Britanska javnost će danas u govoru Tereze Mej u Donjem domu britanskog parlamenta tražiti i najmanju naznaku o datumu kada bi moglo biti pokrenuto istupanje iz EU, što bi se prema nezvaničnim informacijama moglo dogoditi 27. marta, nakon čega slede pregovori koji će zbog procedura praktično trajati 15 do 16 meseci.
Po nezvaničnim navodima, procedura bi mogla biti pokrenuta 27. marta, a neki neimenovani izvori iz Vlade rekli su za britanske medije da je cilj ovako kasnog roka u martu da se izbegne da se početak razlaza od EU poklopi sa izborima u Holandiji 15. marta, ali i obeležavanjem 60. godišnjice Rimskog ugovora o osnivanju EU 25. marta.
Jedan od razloga mogla bi biti i želja da se sačeka nakon objave škotske premijerke Nikole Sterdžon (Nicola Sturgeon) da namerava da organizuje referendum o nezavisnosti za kraj 2018. ili početak 2019.
Uslediće sastanak 27 lidera preostalih zemalja članica 6. aprila, na samitu čiji cilj je da se definišu osnovne smernice pregovora, pri čemu će Evropljani će pokušati da zbiju redove, budući da bi Britanci mogli da iskoriste eventualne podele unutar Unije da pribave što povoljnije uslove.
Nakon pokretanja procedure, EU i London će imati dve godine da okončaju pregovore, s tim što će do početka proći dva meseca koliko je potrebno Evropskoj komisiji za detaljan plan za pregovore, dok je glavni pregovarač EU Mišel Barnije ukazao i da se sporazum mora postići pre oktobra 2018. godine, kako bi se naknadna procedura za sporazum postigla.
Time je praktično ostavljeno 15 do 16 meseci za razgovore.
Evropljani planiraju da pregovore započnu ispostavljanjem računa od 40 do 60 milijardi evra Londonu, što su procenjene obaveze Londona prema evropskom budžetu do 2020. godine, kao i za plaćanje penzija.
Prema nedavnom izveštaju Doma lordova, Britanija nakon istupanja neće imati obavezu da ovo isplati, mada bi takav potez bio jednak objavi rata Uniji.
Britanska premijerka Mej je sredinom januara, predstavljajući svoj plan za Bregzit, kao opciju navela „jasan i čist“ prekid sa Unijom, takozvani „tvrdi“ Bregzit, što podrazumeva da će ova zemlja ograničiti slobodan protok ljudi, istupiti sa jedinstvenog tržišta, i da se na nju neće odnositi odluke Evrpskog suda pravde.
Mej istovremeno želi da zadrži što širi pristup jedinstvenom tržištu zahvaljujući „novom širokom sporazumu o slobodnoj trgovini, hrabrom i ambicioznom“, koji tek treba osmisliti.
Pokušaće da dobije garancije za prava Britanaca koji žive u članicama EU, dok će sudbina Evropljana u Britaniji biti moneta za pregovore o tome.
Parlament će biti konsultovan nakon pregovora o istupanju, pre konačnog zaključenja sporazuma, ali neće moći da ga menja već samo da prihvati ili odbaci. U slučaju da ga odbaci, istupanje će biti bez sporazuma, odnosno pod manje povoljnim uslovima.
Značajno je da se član 50 i sporazum odnose samo na razrešavanje nasledja članstva Britanije u EU, dok će o budućim odnosima, poput trgovine i pravosudja, biti potrebni novi pregovori koji mogu trajati godinama. Otuda zamisao da se postigne takozvani prelazni sporazum, koji bi omogućio da prelazni period ne bude suviše bolan, pre svega za preduzeća.
Britanska ekonomija za sada se pokazala dosta otpornom, pa je uprkos alarmističkim prognozama da će za privredu to biti šok, nezaposlenost krajem decembra ostala na stabilnih 4,8 odsto, a rast je iznosio 2 odsto, dok je rast i za ovu godinu povećan na 2 odsto.
I vlasti i ekonomisti se medjutim slažu da će u narednim godinama doći do usporavanja.
Britanska premijerka je juče dobila odrešene ruke da pokrene proceduru, time što je završena skupštinska procedura usvajanja zakona o Bregzitu.
Opširnije na www.euractiv.rs.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com