Postojbina činčile je Južna Amerika, tačnije, oblast Anda, gde živi u divljini. Početkom dvadesetog veka krzno ovih životinja stizalo je brodovima u Evropu i Sjedinjene Američke Države. U jednom trenutku činčile su postale omiljeni plen nezajažljivih lovaca, pa je zapretila opasnost da kao vrsta budu potpuno istrebljene.
Da bi im obezbedio opstanak, američki rudarski inženjer Matijas Čepman ulovio je 11 činčila i doneo ih u svoju domovinu. Ti primerci poslužili su kao osnov za početak masovnog uzgoja činčila na američkim farmama. Danas je ova proizvodnja izuzetno razvijena i postoji nekoliko hiljada rančeva širom sveta i više od milion činčila. Ove životinje gaje se zbog krzna, za prodaju onima koji žele da ih uzgajaju, ili su ih izabrali za svog kućnog ljubimca.
Činčila je idealan nov član porodice jer je malena, ljupka i radoznala životinja koja ne zahteva mnogo od svojih vlasnika. Ovaj biljojed je izuzetan čistunac i na njenom krznu ne mogu da žive buve. Aktivna je noću i ne širi nikakve neprijatne mirise. Odrasle jedinke teške su od 500 do 800 grama, a mogu da žive i duže od 20 godina.
Ako pomazite činčilu, pomislićete da je u pitanju nežna dečja igračka. Naime, njeno krzno je neverovatno meko – poput pliša. Činčile koje žive slobodno u divljini imaju prošarano žuto-sivo krzno. Međutim, tokom selektivnog uzgoja dobijeno je mnogo atraktivnije i privlačnije plavo-sivo krzno. Mutacijom osnovne boje stvoreni su i primerci čije je krzno belo, crno, safirno i boje slonovače.
Ukoliko izaberete činčilu za kućnog ljubimca, moraćete da joj napravite odgovarajući kutak. To može da bude čist žičani kavez na čije dno treba staviti ravnu dasku od borovog drveta – doprineće udobnosti, ali i sprečiti prekomeran rast prednjih zuba. Ako je dno kaveza čvrsto i poput poslužavnika, onda ga obavezno treba posuti strugotinom. Zavisno od vlažnosti u prostoriji, životinjici je potrebno kupanje u prašini, najbolje svakodnevno, ali najmanje tri puta nedeljno. Za to treba da postoji posebna posuda. Ova kupka sprečava da joj se dlake zamrse i pomaže u otklanjanju odumrlog krzna. Čista voda za piće treba da bude stalno u kavezu.
Činčila nije zahtevna kada je jelo u pitanju. Postoje posebno napravljene kuglice kojima se ona hrani, a ovi skromni obroci dopunjuju se sitnim senom. Komadiće voća i povrća treba im davati dva-tri puta nedeljno. Nipošto ih ne treba hraniti kupusom, kukuruzom ili zelenom salatom, jer će od toga dobiti stomačne tegobe koje mogu biti i fatalne. Retko se, međutim, dešava da se činčila razboli. Većina zdravstvenih problema lako se izbegne ako se životinja pravilno i redovno hrani, čisti i čuva u odgovarajućim uslovima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com