U trendu

Stranci

Žanr: drama
Trajanje: 119 min.
Originalni naziv: Die Fremde (2010)

Glavne uloge:Sibel Kekili (Sibel Kekilli), Nizam Schiller, Derya Alabora
Scenario:Feo Aladag (Feo Aladag)
Režija:Feo Aladag (Feo Aladag)

SINOPSIS
Šta biste žrtvovali za porodičnu ljubav? Svoje dostojanstvo? Svoju slobodu? Svoju nezavisnost?
Umaj, žena turskog porekla rođena u Nemačkoj, napušta loš brak u Istambulu i sa sobom vodi sina Ćema. Nada se da će pronaći bolji život sa svojom porodicom u Berlinu, ali njen neočekivan dolazak izaziva veliki konflikt. Njena porodica uhvaćena je u zamku sopstvenih običaja, podeljenih između ljubavi prema njoj i tradicionalnih vrednosti zajednice. Bez pogovora odlučuju da vrate Ćema ocu u Tursku. Kako bi zadržala sina, Umaj je prinuđena da ponovo beži. Pronalazi unutrašnju snagu da započne novi život za sebe i sina, ali njena potreba za porodičnom ljubavlju vodi je u seriju bolnih pokušaja pomirenja. Ali neće znati koliko duboke rane će joj to naneti i koliko će postati opasna njena borba za nezavisan život…
O FILMU
Film "Stanci" je nemačka drama iz 2010. godine koja rasvetljava problem "zločina iz časti" u turskoj porodici koja živi u Nemačkoj. Film je osvojio preko 25 prestižnih filmskih nagrada i bio je nemački kandidat za Oskara. "Stranci" su debitantsko rediteljsko i producentsko ostvarenje poznate televizijske glumice Feo Aladag, a glavnu ulogu tumači Sibel Kekili, koja je od porno-glumice stigla do glavne uloge u filmu Fatiha Akina "Glavom kroz zid". Za ulogu Umaj dobila je najveće nemačke filmske nagrade, kao i nagrade na festivalima u Marakešu, Nirnbergu i Trajbeka festivalu u Njujorku.
Prema izveštajima UN, svake godine bar 5.000 devojaka i žena u 14 zemalja budu žrtve onoga što nazivamo zločin iz časti. Međutim, pretpostavlja se da su brojke mnogo veće ako se uzme u obzir to da samo mali procenat ovakvih slučajeva bude procesuiran, jer je ovakvo ubistvo često ocenjeno kao nesrećan slučaj i samoubistvo. Tome doprinosti i činjenica da je ovakav zločin prihvaćen među porodicom, rođacima, prijateljima i da čak i policija zatvara oči pred njim. U prilog tome ide i podatak da u ruralnim područjima žene često nisu registrovane u knjigama rođenih, tako da njihov nestanak ne izaziva nužno i pažnju.
Zločini i ubistva iz časti su u isto vreme i kršenje ljudskih prava i u muslimanskim i u nemuslimanskim kulturama i ne zavise ni od društva ni od etničke pripadnosti. Zemlje u kojima su žene izložene posebnom riziku su Pakistan, Jordan, Avganistan, Irak, Liban, Izrael, Palestina i Turska. Iako se većina ovakvih zločina događa u islamskim zemljama, to nije eksplicitno verski fenomen. Takođe, zločini iz časti nisu ograničeni samo na islamski svet, oni se dešavaju i u zemljama kao što su Brazil, Ekvador, Indija, Kina i Italija. Postoje u mnogim evropskim zemljama među prodicama emigranata. Zločini iz časti dešavaju se najčešće u patrijarhalnim društvima. Do 18. veka ovaj fenomen zabeležen je u Škotskoj, severnoj Africi, Aziji.
REČ REŽISERA
Moje primarno interesovanje su ljudski odnosi, kao metafora za sve ostalo u životu: politiku, moral, socijalna pitanja i mnogo toga. Pre šest godina moja pažnja bila je usmerena na seriju "zločina iz časti" koji su bili počinjeni u Nemačkoj nad ženama koje su jednostavno pokušavale da se oslobode porodičnih i društvenih ograničenja. Pored toga što sam sarađivala s organizacijom "Amnesty International", za koju sam režirala nekoliko spotova, provela sam dosta vremena samostalno istražujući tu temu. Kada je moj rad za njih bio završen, postojalo je još uvek nešto u meni što nisam mogla da jednostavno napustim. Pokušala sam da shvatim šta je to i jedna ključna slika počela je da mi se vrti u glavi: slika produžene ruke, ruke koja nam omogućava da premostimo svaku prepreku, i odlučila sam da napišem priču o neverovatnoj tragediji i propuštanju prilika koje nas vode jedne prema drugima. Zapitala sam se šta je to što definiše naše odnose u našim različitostima i čini da zatvaramo našu ljubav zbog nekih uslova, umesto da naše sličnosti budu jače od sila koje nas razdvajaju.
Ovaj film nije reprezentativni portret jedne etničke grupe i sigurno nije recept kako upravljati nečijim životom. Film želi da stvori realnu mogućnost razumevanja. U njemu postoji nada. Film ne želi da upire prstom i postavi jedno po jedno rešenje konflikta. To nije moj posao kao reditelja. Ja sam zainteresovanija za postavljanje pitanja i davanje osećaja nade gledaocima. Iako priča dobija tragičan tok, bilo mi je važno da je učinim jasnom publici i pokažem koliko blizu karakteri dolaze do mogućeg pomirenja i koliko im je teško da ih na kraju prevaziđu.
Ne postoje pobednici u zločinu iz časti. Iako sa strane može izgledati kao da je porodična čast vraćena, mnoge porodice raspadaju se zbog toga. Priča o Hatun jedan je od nekoliko slučajeva u medijima koji sam istraživala i to je sigurno zločin iz časti koji je imao najveću pažnju u nemačkim medijima poslednjih godina. Istraživala sam nekoliko takvih slučajeva koji su se desili u Nemačkoj ili drugim delovima sveta. Imali su isti obrazac i na neki način su pronašli svoje mesto u scenariju. Bila sam zabrinuta zbog predstavljanja konflikta. Trudila sam se da to uradim kao autentičnu, univerzalnu priču, bez moralnih osuda u priči u kojoj možemo da saosećamo s karakterima, njihovim konfliktima i tragedijama.
Hatun (17. januar 1982. – 7. februar 2005, Berlin), devojka kurdskog porekla rođena u Nemačkoj čija je porodica poreklom iz Erzuruma u Turskoj. Njen mlađi brat ubio ju je u 23. godini počinivši tako zločin iz časti. Hatun se razvela od rođaka za koga je bila primorana da se uda u 16. godini i viđala se s nemačkim mladićima. Njeno ubistvo pokrenulo je lavinu rasprava o prinudnim brakovima u muslimanskim porodicama.
Oficijelni sajt

Premijera: 8. septembar 2011. godine