Musketar

Žanr: Avanturistički
Trajanje: 105 min.

SINOPSIS

Napunivši dvadeset godina, Dartanjan rešava da napusti rodnu Gaskonju i krene u Pariz, u potragu za čovekom koji mu je deset godina ranije ubio oca. Sa njim kreće i Planše, bivši musketar i njegov mentor, koji ga je od malih nogu učio veštini mačevanja. Vešt i okretan borac, neustrašiv i lukav, Dartanjan ima samo jedan problem: mora uspešno da savlada sopstvenu tvrdoglavost, koja ga često dovodi u neprijatne i opasne situacije. Posle okršaja sa Rošforom i njegovim ljudima, Dartanjan i Planše najzad stižu u gotovo napušten Hotel de Treville.

Samo nekoliko dana ranije, izaslanik španskog kralja koji je trebalo da se sastane sa kraljem Lujem XIII i lordom Bakingemom u mirovnoj misiji, ubijen je u zasedi. Njegov ubica, Febre, ostavlja na mestu zločina tuniku musketara, što kardinalu Rišeljeu daje razlog da musketare raspusti, a njihovog komandanta uhapsi. Rešen da spreči savez Engleske i Francuske, lukavi kardinal ponovo šalje Febrea u misiju koja treba da poljulja autoritet Luja XIII.

U međuvremenu, Dartanjan upoznaje tri musketara: Aramisa, Atosa i Portosa. Prijateljstvo koje će kasnije postati legendarno, nema baš lep početak. Prvo što Dartanjan saznaje o čuvenoj trojci jeste to da su hvalisavci, svađalice i notorni pijanci, nedostojni titule musketara. Razočaran u njih, Dartanjan nalazi saveznika u Frančeski, lepoj nećaki Bonacijea, vlasnika hotela, u koju se, naravno, zaljubljuje na prvi pogled. Frančeskina majka je pri tom kraljičina omiljena krojačica.

Pošto oslobode Treville, Dartanjan i njegovi kompanjoni uspevaju da ubede Bonacija da ih kroz parisku kanalizaciju provede do kraljevske palate. Usput uspevaju da ponovo pokvare Febreove i Rišeljeove planove o podizanju pobune, kako bi narušili kraljev ugled. Kardinal i musketari sad su otvoreno zaratili. Febre u mladom musketaru prepoznaje dečaka kojem je pre deset godina ubio oca i rešava da ukloni protivnika koji bi mogao da mu osujeti plan po kom treba da ubije kraljicu i lorda Bakingama, te tako izazove rat sa Španijom i Engleskom. Pritisnuta ratom sa obeju strana, Francuska bi imala samo jednog „spasioca“ – kardinala Rišeljea.

O PRODUKCIJI

Pripovest o trojici musketara govori o prijateljstvu, hrabrosti, časti, ljubavi i izdaji, a inspirisala je mnoge generacije. Inspiracija i za stvaraoce brojnih akcionih filmova bio je jedan od najvećih avanturističkih romana romantične ere. Režiser Piter Hajams i producent Moše Dijamant izabrali su kao okosnicu za svoju novu i originalnu verziju lik Dartanjana, najmlađeg i najvatrenijeg člana čuvene četvorke. Pisac Džin Kvintano je veoma vešto uspeo da u staru, poznatu priču uklopi i neke nove elemente i karaktere: ambicioznog i smrtonosnog Febrea (izuzetni Tim Rot) i mladu, šarmantnu i pametnu Frančesku (Mena Suvari).

Nekoliko manje važnih karaktera je izbačeno, a neki, kao verni Planše ili gospodin Bonacio, donekle su prerađeni. Džastin Čejmbers je veoma energičan Dartanjan, čija je nepromišljenost ravna njegovoj naivnosti i neiskustvu. Katrin Denev, verovatno najpoznatija francuska i evropska glumica, izuzetno uspešno tumači ulogu kraljice. Stiven Rija, briljantni irski glumac, sjajan je kao kardinal Rišelje, opasan i vešt politički igrač. Francuski karakterni glumac, Žan Pjer Kastaldi, izabran je za ulogu drugačijeg, veštijeg Planšea. Režiser Piter Hajams je i ovoga puta u dvostrukoj ulozi: on je i direktor fotografije kom su, kao vizuelna inspiracija, poslužila platna velikih holandskih slikara.

Ne treba, naravno, zaboraviti ni Ksin Ksin Ksionga, čuvenog koreografa akcionih scena, koji je za ovaj film osmislio jedinstven istočno-zapadni stil borbi. Najveći deo scena sniman je u južnoj Francuskoj, u verovatno najslikovitijem delu Mediterana, prepunom istorijskih spomenika, velikih zamkova i neosvojivih tvrđava. Veličanstveni stari grad Sarlat na kratko je postao Pariz 17. veka, dok je obližnji Montpazer bio Brion. Rezulat svega bio je potpuno nov i jedinstven pristup staroj priči i, sva je prilika, jedan od najdinamičnijih filmova godine. Film „Musketar“ rađen je u produkciji „velikog kalibra“, sa budžetom od 42 miliona dolara; ovo filmsko ostvarenje finansirali su Amerikanci, Englezi, Nemci, Francuzi i Luksemburg, okupivši glumce i tehničku ekipu iz preko dvadest zemalja.

PITER HAJAMS – reditelj/direktor fotografije

Hajams je rođen u Njujorku 1943. godine. Njegov otac je bio dugogodišnji ataše za štampu na Brodveju, a deda, Sol Hurok, čuveni pozorišni producent. Za vreme studija na koledžu Hanter i Univerzitetu Sirakuze, Piter se zainteresovao i za džez, pa je jedno vreme bio bubnjar, zajedno sa Bilom Evansom i Majnardom Fergusonom. Počeo je i da slika, zaposlio se kao spiker na televiziji CBS, za koju je režirao izuzetan dokumentarni film o Vijetnamu.

Po povratku u Ameriku, Hajams se seli u Los Anđeles, a 1970. godine prodaje svoj prvi scenario, „T.R. Baskin“, po kom je Herbert Ros snimio film sa Kendis Bergen i Piterom Bojlom u glavnim ulogama. Nakon što je napisao i režirao televizijsku detektivsku komediju „Laku noć, moja ljubavi“ i snimio zatvorsku dramu „The Rolling Man“, on se, 1974. godine, prvi put ogleda i na velikom platnu, režirajući film „Busting“ sa Eliotom Guldom i Robertom Blejkom. Posle uspešnog početka, slede filmovi različitih žanrova: od naučne fantastike i trilera do žestokih akcija. Sarađivao je sa mnogim filmskim veličinama: Harisonom Fordom, Arnoldom Švarcenegerom, Šonom Konerijem, Džinom Hekmenom, Majklom Daglasom i mnogim drugim.

KATRIN DENEV (kraljica Ana)

Katrin Denev je rođena u porodici glumaca, a karijeru je započela u senci svoje starije sestre, Fransoaz Dorleak. Susret u njenoj dvadestetoj godini sa Žakom Demijem u filmu „Kišobrani Šerbura“, nagoveštava dolazak nove filmske zvezde, čija će svežina i neverovatan talenat obeležiti francusku, evropsku i svetsku kinematografiju. Nekoliko meseci kasnije, u izvanrednom filmu Romana Polanskog „Odvratnost“, njene glumačke vrednosti dolaze do punog izražaja. Ta uloga joj je donela titulu izuzetne karakterne glumice, kao i nove uloge u filmovima Luisa Bunjuela „Lepotica dana“ i „Tristana“ i ostvarenju „Sirena Misisipija“ Fransoa Trifoa.

Oprobala se i u lakšim žanrovima, kao što su romantične komedije i mjuzikli, u kojima je prikazala svu raskoš i raznovrsnost svog glumačkog talenta: „Bendžamin“ Mišela Devila, „Stvar otpora“ i „Ljubavnici kao mi“ Žan-Pol Rapenoa, „Mlade devojke iz Rošfora“ Demija. Samo nekoliko uloga bilo je dovoljno da dobije poziv da radi i u Holivudu. Tamo snima „Aprilske lude“ sa Džekom Lemonom i „Hustle“ Roberta Oldriča. Sarađivala je i sa puno italijanskih režisera: Mauro Bolonjini, Marko Fereri, Dino Risi… Njena izuzetna i veoma bogata karijera (90 filmova) svakako je obogatila istoriju kako francuskog, tako i svetskog filma; nipošto ne bi trebalo zaboraviti njena ostvarenja „Poslednji metro“ Fransoa Trifoa ili „Indokina“ Režija Varnijea.

Sarađivala je sa mnogim poznatim i slavnim režiserima (Rože Vadim, Žan-Pjer Melvil, Klod Leluš, Alan Korno, Raul Ruiz, Filip Garel, Manuel de Oliveira, Lars von Trir), a plodna i raskošna karijera donela joj je i mnoga priznanja i nagrade: Cezara za „Poslednji metro“ i „Indokinu“, nagradu „Volpi Cup“ za „Place Vendome“, Zlatnog medveda na Berlinskom festivalu 1998. godine za životno delo, nominacije za Oskara za „Indokinu“, kao i nominacije za Cezara za ostvarenja u filmovima „Hotel Des Ameriques“, „Agent Trouble“, „Drole D“endriot pour Une Rencontre“, „Les Voleurs“ i „Place Vendome“.

TIM ROT (Febre)

Prvi put zapažen u filmu Stivena Frirsa „The Hit“, Tim Rot nastavio je dalju karijeru u ostvarenju Vudija Alena „Svi kažu volim te“ i Tarantinovim hitovima – „Ulični psi“ i „Petparačke priče“. Sarađivao je i sa poznatim režiserom Piterom Grinavejom u filmu „Rozenkranc i Gildestern su mrtvi „, rađenom prema komadu Toma Stoparda, a zatim i sa Altmanom u ostvarenju „Vinsent i Teo“. Posebno je poznat po likovima „loših momaka“; jedna takva uloga u filmu Majkla Katona Džonsa „Rob Roj“ donela mu je i nominaciju za Oskara. Kao i mnogi engleski glumci, i Pot se oprobao u pozorištu, i to na avangardnoj sceni, a radi i za televiziju, sa poznatim imenima, poput Majka Lija ili Nikolasa Rega.

STIVEN RIJA (kardinal Rišelje)

Nominovan za Oskara za ulogu u filmu Nila Džordana „Igra plakanja“, Stiven Rija igrao je i u svim ostalim ostvarenjima ovog režisera: „Anđeo“, „Društvo vukova“, „Intervju sa vampirom“, „Majkl Kolins“, „Mesarev sin“, „U snovima“ i „Kraj jedne afere“. Tumačio je uloge koje su napisali najpoznatiji savremeni pozorišni autori, od Semjuela Beketa do Sema Šeparda. Zajedno sa Beketom, 1980. godine osniva pozorište Londonderry Field Theatre Company, kom posvećuje najmanje pet meseci rada svake godine, i kao glumac i kao režiser. Rođen je u Belfastu, a glumačku karijeru je započeo u čuvenom pozorištu Abbey Theatre of Dublin, da bi slavu stekao nastupima na sceni pozorišta National Theatre, Royal Court i Humpstead Theatre. Nagradu Toni dobio je za ulogu u filmu „Neko da me čuva“ Frenka Mekginisa, a bio je nominovan i za Zlatni globus za ulogu u televizijskoj drami „Zločin stoleća“. Za film „Građanin Iks“ dobio je nagradu na filmskom festivalu u Katalonji.

MENA SUVARI (Frančeska)

Mlada američka glumica koja je pažnju publike i kritike privukla svojom ulogom u Oskarom ovenčanom filmu „Američka lepota“. Iako je tek na početku karijere, za sobom već ima dosta filmova. Debitovala je u hitu „Poljubi devojke“ Garija Fledera sa Morganom Frimenom, a slede: „Nedođija“ Grega Arakija, „Keri 2“, „Američka pita“ i „Američka devica“. Pojavljivala se na malim ekranima u veoma popularnim serijama: „High Incident“, „ER“, „Bolnica Čikago“.

DŽASTIN ČEJMBERS (Dartanjan)

Džastin je debitovao na televiziji u ulozi Nika Terija u seriji „Another World“. Sa Rejčel Vard i Piterom Štrausom igrao je u mini seriji „Seasons of Love“, a sa En Margaret u seriji „Four Corners“. Bari Levinson mu je poverio glavnu ulogu u svom izuzetno hvaljenom filmu „Liberty Heights“, u kom je Čejmbers tumačio mladića razbijenih iluzija koji potiče iz imućnog dela Baltimora.

INTERVJU SA PITEROM HAJAMSOM

Kako ste ušli u ovaj projekat?

Producent Moše Dijamant je moj prijatelj i poslao mi je scenario Džina Kvintana. U početku sam bio malo sumnjičav prema toj ideji, jer je priča o musketarima ispričana već mnogo puta; ali, scenario je pristupio poznatoj temi potpuno drugačije, i to me zainteresovalo, jer je pružalo mogućnosti da se uradi nešto potpuno novo i originalno. Moja ideja je bila da akcioni deo uradim kao mešavinu azijskog stila borbi i starih vesterna. Kad sam to rekao Mošeu, on se složio, jer je to bilo i njegovo viđenje filma. Obojica smo znali da je to prilično neuobičajen pristup ovom žanru. Svi filmovi o musketirima koje sam video uvek su musketare prikazivali kao uredne, čiste i doterane, sa perima na šeširu. Želeo sam da što vernije prikažem taj vremenski period kad nije bilo kanalizacije, kupatila, struje ili asfaltiranih ulica, kada su i žene iz visokog društva imale prljave ruke i nokte. Onda sam se setio tih predivnih holandskih slika Rembranta i Brojgela i pomislio da, ako uspem da na veliko platno prenesem tu atmosferu realnosti, opasnosti i prljavštine, onda će to biti film o musketarama koji ranije nije viđen. A u centru svega je još i ta predivna priča o ljubavi, časti, zemlji, žrtvovanju i prijateljstvu. Zvučilo je zaista privlačno.

Kako biste opisali lik Dartanjana u ovom filmu?

Dartanjan je mladi čovek ispunjen idealima, ali u isto vreme i željom za osvetom. To je priča o vraćanju duga, ali isto tako i o ljubavi, časti i zaljubljivanju. To su večne teme.

„Musketar“ je internacionalna produkcija. Da li je bilo komplikovano raditi na njemu?

To je zaista internacionalni film; čak 23 nacije učestvovale su u njegovom stvaranju; ali, ja sam Amerikanac, a i tema filma je univerzalna, pa je mogla biti ispričana u bilo kojoj zemlji, u bilo koje doba. Najbolje je reći: ovo je film sa američkim režiserom i američkim, francuskim i engleskim glumcima.

Kako ste odabrali glumce?

Pa, zaista ne morate da budete nuklearni fizičar pa da ne želite prelepu Menu Suvari za ulogu podjednako prelepe Frančeske. Ona je divna, zasenjujuća i inteligentna glumica sa izuzetnim smislom za humor. Uloga Dartanjana je zahtevala pažljivu potragu. Džastina sam video u „Liberty Heights“. Posle dvosatnog razgovora, znao sam da je on taj. Ostali glumci kojima sam pokazao scenario rekli su „da“: Tim Rot, Katrin, Stiven… Mislim da je tako dobrom ansamblu glumaca doprineo Kvintanov odličan scenario.

Uneli ste azijske elemente u „Musketara“!

Angažovao sam Ksin Ksin Ksionga za scene borbi, zato što mislim da je on jedan od najtalentovanijih u toj oblasti. On je veoma cenjen u Hong Kongu i zaista je klasa za sebe. Rekao sam mu: „Ne želim da ovo bude urađeno kao u Hong Kongu, ne želim ni da bude kao u Americi. Želim da istočni stil približiš zapadnom, a zapadni istočnom – neka se sretnu u sredini“. Bio je to potpuno netradicionalan pristup. Ksin Ksin je učinio čudo sa svojim delikatnim baletsko-atletski koreografisanim scenama borbi.

Oficijelni sajt: