Veliko mešanje karata u Evropskom parlamentu

Pred izbore za Evropski parlament stare izvesnosti ne važe, nazire se jačanje desničarskih partija koje bi mogle da formiraju novi moćni poslanički klub, konzervativci se osipaju, a liberali se uzdaju u (predsednika Francuske) Emanuela Makrona, navodi „Dojče vele“ (DW).

Navodi se da je jedno sigurno – sastav Evropskog parlamenta, koji je već danas s osam poslanickih klubova izrazito šaren, nakon evropskih izbora u maju 2019. postaće još šareniji. DW ocenjuje da će u mnogim delovima Evrope ojačati populističke partije, dok se klasične narodne i konzervativne partije osipaju.

Trenutno je poslanički klub Evropske narodne partije (EPP) sa 218 od ukupno 751 poslanika najjača politička snaga. To bi moglo da se promeni jer ova frakcija ima sve više problema sa 12 poslanika mađarske vladajuce partije Fides.

DW navodi da je, nakon što je Evropski parlament uz okruglo 100 glasova poslanika EPP – u kojem su i nemacki demohrišcani – zatražio da se protiv Mađarske, zbog deficita u domenu pravne države, povede postupak za kažnjavanje, počelo da škripi u ovom poslaničkom klubu.

Navodi se da šef kluba poslanika EPP Manfred Veber, koji dolazi iz bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU), namerava da posle izbora postane šef Evropske komisije. On je glasao za pokretanje postupka protiv Madđarske, premda je četvoro njegovih bavarskih kolega bilo protiv. Ali, ni sam Veber još ne želi da prevali preko usana da je za izbacivanje nacionalistickog Fidesa iz ove konzervativne porodice evropskih stranaka.

Na pitanje da li se Fides još uklapa u EPP, Veber je za DW izbegao odgovor.

„Ranijih godina je mađarski parlament uvek bio spreman na kompromise. Sada to više nije tako. Stoga nam treba dijalog i to dijalog na novoj osnovi“, ocenio je Veber.

On najpre želi da saceka rezultate „dijaloga“ odnosno postupka protiv Mađarske u Evropskom savetu, a DW navodi da to sve može da potraje do posle izbora.

Navodi se da stranka mađarskog premijera Viktora Orbana nije ni izbliza izolovana u Evropskom parlamentu i da su mnogi demohrišćani iz Španije, Austrije, Italije su glasali protiv postupka za sankcionisanje Mađarske. Orban za sada ponavlja da njegova stranka „pripada EPP“, čime je odbio poziv britanskog independiste Najdžela Faraža da osnuje posebni poslanički klub.

DW podseća da Faraž od sledećeg saziva neće imati reč u Evropskom parlamentu, jer tamo više neće biti Britanaca.

„Gospodin Faraž je najveći govornik u Evropskom parlamentu. Slušati ga predstavlja pravo intelektualno zadovoljstvo. Ali, mi nećemo slediti njegov poziv, jer mi pripadamo EPP“, rekao je Orban.

Navodi se da desničari iz Slobodarske partije Austrije (FPÖ) pokušavaju da pridobiju Orbana i nude mu saradnju u novoj poslaničkoj grupi. Šef FPÖ i austrijski vicekancelar Hajnc-Kristijan Štrahe namerava da sa istomišljenicima okupi novu većinu u Evropskom parlamentu. U toj grupi bi bili francuski desničari okupljeni oko Marin le Pen, potom Alternativa za Nemacku, Švedske demokrate i holandska Partija slobode Gerta Vildersa, a možda bi mogla da im se pridruži čak i vladajuća italijanska Lega Matea Salvinija.

DW navodi da bi desničarski klub poslanika mogao da bude relativno veliki, možda čak drugi po veličini, i na taj način potisnuti socijaldemokratske i klasične konzervativne snage.

Navodi se da mnoge populističke partije razmatraju saradnju sa novim trustom mozgova „Pokret“ Stiva Benona koji je pokrenut u Briselu sa ciljem da desničari što bolje prođu na predstojećem glasanju. Benon, bivši savetnik američkog predsednika Donalda Trampa sa kojim se uz teške reči rastao, sada želi da ujedini desnicu u Evropi.

DW ocenjuje da, uprkos tome što Evropskoj narodnoj stranci prete gubici, trebalo bi da se desi pravo čudo pa da konzervativci ne ostanu najjača grupacija, a najjača grupacija će verovatno dati i šefa Evropske komisije, čemu se Veber nada.

Navodi se da se i u levo-liberalnom taboru stvari menjaju. Zagovornici EU igraju na kartu francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji bi sada trebalo, slično kao i u predsedničkoj kampanji, da unese svež vetar u evropsku izbornu debatu.

Makron se sa šefom liberalne frakcije (ALDE) Gijem Ferhovštatom dogovorio da osnuje veliki Klub poslanika liberala. Navodi se da je nejasno samo koliko poslanika Makronov pokret „Republika u pokretu“ može poslati u Evropski parlament. Momentalno su liberali sa 68 poslanika četvrta po redu politička snaga u EP, a mogli bi, međutim, da budu odlučujući jezičak na vagi.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike