Taksidermija

J. T. 11. oktobar 2007. 00:00

Žanr: drama
Trajanje: 91 min.
Premisa: Tri priče. Tri generacije. Tri muškarca. Jedan bizarni i šokantni univerzum.
Nagrade: mađarski kandidat za nagradu Oskar 2008. godine

Glavne uloge:	Čaba Cene (Csaba Czene), Gergelj Tročanji (Gergely Trocsanyi), Piroška Molnar (Piroska Molnar), Adel Stancel (Adel Stanczel)
Scenario:	Lajoš Parti Nađ (Lajos Parti Nagy), Đerđ Palfi (Gyorgy Palfi)
Režija:	Đerđ Palfi (Gyorgy Palfi)

SINOPSIS
„Taksidermija“ se sastoji od tri generacijske priče. Deda, osobenjak s najmračnijim pogledima na svet, inače kurir u Drugom svetskom ratu, živi u svom bizarnom svetu. Ogromni otac želi da uspe u postratnoj sovjetskoj Mađarskoj i da se afirmiše kao vrhunski atleta u neobičnom sportu – prežderavanju. Unuk, skromni i nejaki taksidermista (preparator), teži nečemu još većem i nedostižnijem: besmrtnosti. On se igra boga i želi da stvori najsavršenije umetničko delo svih vremena, i to tako što će da preparira i svetu ostavi svoj neuništivi torzo.
O FILMU
Istorijske činjenice i nadrealizam prepliću se s magičnim realizmom kao u delima Gabrijela Garsije Markesa i mađarskog pisca Lajoša Parti Nađa. Uostalom, prve dve filmske priče temelje se na Nađovim kratkim pričama, dok je treća plod mašte razigranog reditelja.
Prva priča, smeštena u Drugi svetski rat, govori o dedi Vendelu, koji se spetljao s debelom ženom svog poručnika. U scenama ekstremnog voajerizma Vendel posmatra kupanje lepotica – poručnikovih kćeri, pije prljavu vodu u kojoj se one kupaju, masturbira do faze kada njegov penis počinje da ispušta vatru, te spava s poručnikovom ženom. Ona zatrudni. U nastupu besa poručnik raznosi Vendelovu glavu, ali ipak odgaja njegovo dete, Kalmana.
Druga priča govori o Kalmanu. On je postao gojazni takmičar u brzom prežderavanju i nada se da će postati pravi olimpijac. Između praznine komunističkog spektakla i vojničke discipline Kalman će učiniti sve za pobedu. Upoznaje takođe gojaznu takmičarku Gizelu, s kojom se i venčava. Koliko god to apsurdno zvučalo, Gizela će roditi majušnog sina i nazvati ga Lajoš.
Lajoš izrasta u tihog taksidermistu kojem je ljubav potpuno strana. Frustriran u svom tužnom životu, baš kao što je to bio i njegov deda, on poseduje ludu maštu, koja će ga odvesti u najbizarnije pravce. Njegov otac Kalman više ne može da se kreće, a budući da ga je Gizela davno napustila, Lajoš se sam brine o njemu. Jednog dana Lajoš pronalazi svog oca mrtvog, raznesenog od ždranja. Nakon što preparira nekadašnjeg žderačkog šampiona, Lajoš odlučuje da svoje telo zaključa u neobičnu spravu i počinje da puni svoj torzo. Sve u slavu nemogućeg i ekstremnog artizma i ostvarenja najvećeg sna – večnog života. Tragedija je neizbežna koliko i iščekivana. Dekapitacija je još jedno u nizu bizarnih razrešenja blago rečeno kontroverznog mađarskog filma.
REDITELJ O FILMU
Baš poput složenih romana Tomasa Mana, film je o tri generacije. Tri različite priče smeštene su u tri različita perioda, tri različita sveta. U centru svake od tri priče je telo, potpuno stvarno i opipljivo, sukobljeno s nadrealnim fantazijama. Kako je telo dopunjeno željom, tako je naturalizam dopunjen nadrealizmom. Opako i dosledno filmsko pripovedanje poseduje emocionalnu brutalnost snažniju od samih fizičkih scena brutalnosti. Ovo je film koji istražuje životne granice do samih ekstrema.
O REŽISERU
Đerđ Palfi (reditelj)
Režiju filma potpisuje Đerđ Palfi, koji je uz pomoć superosmice sa 13 godina odlučio da postane filmadžija. Njegov prvi film – „Hukkle“, osvojio je 2002. Fasbinderovu nagradu Evropske filmske akademije u kategoriji najboljeg filma, nagradu strane kritike „Gene Moskowitz“, kao i Nagradu mađarskih kritičara na 33. mađarskoj filmskoj nedelji.

Oficijelni sajt