Simon the Sorcerer 5: Who’d Even Want Contact?! (1)

Izgleda da negativne kritike koje su sahranile prethodnu verziju jedne od najpoznatijih avanturističkih franšiza nemački autori iz Silver Style-a ne doživljavaju kao pucketanje biča, već kao inspiraciju da konjskom upornošću prionu na posao, rešeni da serijal koji je u samrtnom ropcu od trećeg dela vrate na pravi put. Gotovo godinu dana kasnije u odnosu na nemačku verziju igre Simon the Sorcerer 5: Who’d Even Want Contact?!, u tome, naravno, nisu uspeli, ali se osećaju određeni pomaci u pravom smeru.
Posle završetka prethodnog nastavka, (nesimpatični) Sajmon "uživa" status samoproklamovane čarobnjačke zvezde, sve dok nova nevolja ne snađe Magično kraljevstvo. Ovoga puta pretnja stiže u vidu bizarne rase vanzemaljaca koja svoje trupe stacionira nadomak zidina Magičnog grada, spremajući se da zapečati svoju invaziju destrukcijom kako baksuznog kraljevstva, tako i kompletne planete. Nakon kratkog prologa na ulicama grada, Sajmon će se uskoro naći na tropskoj karipskoj plaži nastanjenoj čitavom menažerijom bizarnih likova i starih znanaca, sa zadatkom da okupi dovoljno voljnu posadu, osposobi stari nasukani jedrenjak i vine se nigde drugde do u svemir u pokušaju sprečavanja vanzemaljskih napasti.
Pošto su avanture o Sajmonu uvek predstavljale komične mućkalice raznoraznih popularnih bajki, basni i priča, uplitanje osvajača iz svemira u celu stvar ne bi predstavljalo veliko iznenađenje ili odstupanje od koncepta da je odrađeno makar iole pristojno. Stari problemi i nedostaci likova i priče iz četvorke ponovo dižu svoju gadnu glavu, svedočeći o definitivnoj nesposobnosti autora da stvore interesantan, zabavan i duhovit svet nastanjen zabavnim i originalnim likovima.
Priča je u velikoj meri nepovezana i skrpljena pukim ubacivanjem elemenata iz daleko uspešnijih uzora (feminizirani kapetan Nerou i njegov nasukani brod neuspeli su omaž "Piratima sa Kariba"), likovi su neupečatljivi i većina njih intenzivno ide na živce, dijalozi su prazni, dosadni i lišeni bilo kakvog duha, a na "humor", čiji je vrhunac Crvenkapino šutiranje Sajmonovih slabina, stvarno više nema smisla trošiti reči. Iako ćete tu i tamo pronaći i poneki lep detalj ili uspelu referencu u dijalozima ili motivima likova, to će više podsećati na traženje igle u plastu sena i biti još jedna potvrda činjenice da ljudi iz Silver Style-a i dalje s bizarnom upornošću upošljavaju beznadežno netalentovane scenariste.
Korisni linkovi

• Simon the Sorcerer 5: Who’d Even Want Contact?!
• Simon the Sorcerer 5: Who’d Even Want Contact?! – German demo

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.