U trendu

Misteriozno selo bogataša: Svi sve imaju, ali ne smeju nigde (video)

Kinesko selo Huaxi, kolokvijalnog naziva Selo bogataša, komunistička je tvorevina koja već godinama zbunjuje ostatak sveta. Naime, svih 2.000 registrirovanih stanovnika žive u prostranim udobnim kućama, voze skupe Audije, BMW-e i Cadilake. Imaju pravo na besplatnu zdravstvenu zaštitu i obrazovanje i barem 250.000 dolara na bankovnim računima.

Nekad je Huaxi bio, kao i druga sela u Kini, siromašno poljoprivredno mestašce sa oko 600 stanovnika. Sve dok se u njemu nije pojavio Wu Renbao, bivši sekretar Komunističke partije i odlučio da u njemu sprovede svojevrsni eksperiment, odnosno komunističku utopiju po uzoru na Maouvu viziju.

Nazvao ju je Prvo selo ispod nebeskog svoda. Renbao je osnovao nekoliko investicionih kompanija, otvorio fabrike i selo pretvorio u konglomerat specijalizovan za industrijsku proizvodnju.

U selu se nalazi Svetski park sa replikama poznatih svetskih građevina poput Kipa slobode, Sidnejske opere i neizbežno, Kineskog zida. Za pedesetu godišnjicu postojanja sela izgradili su neboder od 328 metara visine i 60 katova. U neboderu je hotel s 826 soba, a u njegovom prizemlju nalazi se zlatna statua bika.

Odeš – ostaješ bez svega

Ipak, život u najbogatijem selu u Kini ima svoju tamnu stranu i mnoštvo ograničenja. Stanovnici ne smeju da napuste selo jer time gube svu imovinu. Razgovori s medijima su strogo zabranjeni, a retke reportaže iz sela mogu se napraviti uz nadzor lokalnih vlasti. Svi rade sedam dana nedeljno.

– Ako mi baš treba slobodan dan, ponekad ga mogu dobiti – izjavila je jednom prilikom jedna radnica iz fabrike tekstila. U selu ne postoje klubovi i kafići, a kockanje, droga i slični poroci su strogo zabranjeni.

Ipak, to što se želi prikazati kao socijalizam, kada se malo bolje pogleda zapravo je dobri stari kapitalizam. Svih 2.000 građana su akcionari kojima raskošan život omogućavaju dividende. Sve poslove u selu vodi Jiangsu Huaxi Group Corporation koja ima 57 podružnica i sedam holding kompanija.

Osim 2.000 stanovnika koji uživaju sve povlastice, tu je i desetina hiljada ‘proletera’ koji žive na svega jednom kilometru kvadratnom iza tačno naznačene granice, obavljaju teške fizičke poslove i ni približno ne uživaju iste privilegije kao žitelji sela.

– To je obično eksploatisanje, svih tih desetina hiljada ljudi koji žive ‘iza žice’ i rade u fabrikama za znatno manju platu, ne mogu postati ravnopravni stanovnici odnosno akcionari. Da su svi ravnopravni članovi zajednice, Huaxi ne bi funkcionisao – istakao je profesor sa Univerziteta u Džordžiji, Fei-Ling Wang za Njujork Tajms.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike