Zaključci samita Brdo-Brioni bez stava o pomeni granica

BRDO KOD KRANJA – Na danas održanom 10. po redu, jubilarnom samitu u okviru procesa Brdo-Brioni, koji je na Brdu kod Kranja okupio lidere zemalja Zapadnog Balkana i Prištine, usvojeni su kompromisni zaključci kojim se potvrđuje posvećenost zemalja regiona proširenju Evropske unije.

Usvojena deklaracija zbog protivljenja Srbije ne sadrži temu o promeni granica u regionu, koja je postojala u predlogu zaključaka.

Naglasak skupa je ostao na tome da je proširenje geopolitičko pitanje, da proces proširenja mora da se ubrza i da EU region Zapadnog Balkana treba da posmatra kao celinu.

Sastanku su lideri Srbije, Slovenije, Hrvatske, Albanije, Crne Gore, Severne Makedonije, BiH i politički predstavnik privremenih političkih institucija u Prištini.

Ovo je prvi samit Brdo Brioni na kojem nisu bili prisutni gosti, jer premijer Francuske Emanuel Makron nije mogao da dođe zbog ranije preuzetih obaveza.

„Ovo je prvi put da smo bili sami, i morali smo da se gledamo u oči i suočimo se sa problemima regiona“, kazao je slovenački pedsednik Borut Pahor, uz ocenu da je skup utoliko bio zahtevniji, ali i uspešan.

Pahor, koji je sa hrvatskim predsednikom predsedavao samitu, rekao je da je to bio prvi put da je EU pozvana da gleda na region kao na celinu.

Kopredsedavajući Milanović je pojasnio da kompromisno usvojeni zaključci znače da je svako morao nečeg da se odrekne, a kao primer je naveo agendu Vjose Osmani, za koju je rekao da je bila nešto zahtevnija.

Milanović je otkrio i da je na samitu bilo, kako je rekao, određenih prekora povišenih tonova i nesporazuma, kao i da su zbog protivljenja Srbije neki delovi iz prištinske agende morali biti „ispušteni“.

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da je sastanak bio „pristojan i dobar“ uz mnogo replika, duplika.

„Ali na to smo navikli. Pre svega ih je bilo između Beograda i Prištine, svih nas sa Sarajevom, i unutar BiH. Ništa novo“, dodao je on.

Kazao je da bilo i mnogo stvari oko kojih nje bilo saglasnosti, a jedno pitanje koje je bilo ključno, kaže, bilo je pitanje promene granica u regionu.

Objasnio je da u regionu pojedini na dva načina tumače menjanje granica, onako kako se njima sviđa, a Srbija smatra da ne treba da se menjaju van pravila koje su ustanovile UN.

Upitan da li je na sastanku, kao što su pojedini mediji preneli, bilo burno, Vučić je odgovorio da nije bilo burno, ali da je on, kako je rekao, „uživao“.

Bošnjački član Predsedništva BiH Šefik Džaferović je na sastanku govorio o otvorenim pitanjima koje BiH ima sa Srbijom i Hrvatskom, a njegov kolega Želko Komšić je nakon sastanka izrazio nezadovoljstvo, jer je, kako je rekao, priča ostala na „balkanskim temama“.

Komšić je rekao da rasprava „na momente baš nije bila prijatna“, a tiče se Beograda i Prištine u koju se, kako je kazao, naravno morao da uključi i predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik, za kojeg je rekao da se zna na čijoj je strani.

Komentarišući da je to celu raspravu odvelo u pogrešnom pravcu, Komšić je rekao da je „najviše vremena otišlo na stavove i politička viđenja Dodika i predsednice tzv. Kosova (Vjose Osmani)“.

Za razliku od Komšića, predsednik Crne Gore Milo Đukanović zadovoljan je usvojenim zaključima i veruje da predstavljaju dobar prilog u ukupnoj politici zemalja Zapadnog Balkana prema EU.

Đukanović je istakao da je poenta tokom čitavog razgovora bila na temi evropeizacije Zapadnog Balkana.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.