Orao krstaš živi u evroazijskom delu severne hemisfere, uglavnom u stepskoj zoni. Kako je stepske predele čovek vrlo brzo i u velikoj meri transformisao u takozvanu kulturnu stepu, drastično je smanjen životni prostor ovog orla. Zato se orao krstaš smatra jednom od najugroženijih vrsta ptica.
Zapadna granica rasprostranjenosti nominalne podvrste orla krstaša proteže se kroz istočni deo naše zemlje, dok druga podvrsta živi u Španiji.
Karakteristično, izvorno stanište ove vrste je šumsko-stepsko. U stepi lovi tekunice, hrčke, slepo kuče i zečeve, manje primerke domaćih i divljih mačaka, ptice, posebno gačke, sive vrane i svrake.
Šume, šumske obode, šumarke i pojedinačna visoka stabla koristi za gnezda. Gnezdo je obično na samom vrhu listopadnog drveta, odakle može dobro da osmotri okolinu, zbog plena i eventualne opasnosti. Ako se čovek približava, brzo napušta gnezdo, a vraća se tek kada je opasnost sigurno prošla. Veći deo godine orao krstaš provodi na području gnežđenja, a seli se početkom zime, da bi se već krajem januara i početkom februara vratio. Zimuje na Mediteranu.
Sticanjem polne zrelosti, posle pet-šest godina starosti, formiraju se parovi, koji isto gnezdo koriste nekoliko godina. Kada gnezdo dotraje, orao krstaš gradi novo u neposrednoj blizini. Krajem marta ovaj orao polaže najčešće dva jajeta, retko jedno ili tri. U većini slučajeva izlegu se oba ptića, ali zbog agresivnosti, to jest kanibalizma, orlića koji se prvi izlegao, drugi obično biva isteran iz gnezda, a ponekad i pojeden, što je karakteristična pojava za orlove. Tako je realan godišnji priraštaj u dobrim uslovima jedan orlić po paru. Leženje traje oko 43 dana, a podizanje mladih više od dva meseca.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com