U trendu

UNHCR: Smanjenje apatridije važnije nego ikada

ŽENEVA/BEOGRAD – Danas, kada međunarodna zajednica obeležava 60 godina od usvajanja Konvencije Ujedinjenih nacija o statusu lica bez državljanstva iz 1961. godine, Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), naglašava da je osiguranje prava na državljanstvo i smanjenje apatridije moguće i da je to sada važnije nego ikada.

„Novi globalni izazovi, kao što su pandemija kovid-19 i negativni efekti klimatskih promena, pored stalnih izazova sa kojima se suočavamo, kao što je sve veći broj prisilno raseljenih, pokazuju da je pravo na državljanstvo od kritične važnosti. Svi ljudi moraju da budu evidentirani i vidljivi u očima sopstvene zemlje i vlade i moraju da budu obuhvaćeni vladinim odgovorima na krize“, rekao je Filipo Grandi, visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice, saopštio je UNHCR.

„Posedovanje državljanstva, a samim tim i državne zaštite koja proističe iz državljanstva, može da predstavlja razliku od koje može zavisiti i nečiji život, a to je još više izraženo u vreme krize, bilo da se radi o vakcinaciji, evakuaciji ili pružanju neophodne socijalne sigurnosti“, dodao je Grandi.

Lica bez državljanstva mogu da u situacijama sukoba i raseljavanja upadnu u zakonske rupe jer nemaju zaštitu nijedne vlade ili nemaju dokaz o identitetu ili nemaju ni jedno ni drugo.

Njima, takođe, preti rizik da neće biti obuhvaćeni vakcinacijom protiv kovid-19 u okviru planova za borbu protiv pandemije u zemlji u kojoj se nalaze, navodi se u saopštenju UNHCR.

Slično tome, malo je verovatno da će lica bez državljanstva imati pravo na društveno-ekonomske pakete pomoći namenjene smanjenju uticaja pandemije na život stanovništva.

Štaviše, imajući u vidu da se klimatske promene pogoršavaju, licima bez državljanstva preti rizik da neće biti uključeni u vladine napore za ublažavanje posledica ekstremnih vremenskih događaja.

Šire gledavši, ukoliko neko nema državljanstvo, to može da znači da nema ni pristup obrazovanju, medicinskoj nezi ili legalnom zaposlenju. Apatridija može da onemogući slobodu kretanja, kupoprodaju imovine, glasanje, otvaranja bankovnog računa ili čak sklapanje braka. Trenutno u svetu postoji 4,2 miliona evidentiranih ljudi bez državljanstva, saopštio je UNHCR.

Stvarni broj ljudi koje nijedna država ne priznaje kao svoje državljane verovatno je mnogo veći, ako se uzme u obzir to da su podaci nepotpuni.

UNHCR je početkom jula predstavio rezultate istraživanja „Lica u riziku od apatridije u Srbiji – Pregled trenutnog stanja i preporuke za budućnost“ koje je sprovela agencija CeSID u periodu od oktobra do novembra 2020. godine.

Apatridija pogađa najugroženije članove romske zajednice u Srbiji. UNHCR radi sa ranjivim interno raseljenim i domicilnim Romima koji nisu upisani u matične knjige rođenih ili su bez dokumenta od 2004. godine.

UNHCR je podržao sprovođenje istraživanja o apatridiji kako bi se prikupili podaci o Romima, Aškalijama i Egipćanima (RAE) koji bez ličnih dokumenata žive u neformalnim naseljima širom Srbije. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 1.807 domaćinstava (9.248 osoba) i ukazalo je na 253 osobe bez upisane činjenice rođenja, 275 osoba čije državljanstvo Republike Srbije nije potvrđeno, 1.032 osobe bez lične karte i 2.072 osobe koje nemaju prijavljeno prebivalište ili boravište.

Broj osoba u riziku od apatridije u populaciji koja živi u neformalnim naseljima je pao za malo više od 1.100 što je značajan napredak od 42 odsto u odnosu na 2015. godinu.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.