dok udeo obnovljivih izvora energije raste sporije od ukupne potrošnje energije u regionu.

UN preporučuje da bi Vlade bi trebalo da eliminišu ili reformišu štetne subvencije i ulaganja i razviju efektivna mere za produbljivanje dekarbonizacije, pomoću prelaska na investicije za obnovljivu energiju.

UN upozorava da su rečni baseni, jezera i velike podzemne vode u regionu izložene višestrukim izazovima.

Klimatske promene, navodi se, stvaraju dodatne izazove za količinu slatkih voda i na kvalitet izazvan poplavama, sušama, bolestima i promenama biodiverziteta u vodenim ekosistemima, a da pražnjenje urbanih i industrijskih otpadnih voda predstavlja pretnju za javno zdravlje.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar