Da zova ima nežan miris znaju svi, ali da žbun zove dotiže visinu i do sedam metara verovatno je za većinu nas novost. Ranije je ova biljka slovila za svetu i bila je posvećena germanskoj boginji Hola. Pošto se u Nemačkoj veruje da zova štiti ljude i životinje od bolesti, stablo zove često se sreće u sklopu seoskih domaćinstava. Crna zova danas ima široku primenu u kulinarstvu.
Od maja pa sve do kraja juna stablo zove krase bele cvasti prelepog mirisa. Cvetovi nisu samo izgledom lepi već su i jestivi. Mogu da se primene i kao prirodna lekovita sredstva, na primer, za lečenje infekcija kao što su upala desni, glavobolja ili bolovi u uhu. Ukoliko želite da berete cvetove zove, to treba da uradite u toku dana koji je suv, a temperatura umerena. Precvetale cvasti treba odseći nožem, staviti ih u korpu i istog dana dalje preraditi.
Najpoznatija primena zove u kuhinji je u vidu palačinki i kolača sa zovom. Tada se zovine cvasti potope u testo za palačinke i isprže na maslinovom ulju. U rano leto zovu krase cvetovi. Od kasnog leta pa do jeseni cvasti koje niste ubrali sazrevaju i na njima se obrazuju crne bobice, od kojih se najčešće prave aromatični sok i džem. Bobice treba brati tek kada sazre. Tada dobijaju ljubičastu boju koja postepeno prelazi u crne nijanse. Pažnja! Bobice treba jesti tek ukoliko su sasvim zrele i skuvane, zato što nezeli sirovi plodovi sadrže otrovnu supstancu sambunigrin, koja izaziva mučninu, povraćanje i dijareju.
U severnoj Nemačkoj od zovinih bobica priprema se supa, a pogodne su i za pripremanje raznih vrsta kolača i kaša. Od cvetova i bobica zove može se praviti i isto toliko ukusan sirup. Bobice možete da zamrznete i po potrebi vadite iz zamrzivača i dalje prerađujete.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com