Art of Murder: Hunt for the Puppeteer
Nešto više od godinu posle igre Art of Murder, prve point & click avanture iz serijala, pred zgodnim FBI agentom Nikol Bonet našao se novi slučaj brutalnih ubistava. Pariska policija svojim kolegama iz Amerike šalje izveštaj o ubistvu mlade balerine koja je nastradala na način identičan nerešenim ubistvima preko okeana, zaveden pod kodnom oznakom "Puppeteer". Sve žrtve, isceđene od krvi, razapete su pomoću mesarskih kuka i sajli u položaje nalik bizarnim marionetama. To je scenario s kojim će se Nikol potpuno samostalno uhvatiti u koštac nakon što je nadređeni pošalju u Grad svetlosti.
Očekivano, istraga podrazumeva puno šetnje po malom broju lokacija, razgovore s likovima, uočavanje i prikupljanje dokaza na mestima zločina i klasičnu upotrebu pravog predmeta na pravom mestu. Priča i zaplet sami po sebi i nisu toliko loši, ali bi mnogo bolje funkcionisali u rukama talentovanijeg scenariste. A to je samo vrh ledenog brega. Tu se kriju još neke nevešte diletantske odluke razvojnog tima, veoma nalik na drugorazredne trilere iz sveta filmske umetnosti, koji su uvijeni u kvalitetnu produkciju, ali su s druge strane puni rupa u zapletu.
Slike jasno daju do znanja da igra ne odstupa ni milimetar od grafičkog i audio stila koji City Interactive neumorno gura i u svojim prethodnim avanturama. Grafika je solidna, s lepim i detaljnim ali i prilično beživotnim lokacijama. Bar kada se radi o prestonici Francuske, gde ćete na ulicama izbrojati jednocifren broj prolaznika. Scene u Parizu po pravilu se odvijaju noću, pa živopisne lokacije ruralne Španije u kasnijem toku igre dođu kao dobrodošao kontrast. Glasovi likova lako isparavaju iz sećanja, a naročito ide na živce Nikolino nepodnošljivo komentarisanje kada pogrešite u kombinaciji predmeta ili u njihovoj primeni na terenu.
Mehanika igranja je standardna, a inventar se nalazi u dnu ekrana. Moguće su i kombinacije predmeta, kao i pažljiva inspekcija, ali se razdvajanje pojedinih elemenata na njima slične operacije izvodi jednostavnim levim klikom dok su u inventaru. U produžetku se nalaze klasični dnevnik, zabeleženi dijalozi s likovima i profili Lutkarevih žrtava, kao i njegov dosije s opštim smernicama. Jedina iritantna stavka vezana za kontrole tiče se levog dugmeta miša, koje služi za preskakanje dijaloga, što radi besprekorno, ali i za prekidanje Nikolinih opservacija, za koje ne postoji pravilo kada će se prekinuti. S druge strane, zagonetke su u velikoj meri logične i potencijalno zaglavljivanje ne vreba iza svakog ćoška, bez obzira na to što ćete često imati gomilu predmeta u invenataru.
Sama po sebi, igra Art of Murder: Hunt for the Puppeteer nije loša. Međutim, teško je ignorisati neoriginalnu i šuplju priču, kao i mračnu i beživotnu atmosferu koja ne uspeva da stvori i dočara željeni utisak napetosti. Grafika je "zaključana" na rezoluciji 1024×768, ali na svu sreću, izaziva manje bola u očima, pre svega zbog pomenutog nedostatka jače osvetljenih lokacija. To su razlozi koji Art of Murder: Hunt for the Puppeteer svrstavaju u red generičkih detektivsko-forenzičarskih avantura koje nemaju čime da privuku igrača i obrate mu pažnju na duže staze.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.