The Saboteur (2)

Igra uspeva da uverljivo dočara život u podzemlju i atmosferu okupiranog Pariza. Tu su šverceri oružja i dinamita, striptiz barovi, gole kabare plesačice i stalne zakulisne igre između povezanih likova. Nažalost, nije sve u "Saboteru" tako zabavno. Jedan od glavnih delova igre, penjanje po zgradama, izveden je veoma nespretno. Potrebno je stalno pritiskati taster space, do te mere da morate da se pripremite za grč u palcu ako vam je namera penjanje na neku malo višu građevinu (polazimo od logične pretpostavke da igrate tastaturom i koristite baš palac za pritiskanje tastera space). Pomalo je nejasno zašto se razvojni tim nije potrudio da penjanje reši malo fluidnije pošto je često neophodno penjati se po zgradama. Još češće od penjanja igra traži od našeg harizmatičnog Irca da vozi staro smeće od tadašnjih automobila. Možda će se naći poneki ljubitelj oldtajmera voženih u to vreme kome će ovo smetati, ali onda taj sigurno nije imao priliku da ih vozi u "Saboteru". Da, sistem vožnje je malo podbacio i čini taj deo, u kojem ste mogli uživati, pomalo dosadnim.
Kad smo se već uhvatili nabrajanja mana, treba pomenuti još jednu stvar, pa možemo preći na tehnički aspekt igre. Očekivano za open world igru, igra ima mapu koja vam prilikom obavljanja glavnih misija pokazuje najkraći put do željene destinacije. Ono što nije toliko očekivano jeste činjenica da van misija nema waypoint sistema, što se uveliko oseti kada želite da dođete do neke malo dalje tačke u gradu; potrebno je da konstantno ulazite u meni i otvarate "full map" kako biste shvatili gde treba da skrenete u tom trenutku.
Grafika nije posebno impresivna. U cut scenama primećuje se da je posebna pažnja pridata poligonima na Šonovom licu, dok se kod nekih likova uočava manjak detalja. Navedenu boljku možete primetiti i na zgradama kada im se približite. Naravno, upotreba boje daje igri posebnu čar; to je dobrodošla i originalna ideja. Dosta igrača se buni da "Sabotera" uopšte ne mogu da pokrenu na ATI karticama, ali to se ne dešava svima koji imaju grafičke kartice s ovim video čipom. Nema previše detalja o ovom problemu, ali nadamo se da će EA uspešno izdati neki patch za ovaj problem.
Pomalo je nejasan i raspored kontrola, odavno se nije pojavila igra u kojoj je po default rasporedu potrebno koristiti "funkcijske tastere". Treba pohvaliti pozadinsku džez muziku koja se čuje dok se vozite sporim automobilima, što zaista doprinosi celokupnom pomalo nostalgičnom doživljaju, posebno u crno-belim delovima grada. Čovek poželi da vozi te "stare kante" samo zbog opuštajućeg dejstva koje muzika ima. Šteta je što animacija nije malo bolje usklađena s glasom glumaca u nekim scenama, s obzirom na to da navedene znaju da budu prosto genijalne zbog forsiranja naglaska i povremenih neočekivano originalnih situacija.
Igra je možda previše laka, AI je pomalo tup, a naš Šon veoma izdržljivo momče, pa će i u naizgled nemogućim situacijama, kada desetine nacista rešetaju po njemu iz blizine, naš Irac bez problema preživeti i pobeći na sigurno. Igra "Saboter" je definitivno veoma originalan naslov koji uspeva da verovatno najviše uotrebljavan scenario iskoristi na potpuno nov i interesantan način. Pristojna priča koju nosi potreba za osvetom, interesantan glavni lik, humorističko forsiranje stereotipa i Perks sistem nagrađivanja teraće vas da igrate dalje i pružiće vam sate zabave, a Pariz, iako možda nije u potpunosti istorijski autentičan, prosto je neverovatno autentičan i uverljiv, posebno zahvaljujući genijalnom sistemu upotrebe crno-bele boje u okupiranim delovima grada.
Igra bi verovatno bila klasika da ne pati od nekoliko manjih boljki, kao što su povremeno iritantan sistem penjanja, loše odrađene vožnje, nedostatak waypoint sistema kada se obavljaju misije i nejasan raspored tastera. Ovde nećemo ulaziti u polemiku pod kolikim su pritiskom bili ljudi iz Pandemic Studios-a, pošto je igra rađena baš pre samog zatvaranja studija, ali stiče se utisak da nekim stvarima nije posvećeno dovoljno pažnje. U svakom slučaju, dobili smo veoma zabavan naslov i verovatno najoriginalniju igru u Drugom svetskom ratu u poslednjih nekoliko godina. Možda je ne možemo ubrojati u najveće klasike igara, ali svakako vam preporučujemo da je odigrate u toku ovih hladnih zimskih dana.
Korisni linkovi

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.