Grdana – zla vila

Žanr: akcija, avantura, porodični
Trajanje: 97 min.
Premisa: Ne verujte bajci!

Glavne uloge:	Andželina Džoli (Angelina Jolie), El Fening (Elle Fanning), Šarlto Koplej (Sharlto Copley), Sem Rajli (Sam Riley), Imelda Stonton (Imelda Staunton), Džuno Templ (Juno Temple), Lesli Menvil (Lesley Manville)
Scenario:	Linda Vulverton (Linda Woolverton), Čarls Pero (Charles Perrault), priča „La Belle au bois dorman“
Režija:	Robert Stromberg (Robert Stromberg)

 

SINOPSIS

„Grdana – zla vila“ istražuje neispričanu priču o Diznijevom najprepoznatljivijem zlikovcu iz klasika „Uspavana lepotica“ i elemente izdaje koji su na kraju pretvorili čisto srce u kamen. Vođena osvetom i jakom željom da zaštiti močvaru nad kojom vlada, Grdana će baciti nepovratnu kletvu na novorođenu kraljevu ćerku Ružicu. Dok dete bude odrastalo, naći će se u sve većem konfliktu između šumskog kraljevstva koje je zavolela i ljudskog kraljevstva koje čuva njeno nasleđe. Grdana shvata da je Ružica možda ključ za mir u zemlji i preduzeće drastične mere koje će zauvek promeniti oba sveta.

O FILMU

Dizni nam donosi novi film „Grdana – zla vila“ sa Andželinom Džoli u glavnoj ulozi. Ove godine se obeležava 55 godina od kada je Grdana prvi put bacila zle čini na Uspavanu lepoticu u istoimenom animiranom ostvarenju daleke 1959. godine. Od tada, Grdana je bila i ostala Diznijeva najpopulanija ‘zloća’. Sada se vraća u igranoj adaptaciji ove bajke u kojoj saznajemo mnoge stvari koje nismo znali.

„Mnogo sam volela Grdanu kad sam bila mala,“ kaže Džolijeva. „Bila je moj omiljeni Diznijev lik. Plašila sam je se i volela sam je.“ Ova suprostavljena osećanja zaintrigirala su i producenta Džoa Rota. „Mi nju znamo kao hladnokrvnu zlu osobu i ovaj film pokušava da odgovori na pitanje zašto je takva. Želim da publika uđe u svet koji nikada nije videla i da u filmu „Grdana – zla vila“ shvati da niko nije otporan na iskupljenje.“ Reditelj filma „Grdana – zla vila“ dvostruki je dobitnik Oskara, scenograf Robert Stromberg („Avatar“, „Alisa u zemlji čuda“), kome je ovo rediteljski prvenac. Producent je Džo Rot, scenario je napisala Linda Vulverton, a izvršni producenti filma su Andželina Džoli, Majkl Vjeira, Don Han, Palak Patel, Met Smit i Sara Bredšo.

Diznijev lik Grdane prvi put je predstavljen u animiranom ostvarenju „Uspavana lepotica“ iz 1959. godine, ali priča o princezi na koju su bačene čini večitog sna javlja se od postanka bajki. Priča o Uspavanoj lepotici se menjala – pod različitim naslovima – preko 400 godina (1.000 godina, ako računamo neka preplitanja priča iz Srednjeg veka). Poreklo Grdane kao personifikacije zla nije toliko jasno. U jednoj priči imate kraljicu kao ljubomornu i osvetoljubljivu figuru, ali ona je udata za kralja i nije osamljena u udaljenom delu kraljevstva. U Peroovoj priči, ‘zloća’ je pretvorena u kvarnu vilu koja je dosta bliža Diznijevoj današnjoj verziji. Pero je i prva osoba koja je uvela zgodnog princa koji može da razbije bačene čini. Sa tako nejasnim opisima, bilo je na scenografima, animatorima i glumici Elenor Odli da ožive Grdanu za Diznijev klasik „Uspavana lepotica“ te 1959. godine. Film se snimao 10 godina i koštao je 6 miliona dolara. To je bio najskuplji film koji je Dizni napravio do tog trenutka. Grdana i danas ostaje najomiljeniji i najstrašniji lik među Diznijevim ozloglašenim likovima.

Producent Džo Rot napravio je hrabar izbor kada je stavio Roberta Stromberga, prvi put u ulozi reditelja, na čelo ovako velikog projekta. „Rob i ja smo upravo završavali film „Oz – veliki i moćni“ i znao sam njegove scenografske radove na filmovima „Avatar“ i „Alisa u zemlji čuda“. Kada je Dizni došao sa ovim projektom, već sam imao neke velike vizuelno zahtevne filmove iza sebe i naučio sam da publika odlučuje da li će gledati film mnogo pre nego što sazna o čemu se radi u tom ostvarenju“, nastavlja Rot. „Oni dobiju osećaj o tom filmu na osnovu neke vizuelne prezentacije koju pogledaju pre bilo čega konkretnijeg. I onda sam pomislio – Andželina je iskusna glumica, Robert će biti sjajan reditelj i ako može da doprinese jakom vizuelnom identitetu kao što je uradio sa filmovima „Avatar“, „Alisa u zemlji čuda“ i „Oz – veliki i moćni“ – to će biti odlična kombinacija.“ Stromberg je ušao u ovaj projekat sa jasnom idejom kako film treba da izgleda. „Ono što sam želeo za ovaj film pored elemenata fantazije i nadrealnog kvaliteta, jeste da predstavimo Grdanu kao prizemni lik u stvarnom svetu,“ priseća se Stromberg. „U svojim ranijim ostvarenjima uzimao sam nadrealne elemente i na njih stavljao najviše akcenta. U filmu „Grdana – zla vila“ uradili smo suprotno: krenuli smo sa stvarnim stvarima i uvećali ih nakon činjenica, tako da mislim da je ovo novi izgled.“

„Meni kao reditelju bilo je bitno da zadržim dovoljno elemenata originalne priče „Uspavana lepotica“, da ljubitelji originala ne bi bili razočarani kada pogledaju ovaj film“, objašnjava Robert Stromberg. „Smatram da publika mora da vidi ne samo klasični lik osvetljen novim svetlom već i razvijanje nekih elemenata priče iz originalnog filma.“ Scenarista Linda Vulverton, koja je pisala scenarija za filmove kao što su „Lepotica i zver“ i „Kralj lavova“ radila je i na ovom projektu. „Lik je stvarno fantastičan i kada smo saznali da će Andželina Džoli glumiti Grdanu, moj zadatak je bio mnogo lakši, pa smo uspeli da stvorimo klasičnu ali jedinstvenu Grdanu.“

Grdana je kompleksan lik sa mnogo slojeva; vođena je osvetom ali neustrašivo štiti zemlju koju voli i sve koji tu žive. „Volela bih da devojčice koje dođu da pogledaju ovaj film vide važnost osećaja za pravdu, šta je ispravno i za šta se vredi boriti. Videće da mogu da budu ratnice, ali da u isto vreme imaju duboka osećanja i budu ženstvene.“ Ako je Grdana oduvek bila simbol mračne ženstvene figure, Ružica je bila simbol blagosti i nevinosti. U ulozi Ružice imamo jednu od najtalentovanijih glumica svoje generacije, El Fening. Za nju je ova uloga ostvarenje svih snova; „Od trenutka kada sam prvi put obukla kostim i namestila kosu, imala sam konstantan osećaj da je posebna čast da igram tako legendaran lik.“ Kralj Stefan, Ružičin otac u filmu, bio je vođen slepom ambicijom da se domogne prestola i ništa ga neće zaustaviti da postigne svoj cilj. Šarlto Koplej tumači ulogu ovog složenog lika koji prolazi put od nevinog mladog čoveka do osvetoljubivog monarha koji je publici poznat iz originalne priče.

Iako Stefan predvodi ljudsko carstvo, on ima saveznike u magičnom šumskom carstvu. Stefan je izabrao tri male vile – Cvetanu, Sunčicu i Goranu koje se plaše Grdane i koje su poslate iz šumskog carstva da odgajaju njegovu ćerku do njenog šesnaestog rođendana. „Male vile su humoristični deo filma“, kaže Rot. „Njihov posao je da gaje Ružicu do njene šesnaeste godine i njihovo poznavanje brige o deci je kao i moje o nuklernoj fizici. Cvetanu, vođu malih vila, glumi Imelda Stonton („Hari Poter“; nominovana za Oskara za ulogu u filmu „Vera Drejk“), a Sunčicu igra Lesli Menvil. Kao najbolje prijateljice u pravom životu, njih dve prenose tu posebnu hemiju i na platno. Grdana ima vernog pomoćnika koji je u originalnoj animaciji predstavljen kao gavran, ali u ovom ostvarenju, Grdana ga po potrebi pretvara i u konja, zmaja ili vuka. Dijaval, kojeg glumi Sem Rajli, je Grdanin stalni pratilac koji nakon 16 godina nadgledanja Ružičinog odrastanja, razvija privrženost prema Grdani. „Moj lik je ponosni gavran“, kaže Rajli. „Grdana ga je spasla od farmera i njegovih pasa, i on postaje verni saveznik koji špijunira za nju. On je jedini lik u celoj priči koji može da joj kaže kada postane previše uzrujana i on jedini zna šta ona u stvari misli.“

„Ovo je najimpozantiji set na kojem sam ikada radio,“ rekao je Oskarom nagrađeni snimatelj Din Simler dok je ulazio u veliku dvoranu dvorca gde se snimala scena Ružičinog krštenja. Dvorac je fizičko otelotvorenje, kako spolja tako i iznutra, dvorca iz animiranog ostvarenja iz 1959. godine. „Originalna animacija je već imala odličan dizajn“, kaže Frimen. „Bio je prilično avangardan kada se pojavio. Umetnici su imali neverovatan pristup boji i sukobu boja. Kada pogledate delove te animacije odvojeno, pomislite da neće funkcionisati, ali kada se spoje, sve izgleda fantastično.“ „Koristili smo luksuznije materijale nego što su postojali u normandijskim zamkovima,“ kaže scenograf Frimen. „Imamo mermerni pod, tako da scena ima bogatu strukturu, mada se arhitektonski slaže sa originalnom animiranom verzijom zamka.“ Napraviti kostime za izmišljenu realnost je izazov sam po sebi, ali dva puta nominovana za Oskara Ana Šepard iznela je zadatak sa odličnim rezultatima. „Prvo sam pomislila da moram da se ograničim na određeni period“, objašnjava Šepard. „Ali uskoro mi je postalo jasno da treba da zaboravim ograničenja i da se prepustim Robovoj viziji, jer je on jako vizuelan i sjajno opisuje šta želi. Znala sam da ću preći liniju i da ću zagaziti u svet bajki jako duboko.“ To je i uradila sa preko 2.000 ručno šivenih kostima.

Oficijelni sajt:

• Maleficent (2014)

  Premijera: 4. jun 2014. godine

 

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.