Rat Čarlija Vilsona

Žanr: biografski, drama
Trajanje: 97 min.
Premisa: Žestoko piće. Malo maskare. Mnogo petlje. Ko je rekao da se ne može oboriti sovjetska imperija?

Glavne uloge:

Tom Henks (Tom Hanks), Džulija Roberts (Julia Roberts), Filip Simor Hofman (Philip Seymour Hoffman), Ejmi Adams (Amy Adams)

Scenario:Aron Sorkin (Aaron Sorkin), Džordž Kril (George Crile) – knjiga
Režija:Majk Nikols (Mike Nichols)

SINOPSIS
Žestoko piće. Malo maskare. Mnogo nerava. Ko je rekao da ne mogu da obore sovjetsku imperiju? Ovo je istinita priča o tome kako su se udružili jedan kongresmen koji je voleo da se provodi, žena iz hjustonskog visokog društva, koja je volela da čini dobra dela, i jedan agent CIA koji je voleo dobru borbu, da bi sproveli najveću tajnu operaciju u istoriji.
Čarlijeva prijateljica i povremeno ljubavnica bila je Džoan Hering, jedna od najbogatijih žena u Teksasu. Verujući da je odgovor Amerike na invaziju na Avganistan bio, najblaže rečeno, anemičan, ona podstiče Čarlija da za mudžahedine učini ono što nikome nije uspelo: da im obezbedi sredstva i oružje da iz zemlje isteraju sovjetskog agresora.
Čarlijev partner u poduhvatu bio je agent CIA, Gast Avrakotos. Njih troje će putujući po svetu formirati jedno neverovatno savezništvo između Pakistanaca, Izraelaca, Egipćana, zakonodavaca i jedne trbušne plesačice. Postigli su izvanredan uspeh.
O FILMU
„Charlie did it.“ („Čarli je to uradio“), pakistanski predsednik Muhamed Zija ul Hak objašnjavajući poraz Rusa u Avganistanu.
Do 1979. godine Čarli Vilson je predstavljao drugi okrug Teksasa. Zvali su ga „liberal iz Lafkina“, jer se oduvek borio za obespravljene, za prava žena, za to da se penzioneri oslobode nekih poreskih nameta, ali se i kao rođeni Teksašanin protivio kontroli naoružanja. Afroamerikanci su mu bili najodanija podrška. Okrug ga je voleo.
Na Kapitol hilu Vilsona su znali kao ekscentrika koji napreduje u službi. U svom okruženju imao je prelepe asistentkinje – „anđele“. Bio je oštrouman neodoljivi zavodnik. Umeo je sa ženama, a gajio je i naročitu ljubav prema viskiju. Skandal ga je stalno pratio, ali takav kakav je bio uvek je uspevao da izbegne ozbiljnije posledice. I kako se tada činilo, od svih događaja koji su se desili te 1979. godine sovjetska invazija na Avganistan bila je nešto što bi mu teško privuklo pažnju. Ali, u suštini ništa što je radio ne može se klasifikovati kao „očekivano“.
Javnost je počela da saznaje za Vilsonova neverovatna dela 1988. godine. Džordž Kril, nagrađivani novinar, predstavio je njegov profil u emisiji „60 minuta“. Posle toga je nastavio da prati njegovu priču i napisao bestseler o Vilsonovom tajnom ratu – novelu koja nije bila fikcija.
Kada je Kril konačno objavio knjigu 2003. godine, privukao je pažnju Holivuda. Producent Geri Gezman je za knjigu čuo preko svoje vašingtonske veze. „Kongresmen kog jako cenim ispričao mi je priču o Čarliju Vilsonu. Ispričao mi je koliko je on neverovatan. Rekao mi je da postoji knjiga o njemu koju je napisao Džordž Kril i preporučio mi je da je pročitam.“
Gezman i njegov partner, Tom Henks, to su i uradili. Kada su je pročitali, bili su fascinirani uzbudljivom pričom, načinom na koji Vašington funkcioniše iza kulisa i avganistanskim otporom ruskoj vojsci. „Bila je to odlična politička priča, ujedno i zabavna i potpuno jedinstvena. Čarli je bio očaran svime što su mudžahedini prošli da bi isterali sovjetsku armiju iz svoje zemlje. Način na koji im je on pomogao bio je drzak, uzbudljiv i zabavan.“
Film „Rat Čarlija Vilsona“ je bio druga prilika da Nikols sarađuje s Džulijom Roberts i Filipom Simorom Hofmanom i zbog toga je bio jako uzbuđen. O tome kaže: „Džulija je toliko kreativna da to ume da šokira. Ona je fenomenalna glumica, rad s njom je prava radost. Njen osećaj za glumu, za kostim, šminku, za to šta bi lik trebalo da radi, a šta ne, ona je stvarno fenomenalna.“
Tom Henks je provodio vreme s Čarlijem Vilsonom dok se spremao da ga glumi, a Džulija Roberts je rešila da se ne sretne s Heringovom sve dok ne definiše svoj lik. „Zabavno je igrati pravu osobu. Tu je tanka linija između imitacija i interpretacija. Bila sam rastrgana; isto tako sam se osećala i kada sam igrala Erin Brokovič. Nije lako znati kada je pravi trenutak da sretneš tu osobu. Zato sam pročitala sve do čega sam mogla da dođem, odgledala sam emisiju „60 minuta“ i pročitala nekoliko stvari o Džoani. Kada sam je konačno srela, bila je jednostavno ljupka, savršeno odevena i nekako je sijala.“
Nikols je razumeo da Džulija želi da izgradi lik bez uticaja stvarne osobe po kojoj je uloga napisana. Shvatao je da likovi u filmu, iako zasnovani na pravim ljudima i događajima, moraju da se ponašaju kao filmski likovi. I za publiku i za Nikolsa ostaje nada da su likovi u filmu postali pravi ljudi.
O REŽISERU
Majk Nikols (reditelj)
Rođen je kao Mihel Igor Peškovski, u Berlinu, od oca Rusa i majke Nemice. Porodica mu je emigrirala u SAD kada mu je bilo sedam godina. Njegov otac je promenio prezime u Nikols. Pohađao je Čikaški univerzitet, gde je s Ilejn Mej i Polom Silisom osnovao komedijašku grupu „Kompas“, kasnije preimenovanu u „Sekond siti“. Nikols i Mejova su radili brojne specijale za TV i gostovali u različitim šou-programima. Svoj prvi film, „Ko se boji Virdžinije Vulf“, Nikols je režirao 1966. Nominovan je za Oskara za najbolju režiju, a Elizabet Tejlor ga je osvojila kao najbolja glumica.
Godine 1967. režira film „Diplomac“, za kojeg osvaja Oskara za najbolju režiju. Usledili su filmovi „Kvaka 22“, „Zaposlena devojka“, „Carnal Knowledge“, „Postcards From the Edge“, „Regarding Henry“, „Wolf“ itd. Godine 1990. Američki muzej pokretnih slika dodelio mu je priznanje za doprinos filmskoj industriji.
Oficijelni sajt

Premijera: FEST 2008. godine

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.