Ušli u EU, sproveli reforme i plate im porasle sa 357 na 932 evra

Godine 2004. Litvanija je postala članica Evropske unije i potpisnica Šengenskog sporazuma i tada počinje njen ekonomski uspon.

U tome su uspeli zahvaljujući nekoliko ključnih reformi, ali da je bilo lako, nije. Pre pristupanja Litvanije EU, posebno u prvoj deceniji primene zakona o tržišnoj konkurenciji, politika konkurentnosti bila je usmerena na kontrolu cena i na cene koje su određivale kompanije koje su kontrolisale tržište.

„Prvu deceniju, u 90-im, obeležila je visoka inflacija, spor ekonomski rast i slaba konkurencija“, kaže Šarunas Keserauskas, predsednik Veća za konkurenciju Republike Litvanije.

Tokom pregovora koji su prethodili ulasku u EU naročito su se isticala pitanja poput liberalizacije tržišta, uklanjanja nepotrebnih vladinih propia, otvaranja tržišta i konkurencije.

„Pristupanje EU značajno je povećalo mogućnosti ekonomskog rasta zemlje, kao i uslove ekonomske podrške i raspoloživih sredstava, što je dovelo do boljih izgleda za izvoz i uvoz kako bi se podstakao ekonomski rast i povećala konkurentnost u zemlji“, rekao je za Keserauskas B92.

„Istovremeno, izmenjeno je zakonodavstvo o konkurentnosti u skladu s pravnim tekovinama EU-a. To je imalo dvostruki efekt: prvo, usklađivanje je olakšalo primenu zakona o konkurentnosti, jer su evropska pravila tržišnog takmičenja postala direktno primenjiva u zemlji i sad se u svojoj praksi možemo osloniti na brojne evropske slučajeve i sudske odluke, a drugo, ulaskom u EU mogli smo da učestvujemo u redovnim sastancima i radnim grupama EU za zaštitu konkurentnosti. Možemo razmenjivati iskustva, što je sve naš rad učinilo još efikasnijim“, govori Šarunas.

Ulazak u EU osetio je svaki gradanin Litvanije kroz kroz promene koje su im olakšale svakodnevni život.

„Većina građana Litvanije bi, verovatno, istaknula prednost slobodnog kretanja ljudi, odnosno slobodnog putovanja u zemlje EU bez vize. Ekonomisti bi, s druge strane, isticali tržište EU-a od 500 miliona potrošača koje je postalo otvoreno za litvanske kompanije, kao i finansijsku podršku koju je naša zemlja dobila“, kaže on.

Od pristupanja EU 1. maja 2004. godine, Litvanija je dobila oko 15 milijardi evra pomoći, što se koristilo za razvoj infrastrukture, jačanje poslovne konkurentnosti, smanjenje regionalnih i socijalnih razlika.

„Podrška EU, kao i otvoreni izvoz tržišta doveli su rasta ekonomije i zaposlenosti. Članstvo u EU doprinelo je i poboljšanju ugleda Litvanije među stranim investitorima. Pre pristupanja litvanski BDP iznosio je 46 posto proseka EU-a po stanovniku. U 2011. godini dostigao je 62 posto, da bi u 2014. došao do 72 posto, odnosno do 78 posto u 2017.“, kaže on.

Istraživanje Eurobarometra provedeno 2019. potvrdilo je da 91 posto Litvanaca smatra da je članstvo u EU donelo mnoge pozitivne promene u zemlji.

„Pored toga, nezaposlenost se smanjila sa 11 posto u 2004. na 6,2 posto u 2018., dok je prosečna plata porasla sa 357 na 932 evra. Iako su cene proizvoda i usluga porasle za više od 50 posto u poslednjih 15 godina. To pokazuje da su se kupovna moć i finansijski kapaciteti skoro svih državljana Litvanije vremenom povećavali“, govori Keserauskas.

Brojne su prednosti članstva u EU koje su se osetili u svakodnevnom životu. Nekoliko godina ranije na snagu su stupila pravila koja regulišu cene roaminga u EU, pa građani sada plaćaju telefonske pozive, SMS i mobilni internet po tarifama iz svoje zemlje bez obzira gde putovali.

„Po mojoj proceni formalni pregovori o pristupanju EU po svim poglavljima trajali su dve godine. To je uključivalo razgovore u okviru sporazuma o pridruživanju s EU, nakon čega je zemlja u narednih pet godina menjala zakone kako bi ih uskladila sa zakonodavstvom EU-a. Sve ukupno pregovori su trajali oko 7 godina“, kaže.

„Nije bilo naročito velikih izazova oko sprovođenja zakona o konkurentnosti. Međutim, bilo je ograničenja konkurencije koja su morala biti uklonjena, kao što je, na primer, monopol nacionalnog operatera fiksne mreže“, opisuje Keserauskas put ka EU.

Što se tiče pristupanja Srbije EU, on kaže da treba da budemo spremni za ono što predstoji. Njegova zemlja je imala nacionalni zakon o državnoj pomoći pre ulaska u EU. Pre toga vlada je usvojila pravila o kontroli državne pomoći u zemlji.

„Moj savet zemljama u procesu pristupanja je da svaka zemlja kandidat treba unapred da odluči kako će mehanizam kontrole državne pomoći funkcionisati nakon pristupanja EU: koja nacionalna institucija će biti odgovorna za kontrolu državne pomoći i koja će biti njena uloga. Kao što se vidi iz iskustva drugih država članica, kontrola državne pomoći može funkcionisati na različite načine“, zaključuje Šarunas Keserauskas.

On je o tome govorio i na konferenciji Državna pomoć i ekonomije Zapadnog Balkana na kojoj su učestvovali predstavnici tela za kontrolu državne pomoći Zapadnog Balkana, Euvropske komisije, Veća za zaštitu konkurentnosti Litvanije i evropski stručnjaci.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.