U trendu

Barabe!

Žanr: Romantična drama

Glavne uloge:Marko Mandić, Katarina Stegnar, Primož Bezjak, Mateja Pucko, Aljoša Koltak
Scenario:Miran Zupanič
Producent:Franci Zajc
Režija:Miran Zupanič

SINOPSIS

Kovač i Dara su dečak i devojčica sa nesrećnim detinjstvom. Sreću se u zavodu i među njima nastaje ljubav. Jednog dana Kovaču nađu usvojitelje i silom ih razdvajaju. Kovač prikupi snagu i pobegne od novih staratelja, dok Dara od žalosti pokušava samoubistvo. Dalje žive svako u posebnom vaspitnom domu.

Nakon deset godina slučajno se sretnu. Dara (Katarina Stegnar) živi u svom dalekom i začaranom svetu, dok je Kovač (Marko Mandić) – kolovođa otkačene mariborske bande. Energični Bik (Primož Bezjak), Bambi (Aljoša Koltak), mladić dečje duše, i Kobra, gladna ljubavi (Mateja Pucko), zajedno s Kovačem traće svoje vreme u sitnim prestupima. U jednom trenutku nabasaju na ruskog mafijaša Cara (Matija Vastl), pa za njega uteruju dugove i reket. Pri poravnanju računa sa Balerinom (Vlado Novak), vlasnikom noćnog kluba u predgrađu Maribora, događaju se stvari koje prevazilaze zabavno ucenjivanje. Naime, Carevi ljudi brutalno prekidaju poslove s Balerinom, a indicije zločina spretno prebacuju na Kovača i njegove pajtaše.

Mladalačke iluzije su nepovratno izgubljene. Da li će Kovač i Dara uspeti jednom, negde, daleko od poludelog sveta, da konačno nađu svoj delić sreće?

O FILMU

Miran Zupanič (1961) nije nepoznato ime u slovenačkoj kinematografiji, jer mu je filmski prvenac „Barabe!“ istovremeno treći dugometražni igrani film. Naime, reditelj je priredio svojevrsno umetničko iznenađenje već svojim prvim celovečernjim TV filmom „Operacija Cartier“ (1990), nastalom prema priči Mihe Mazinija o jeseničkim marginalcima. Za njega je dobio nagradu publike na filmskom festivalu u Portorožu, a pre svega i prestižnu nagradu CIRCOM za najbolji evropski tv film i za najbolju režiju.

I Zupaničev sledeći igrani TV film, „Radio.doc“ (1995), učestvovao je na brojnim inostranim festivalima. Ljubiteljima filma je otkrio priču o mladoj novinarki koja pokušava da dovrši priču o svojim najbližima, i na taj način osmisli život na margini. Reditelj, koji i sam potiče iz Ptuja, u tom istraživanju ljudskih sudbina pokazao se kao pravi majstor. Zato ne iznenađuje što je svoj treći igrani film, „Barabe!“, ovog puta namenjen i posetiocima bioskopa, opet postavio u jedno od zanemarenih, ali i te kako aktivnih područja – u mariborsko predgrađe.

Reditelj i scenarista je sa svojom ljubavnom pričom o ljudima sa ruba, i sa njenim uobličenjem, omogućio da pred nama ožive protagonisti, za koje se čini da dolaze upravo iz te sredine. A upravo je taj kvalitet retkost u slovenačkom filmu. Autentičnosti i ubedljivosti filmskih junaka doprinosi ne samo odlična mladalačka gluma budućih filmskih zvezda već i njihov govor, koji se dosledno drži mariborskog slenga. Miran Zupanič se odlučio za štajersku prestonicu nakon razmišljanja u kom kraju bi najverovatnije bilo da se dogodi priča o nasilnom kraju neke mladosti i ljubavi, a da pri tom ne izgubi filmsku autentičnost. Maribor se ponudio kao logičan izbor: „Dok sam pisao scenario o dvoje mladih koji se vole, gube se, traže i ponovo nađu, želeo sam da ga postavim u sredinu koja dozvoljava mašti da se razmahne. Učinilo mi se da je Maribor pravo mesto u kome je svašta moguće, jer u slovenačkoj svesti ima reputaciju mesta u kome se stvari događaju na divljiji način nego u Ljubljani.“

„Ako pogledamo u bližu prošlost ovog grada, videćemo brojne privredne lomove, afere, pa i pojavu organizovanog kriminala i moćnih mafijaških kumova. U takvom okruženju na udaru su veoma mladi, koji tek traže svoj put u samopotvrđivanje, i pri tom se nađu pred teškim životnim odlukama i raskršćima. Zašto bismo zatvarali oči pred domaćim barabama? Celovečernji film „Barabe!“ to ne čini ni za trenutak, njegovi filmski junaci sa socijalnog ruba i te kako su divlji u srcu!“

Središnji lik filma – Kovač (Marko Mandić), pokušava iz sve snage da ispuni svoju unutrašnju prazninu i bol sitnim lopovlucima. Sa svojom družinom se u prerađenom mercedesovom kamionu upušta u nove i nove podvige, naravno, najradije na tuđ račun. Njegova igra traje sve dok se ne zameri mafijaškom kumu Caru. Tako se Kovačeva družina iz zabavnog traćenja vremena i traganja za pravom ljubavlju odjednom uputi u pogubne vode podzemlja, iz kog se mladi prestupnici neće izvući tako lako.

Napeti akcioni film, u kome ima mesta i za humorističke dijaloge i scene, sve vreme se tesno prepliće sa ljubavnom pričom između Kovača i Dare. Upravo njihov slučajni susret, nakon deset godina traumatičnog rastanka, utiče na to da sukob između „bad guys“ i „very bad guys“ bude još izraženiji i, za neke, pogubniji. Njihovom nasilno prekinutom ljubavnom pričom film počinje i završava se, s tom razlikom što su na kraju zauvek sjedinjeni.

Film se sve vreme spretno poigrava s raznim filmskim žanrovima, kao i s različitom muzičkom pratnjom. Autorsku muziku za film je napisao Urban Koder, a za bogatu zvučnu sliku, koja isijava mladalačku energiju, pobrinuo se i voditelj radio-emisije „Otkačeni“ Jure Longika, svojim muzičkim izborom. Tako se u filmu čuje dosta udarnih pesama raznih izvođača, između ostalih i grupa „Demolition group“ i „Res nullius“. Mladi koji nastupaju u filmu slušaju rock“n“roll, ali onaj pravi. „Res nullius“ predstavljaju jednu od boljih slovenačkih grupa, koje sviraju takvu muziku. Zato je i izabrana njihova pesma „Rođen leta, 72.“, koja je, u suštini, noseća kompozicija filma.

I reditelj Zupanič ide sve vreme u korak s kulturom mladih; uz to, on već nekoliko godina predaje režiju na Akademiji za pozorište, film i televiziju. Tamo se i upoznao sa većinom budućih talentovanih glumaca koji nastupaju u ovom filmu, i poverio im uloge mariborskih baraba. S takvom podelom doneo je na naša platna priželjkivanu svežinu i snagu. A mladi glumci se nisu uplašili ni najtežih glumačkih scena, i na taj način su opravdali rediteljevo poverenje.

Zato su reditelj i cela autorska ekipa opravdano uvereni u uspeh tog filma kod mlade publike, koja od slovenačkih filmskih projekata traži dobar zaplet s tečnim dijalozima, humor na pravim mestima, i energiju, koju glumci moraju da izraze u svakoj sceni. „Barabe!“ reditelja Mirana Zupaniča su upravo takav film, o životnom rock“n“roll-u mladih, razapetih između snova o ljubavi i nasilničke stvarnosti, kojoj ne mogu da umaknu. Nakon uspešnog nastupa na letošnjem portoroškom festivalu, „Barabe!“ su iz sve snage eksplodirale kao prvi slovenački film u ljubljanskom multipleksu „Koloseum“, u Mariboru, Celju, Velenju, Kranju i Novom Mestu, a zatim i u drugim bioskopima po čitavoj Sloveniji. A pri tom je gledaocima, pored dubokog preživljavanja događaja, izazivao smeh… pa i kroz suze.

O PRODUKCIJI

Dugometražni igrani film „Barabe!“ je još jedan u nizu uspešnih slovenačkih filmova poslednjih godina, koji predstavljaju nova glumačka imena filmskoj javnosti. Većina glavnih glumaca je, ipak, već poznata posetiocima pozorišnih i baletskih predstava, ali prvi put nastupaju u tako velikim filmskim ulogama. I upravo ta svežina daje „Barabama!“ dodatnu snagu, dok nedovoljno poznati glumci daju filmskoj pripovesti osećaj autentičnosti.

Tako se Miran Zupanič pridružio onim slovenačkim rediteljima koji u svojim filmovima pružaju priliku debitantima. Ipak se reditelj odlučio za mlade školovane glumce, pre nego za naturščike, jer je čvrsto uveren da film na glumcima stoji… ili pada. Tako je uloge mladih mariborskih prestupnika poverio izuzetnom Marku Mandiću i silovitom Primožu Bezjaku. Daru i Kobru su izvajale studentkinje glume Katarina Stegnar i Mateja Pucko, dok je ulogu retardiranog Bambija poverio Ptujčaninu Aljoši Koltaku.

Uloga Kovača je bila velik zalogaj ne samo za Marka Mandića već i za Zupaniča i producentsku kuću „Arsmedia“, koji su se zajednički postarali za dobru podelu uloga. Naime, Kovač se u uvodnim minutima filma pojavljuje kao dete, pa je dosta pažnje posvećeno traženju odgovarajućeg protagoniste. Dilema je ubrzo bila rešena pošto je Velenjčanin Marko Mandić doveo na audiciju svog mlađeg brata. Trinaestogodišnji Janko Mandić je doraslom glumom dobro iskoristio svojih petnaest minuta, što mu je kasnije donelo glavnu ulogu u Podgorškovom filmu „Slatki snovi“.

Dosta glumačkih uputstava o uživljavanju u lik mu je, sigurno, dao sam Marko Mandić, koji je, nakon školovanja na Akademiji „AGRFT“, svoje umeće upotpunio u čuvenoj glumačkoj školi Lija Strazberga (Lee Strasberg) u Njujorku, gde su tajne psihološki motovisane glume saznavale najveće zvezde, poput Marlona Branda ili Roberta de Nira. Mandić je dokazao da je kao stvoren za uloge ljudi sa ivice društva već u predstavi „Trainspotting“ u ljubljanskoj Drami, tako da se u filmu „Barabe!“ Mandić uloge Kovača latio kao pravi profesionalac: „Kovač čini stvari koje ja nikad ne bih. Međutim, moraš napraviti „klik“ u glavi i onda ćeš se lako kao glumac poistovetiti s njim i izraziti sve – od ljubavi pa do agresije. Mislim da svaki čovek ima te osobine u sebi. Treba malo da kopkaš po sebi, i to je to.“

Veliko glumačko otkriće ovog filma je i Primož Bezjak. Njegova mladalačka razigranost, energija i privlačnost „progorevaju“ filmsko platno. Zato ne iznenađuje što je za svoju ulogu razigranog Bika dobio nagradu „Stop“ za glumca koji najviše obećava, na letošnjem filmskom festivalu. Bezjak kaže: „Bik je jedna baraba, koja je sve vreme na šest hiljada obrtaja. Izgleda kao da sve vreme treperi, pun je energije. Mislim da sam u nekim stvarima – ali stvarno samo u nekim – sličan tom liku.“

Svih tih ubedljivih glumačkih kreacija ne bi bilo bez zaokruženog scenarija, u kom su pojedine uloge razrađene do detalja. Osnova filma je nastala u jesen 1995. godine, na filmskom festivalu u Švedskoj. Naime, Zupanič se prilikom gledanja nekog dosadnog američkog filma predao svojoj mašti i polako, slika za slikom, uobličio u mislima prvu scenu svog budućeg filma. Najpre su mu se pred očima pokazale prilike ljudi koji jure okolo i zovu nekog Kovača, zatim nasilni rastanak mladog para. Iz te osnove je iduće godine nastao čitav scenario.

Do realizacije filma je ipak prošlo nekoliko godina, u toku kojih je sklapana finansijska konstrukcija. Tri četvrtine investicija je odobrio Filmski fond RS, a ostalo – producentska kuća „Arsmedia“ i Televizija Slovenija. Tako je 4. avgusta 1999. godine film sniman na raznim lokacijama: na stecištu mladih Mariborčana, u pekari, u napuštenim Tamovim proizvodnim halama, i na drugim mariborskim lokacijama sa odgovarajućim značenjem. Ipak, zbog smanjenja troškova proizvodnje, od kojih znatan deo otpada i na dnevnice, veći deo filma je nastao u Ljubljani, odakle je i veći deo ekipe.

Kameru je pouzdano vodio Radovan Čok, koji je ostavio potpis direktora fotografije na čitavom nizu dugometražnih, dokumentarnih i kratkih filmova (među njima i film „Operacija Cartier“). Tako su nagrade „Vesna“ i „Kodak“ za najbolju fotografiju na letošnjem festivalu u Portorožu, za film „Barabe!“, došle u prave ruke i pridružile se svim onim nagradama koje je Čok primio tokom poslednjih petnaest godina.

Odlična fotografija i isto takva kostimografija, razrađena filmska priča, mladalačka energija glumaca i snažna muzika, daju filmu „Barabe!“ sve uslove da postane novi slovenački hit. Nakon dugih priprema, traženja finansijskih sredstava, odgovarajućih lokaliteta i glumaca, Miranu Zupaniču i producentskoj kući „Arsmedia“ svakako je pošlo za rukom da naprave potresan film o traganju za pravom ljubavlju u okruženju sveta sa obogaljenom osećajnošću.

NAGRADE

Film je nagrađen na 4. Festivalu slovenačkog filma nagradama „Vesna“ i „Kodak“ za najbolju fotografiju (Radovan Čok), nagradom „Vesna“ za najbolji kostim (Alan Hranitelj), a nagradu revije „Stop“ za glumca koji obećava dobio je Primož Bezjak.

MIRAN ZUPANIČ – reditelj/scenarista

Miran Zupanič (1961), kao retko koji slovenački reditelj, može se pohvaliti da je uspeo još pre režije svog prvog pravog celovečernjeg filma da završi dva fakulteta (pravo i režiju), pored toga i da dobije dve evropske nagrade za svoj prvi TV film. Pažnju na sebe skrenuo je već svojim studentskim filmovima, koji su nastajali u tako nemogućim uslovima, na koje sada, kao docent filmske režije, stalno i uporno upozorava nadležne institucije. Međutim, njemu istrajnosti ne nedostaje, pa će nas i posle „Baraba!“ iznenaditi nekim novim filmom. „Ne, nije svemu kraj“, čvrsto je ubeđen Miran Zupanič, „zaljubljenost u film ostaje.“

Iz filmografije: „U glavi“ (studentski igrani film, 1986), „Crvena violina“ (diplomski dokumentarni film, 1988), „Operacija Cartier“ (tv film, 1990), „Oči Bosne“ (dokumentarni film, 1993), „Radio.doc“ (tv film, 1995).

MARKO MANDIĆ (Kovač)

Marko Mandić već nekoliko godina dokazuje da mu ne manjka hrabrosti. Bez odlaganja se odmah nakon studija uputio u Njujork, u školu glume Lija Strazberga, a svoje veštine stvaranja lika odmah je dokazao u nekim predstavama SNG-a u Ljubljani, gde je stalni član. Nastupao je u predstavama „Tri proizvoda Noordung“, „Ifigenija“, „Sabrana dela Viljema Šekspira“, „Vladimir“, „Trainspotting“, „Društvene zgode“, „Vihor“, „Otelo“… U manjim ulogama se pojavio i na filmu – u „Ekspres, ekspres“ Igora Šterka i u „Hercogu“ Mitje Milavca.

KATARINA STEGNAR (Dara)

Katarina Stegnar je ulogu Dare ostvarila metodično, ali i sa strašću, kako odgovara umetnici koja se već dokazala u trupi „Betontanc“ Matjaža Pograjca („Tajni spisak sunčanih dana“, „Rabljev let“). S tom trupom je gostovala u SAD-u, i svojim nastupom tamo požnjela odlične kritike. Među svoje značajnije plesne projekte ova apsolventkinja glume ubraja i „Parabox“ Branka Završana, i novu predstavu u PTL-u. Naročito je ponosna na svoje uloge u predstavama Sebastjana Horvata „Sharpens Your Senses“ i „Opasan odnos“, u kojima su joj se pridružili i kolege iz „Baraba!“, Primož Bezjak i Mateja Pucko.

PRIMOŽ BEZJAK (Bik)

Primož Bezjak zrači energijom ne samo u filmu „Barabe!“ već i na daskama ljubljanske Akademije AGRFT, i u baletskim predstavama grupe „Betontanc“, gde se prvi put predstavio široj javnosti. Sa svojim koleginicama sa studija nastupio je i u predstavama „Sharpen Your Senses“ i „Parabox“. Letos se ponovo pridružio Pograjcu u predstavi „Petar Pan“ u Lutkarskom pozorištu. Uprkos svojoj mladosti, on je stari znanac filmskog platna. Nastupao je u filmu „Zvonjava u glavi“, kao i u letošnjem kandidatu za Zlatnu palmu – filmu Denisa Tanovića „Ničija zemlja“, a onda se nespretno zaljubio u Srebotnjakovoj „Odi o Prešernu“. Sad upravo snima film „Slepa pega“ rediteljke Hane Slak.

MATEJA PUCKO (Kobra)

Mateja Pucko još uvek studira na 4. godini glume na AGRFT, a već se može pohvaliti gomilom pozorišnih i drugih umetničkih projekata. Naime, nastupila je u predstavi Sebastjana Horvata „Sharpens Your Senses“, zatim i u „Stjuardese pristaju“ (režija Vinko Moderndorfer), „Meri Popins“ (Maruša Oblak), „Mlaz krvi“ (režija Bojan Jablanovec) i „Ta prokleta ljubav“ (Kušar). Takođe se pojavila i u manjoj ulozi u najnovijem Šterkovom filmu „Ljubljana“.

ALJOŠA KOLTAK (Bambi)

Aljoša Koltak je započeo svoj glumački razvoj u omladinskoj pozorišnoj družini u Ptuju. Svoj talent je pokazao i na studijama na AGRFT-u, gde je ostvario nekoliko zapaženih uloga u dramatizacijama poznatih dramskih dela. Još pre „Baraba!“ skrenuo je pažnju na sebe ulogama u studentskim filmovima „Noć u hotelu“, „Kraj stoleća“, a još ranije u dokumentarcu Matjaža Fistravca „Steber“. U slobodno vreme radi kao DJ.

ZANIMLJIVOSTI

Zbog potreba scenarija, snimanje filma „Barabe!“ uglavnom se odvijalo noću. Ipak, nekoliko sekvenca je bilo snimljeno usred najveće avgustovske vrućine godine 1999. A zar nije tada došlo do „zloglasnog“ Sunčevog pomračenja, koje je poteralo pola Slovenije u lov za sigurnosnim crnim naočarama? Naravno! Ipak, članovi ekipe, koji su tada snimali svoje prve akcione scene u Mariboru, nisu gubili vreme na takve sitnice. Najhrabriji su pogledali na nestajuće Sunce kroz parče preeksponirane filmske trake. Sunce je nestalo po planu, ali je i snimanje nastavljeno po planu čim je neko upalio svetlo na nebu.

Plivač Martin Strel se sigurno upisao u Ginisovu knjigu rekorda svojim neverovatnim podvigom (sigurno znate – preplivao je Dunav „od A do Ž“). A prethodne godine on se upisao i među filmske glumce, jer je više nego uspešno nastupio u „Barabama!“, i to u skladu sa svojim prezimenom. Naime, Zupanič mu je tutnuo u ruke pušku i poverio odgovarajuću ulogu. Kao mračni mafijaški likvidator, Strel je pucao sudbonosnim hicima na mlade barabe.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.