Zašto Rusi skoro sto godina čuvaju balzamovanog Lenjina?

Stotu godišnjicu Oktobarske revolucije CNN je obeležio kako dolikuje; obišao je balzamovano telo Vladimira Iljiča Uljanova, poznatog kao Lenjina, koji u mauzoleju na Crvenom trgu u Moskvi leži već 93 godine. Sovjetski spektakl koji preživljava skoro ceo jedan vek, danas je krajnje strogo organizovan i kontrolisan. Kad je 1924. Lenjin umro od posledica trećeg moždanog udara u 54. godini, sovjetski su građani u kilometrima satima stajali na cičoj zimi kako bi mu odali poslednju počast. To danas nisu više kilometri, ali red je i dalje jako dug, iako se u njemu danas mogu čuti razni svjetski jezici osim ruskog, dok ljudi krate vreme zafrkavajući se, razgledajući uokolo. Promenila se i procedura, koliko god da je jedna od glavnih moskovskih, ruskih, sovjetskih atrakcija dan danas potpuno besplatna da se obiđe.

Nakon čekanja u dugačkom redu, posetioci prolaze kroz detektore metala, spuštaju se stepenicama u praktično kriptu obloženu savršeno ispoliranim kamenom oblika savršene kocke, gde se napokon nailazi na – njega. Telo čoveka koji je promenio svet, može iznenaditi koliko je relativno malo. Revolucionar je bio visok samo 165 centimetara, odeven je u besprekorno novo odelo, koje su mu navukli proletos, zaštićen je sa svih strana staklom otpornim na metke i, zbog veštaćkog osvetljenja, telo mu je sasvim svetlo, skoro kao da blešti, u kontrastu sa mračnom okolinom.

Vremena za proučavanje detalja nema. Čuvari posetioce stalno usmeravaju da se ne zaustavljaju u prolasku stazom u obliku slova „U“. Zabranjen je razgovor, zabranjeno je fotografisanje, mobilni telefoni… Kad se nakon kratkog obilaska posetioc opet nađe na prostranstvu Crvenog trga, ostane zaslepljen dnevnim svetlom.

Poslednje počivalište čoveka koji je pokrenuo revoluciju danas je malo je reći popularno turističko odredište i pod zaštitom je UNESCO-a. Po jednoj anketi 58 posto Rusa smatra da bi ga konačno trebalo sahraniti; većina smatra negde u okolini Kremlja, manjina da bi trebalo poštovati njegovu želju i sahraniti ga uz majku na groblju Volkovo kod Sankt Peterburga. Uostalom, tamo odavno leži i njegova sestra. Pritom 78 posto građana nipošto ne želi da se ukloni spomenik Lenjinu. 56 posto ga još uvek vidi kao veliku istorijsku ličnost, 20 posto smatra da je iskreno pokušao da odgovori na nade naroda koji su očekivali i tražili bolju budućnost. Samo 29 posto ih drži da je ili bio u gadnoj zabludi sa komunističkim idejama ili da je Rusiju upropastio. Među takvima je prva Ruska pravoslavna crkva koja smatra da „sa Crvenog trga treba ukloniti ostatke glavnog progonitelja i ubicu 20. veka“. Zašto se onda toliko ruskih građana danas s određenom nostalgijom seća SSSR-a? Pa i uspomene na Lenjina? Ričard Luri, koji je napisao „Putin: Njegov pad i skori ruski pad“, objasnio je za CNN da Lenjinovo trajno prisustvo Rusima pruža osećaj kontinuiteta kroz vrlo buran vek.

„S raspadom SSSR-a nije bilo puno fizičkog nasilja, ali je bilo jako puno kulturne štete. Djca su odrasla pevajući drugačiju himnu i pozdravljajući drugačiju zastavu od onih uz koje su im odrasli roditelji. Vrednosti ljudi sasvim su se preokrenule. Zato im ima smisla zadržavanje mauzoleja“, kazao je.

Oko toga se vodi povremeno žestoka politička bitka u Dumi. Posebno u godini 100-godišnjice Oktobarske revolucije. Ruska pravoslavna crkva izvan Rusije pozvala je na uklanjanje njegovog tela s Crvenog trga u ime „pomirenja ruskog naroda s Bogom“. Čak je tražila rušenje svih njegovih spomenika.

Ideje po istorijskoj osveti su najrazličitije. Protojerej Aleksander Lebedef, rektor Svetog preobraženja Ruske pravoslavne crkve u Los Anđelesu za CNN je rekao da bi Lenjina trebalo sahraniti po hrišćanskom obredu. „Koliko je poznato, Lenjin je kršten kao ruski pravoslavni hrišćanin… Ko može reći da se u poslednjim satima života možda nije pokajao?“

Politika crkvu ipak ne pita. Čak je na tom pitanju na zid naleteo sam Vladimir Putin. Njegova Ujedinjena Rusija i Liberalna demokratska stranka ekscentričnog Vladimira Žirinovskog u Dumi su predložili zakon kojim bi se napokon sahrano Lenjina. Naišli su na takav otpor komunista i dela čak i vladajuće većine da je Putin od toga odustao, prenosi Express.

To što se godišnje samo na održavanje Lenjinovog balzamovanog tela troši čak 13 miliona rubalja, odnosno 200.000 dolara, pritom nije nikakav problem. Centar za naučna istraživanja i metode proučavanja biohemijskih tehnologija u SSSR-u primarni zadatak je imao upravo to, očuvanje Lenjina. Sve što se iz nauke pritom otkrilo bilo je dobrodošlo. Ali, što je bilo glavno i koliko je u Rusiji javno mnenje takvo da je Lenjin svetinja, pokazalo se u 90-im kad su vlasti Borisa Jeljcina ukinule sva sredstva institutu, da bi on svejedno preživeo zahvaljujući privatnim donacijama. Ljudi koji su sačuvali Lenjina tokom skoro celog veka, usput su ovekovečili i tela Ho Ši Mina, Kim Il-sunga i Kim Jong-ila. Zato Putin nije previše hteo da se petlja u sudbinu mauzoleja, objašnjava Angus Roksburg, bivši savetnik za odnose s javnosti u Kremlju.

„Putin zna da većina ljudi u Rusiji nije preterano opterećena Lenjinom. I kad se suočio s izborom između masovnih javnih protesta zbog Lenjinovog micanja i tek nešto malo negodovanja ako ga tamo ostavi, Putinu je puno jednostavnije bilo da se drži statusa kvo“, kazao je. Putin je zaigrao zato na ono što uživa nepodeljeno slaganje u Rusiji, sa izuzetkom stvarno krajnje izvitoperene šačice poslednjih neonacista – poštovanje uspomene na pobedu u Drugom svetskom ratu.

Stiven Li Mejers, bivši dopisnik Njujork Tajmsa iz Moskve, otkriva ipak jednu stvar oko odnosa Putina prema Lenjinu. „Tokom velikih svečanosti, npr za paradu na Dan pobede u maju, Lenjinov mauzolej prekriju skelama. Poput neugodnog podsetnika“, kazao je. U političkom životu Rusije danas vlada ravnoteža i najvećoj stranci, s čime će se onda složiti i komunisti, nije baš stalo da u to diraju, da izazivaju 144 miliona građana Rusije da temeljno preispituju svoju istoriju, kulturu, identitet… U krajnjoj liniji, kada je Lenjin tek izložen, nikome iz vodstva KP Rusije nije padalo na pamet da tu i ostane. Htjeli su naprosto da puste da se milioni od njega oproste, kako bi ga sahranili. Ipak, građani su ga stalno obilazili.

Prošlo je dva meseca i nisu prestajali. Bila je zima i telo je ostalo savršeno očuvano i tek tada nove sovjetske vođe su se zabavljale idejom mauzoleja. Jedina nedoumica bila je oko toga što je takav način poštovanja Lenjina sve više bio nalik tradicionalnim poštovanjima svetaca. Danas se čini, nakon što je državni vrh tada prelomio odluku, da je Lenjin u Rusiji kod mnoštva, možda i većine, u statusu neslužbenog sveca sovjetske revolucije otpre točno jednog veka.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.