VB: Suspendovan parlament, gnev i optužbe za državni udar
LONDON – Britanska kraljica Elizabeta Druga odobrila je danas plan premijera Borisa Džonsona da suspenduje rad parlamenta na mesec dana, čime se poslanicima skraćuje vreme da blokiraju Bregzit bez sporazuma.
Kritičari i opozicija to vide kao protivustavan potez i pokušaj državnog udara, a najavljeni su i protesti.
Suspenzija parlamenta u periodu između 9. i 12. septembra, pa sve do 14. oktobra, znači da poslanici verovatno neće moći da izglasaju nijedan zakon koji bi mogao premijera da spreči u nameri da izvede Veliku Britaniju iz Evropske Unije bez dogovora 31. oktobra.
Uprkos tome što je Džonson ranije odbijao da isključi mogućnost povlačenja takvog poteza, trenutak u kojem je objavljena odluka iznenadio je poslanike, od kojih su mnogi na odmoru, piše AP.
Mnogi su bili gnevni, a više istaknutih javnih ličnosti, uključujući bivšeg premijera Džona Mejdžora, već je zapretilo da će tražiti od suda da zaustavi suspenziju.
Portparolka Škotske nacionalističke stranke (SNP) Džoana Čeri već je podnela tužbu škotskom sudu.
Premijerka Škotske Nikola Stardžen rekla je da poslanici moraju da se okupe i zaustave plan Vlade sledeće nedelje, ili će „današnji dan ući u istoriju kao mračan za britansku demokratiju“, prenosi BBC.
Predsedavajući Donjeg doma parlamenta Džon Berkou kaže da je zahtev za suspenzijom „protivustavan“, a potez vlade ocenjuje kao „pretnju za demokratiju“ u Britaniji.
„Kako god da je upakovano, očigledno je da je svrha (suspendovanja parlamenta) da se zaustavi debata (poslanika) o Bregzitu, a njihova dužnost je da oblikuju kurs zemlje. To bi bila uvreda za demokratske procese i prava parlamentaraca kao izabranih narodnih predstavnika“, kaže Berkou.
Lider laburista Džeremi Korbin navodi da je „zapanjen bezobzirnošću Džonsonove vlade koja govori o suverenitetu, a sada traži suspenziju parlamenta kako bi izbegla promatranje njihovog bezobzirnog Bregzita bez dogovora“.
Portparolka Laburističkog doma Dajana Abot potez britanskog premijera, kojim pokušava da ograniči mogućnosti poslanika da spreče njegov plan za Bregzit, vidi kao državni udar protiv parlamenta.
„Džonson cilja na državni udar protiv parlamenta. Protiv vas glasača i vaših političkih predstavnika“, napisala je Abot na svom Tviter nalogu, dodajući da je sve to zarad Bregzita bez dogovora.
Britanski zakonodavci će verovatno glasati o planovima premijera 21. i 22. oktobra, rekao je Džonson.
Da će kraljica odobriti Džonsonov predlog o suspenziji parlamenta, za poznavaoce prilika je bilo očekivano. Naime, ona ne može da odbije zahtev premijera jer ima malo manevarskog prostora kada je reč o političkim odlukama.
Suspenzija parlamenta nije isto što i raspuštanje što se događa pred izbore. Procedura suspenzije parlamenta nije nepoznata u britanskoj demokratiji. Ima i svoj termin – prorogacija i nju odobrava kraljica.
Poslednji put kad se nešto slično dogodilo bilo je, kako piše BBC, 1948. godiene. Tada je kralj takođe prorogirao parlament na zahtev vlade, kako bi zaobišla otpor Doma lordova svom zakonu o parlamentu.
Tu je i još jedan problem: vlada bez parlamenta ne bi mogla da donosi zakone kojima bi se ublažile štetne posledice Bregzita bez dogovora.
S druge strane, pristalice Džonsona tvrde da je ovo jedini način da se volja naroda, izražena na referendumu 2016, zaista ispoštuje i da Velika Britanija izađe iz Evropske unije do 31. oktobra.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.