Žalbeno veće: Ponovno odlučivanje o “dodeli” radikala SRB

HAG – Žalbeno veće Mehanizma u Hagu vratilo je na ponovno odlučivanje prvostepenu odluku (sudije pojedinca) kojom je odobreno da se u Srbiji sudi radikalima Vjerici Radeti i Petru Jojiću optuženih pred Mehanizmom za nepoštovanje suda.

Ovu odluku je, kako je saopšteno iz Haga, veće donelo po žalbi amicus curie (prijatelja suda, u ovom slučaju tužilaštva) imajući u vidu da je prvi put u žalbi pomenuta neophodna zaštita svedoka u postupku.
Veće je ukazalo da je amicus curia propustio da se u izjašnjenju pred sudijom, koji je doneo prvostepenu odluku o predaji ovog predmeta srpskom pravosuđu, osvrne na bezbednost, zaštitu i mogućnost pojavljivanja svedoka koji bi trebalo da svedoče u tom postupku.
U interesu je pravde da se, kako se navodi u odluci, ovo pitanje ponovo razmotri i proveri da li predmet treba da se preda srpskom pravosuđu.
Zbog toga je veće naložilo sudiji pojedincu da zatraži izjašnjenje od amicus curie i Srbije, a po potrebi i od Jedinice za zaštitu svedoka.
Radeta i Jojić optuženi su za nepoštovanja suda, odnosno, da su navodno zastrašivali, pretili i nudili mito svedocima u slučaju protiv predsednika SRS Vojislava Šešelja.
Sudija Ajdin Sefe Akaj 12. juna je naložio da se što pre je moguće slučaj prosledi kancelariji tužilaštva u Srbiji kao i sve informacije od značaja u vezi ovog slučaja, uz optužnicu i materijal koji podržava optužnicu.
Akaje je u svojoj odluci, između ostalog, naveo da je ovo krivično delo počinjeno u Srbiji, a da je Srbija navela da ima nadležnost te da je voljna i adekvatno pripremljena da prihvati ovaj slučaj za suđenje, uz obezbeđivanje svih procedualnih garancija za fer suđenje kao i da su optuženi spremni da se pojave pred sudom u Srbiji.
Haško tužilaštvo se tome usprotivilo tvrdeći da Vjerica Radeta i Petar Jojić, kao poslanici Srpske radikalne stranke u Narodnoj skupštini uživaju imunitet od krivičnog gonjenja.
Srbija je 2015. godine odbila da uhapsi i izruči Jojića i Radetu Haškom tribunalu pošto su srpski pravosudni organi konstatovali da nema uslova za njihovo izručenje, jer ni statut Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o radu Tribunala, kao ni srpski Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom ne predviđaju krivično delo za koje se terete.
Za Jojićem i Radetom, po naredbi Trinunala, posle toga su raspisane crvene Interpolove poternice sa nalogom za hapšenje.
Nakon što je slučaj iz Haškog tribunala po njegovom zatvaranju 31. novembra 2017. prešao u Mehanizam, sudije tog suda su zaključile da je u interesu pravde i ekspeditivnosti da se ovaj slučaj prebaci državi na čijoj je teritoriji izvršeno krivično delo – a to je Srbija.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.