Slađe ne može biti

Med je od davnina jedna od omiljenih namirnica ljudi. Španski crteži na steni iz oko 6500. godine pre naše ere, koji prethode pojavi zemljoradnje u zapadnoj Evropi, pokazuju krađu meda iz košnica divljih pčela. Ipak, pravom pčelarstvu trebalo je nekoliko hiljada godina da se razvije.

Najstariji sigurni dokazi o pčelarstvu, za razliku od prikupljanja divljeg meda, potiču iz drevnog Egipta. Nezirin hram sunca iz pete dinastije u Abu Gorabu sadrži kameni reljef koji prikazuje sve faze proizvodnje meda, od vađenja saća iz košnice do ceđenja meda u ćupove. Egipatske košnice pravljene su od praznih kupa od sušenog blata, dok su one kasnije, grčke i rimske, bile modelirane od terakote. Egipćani su svojim bogovima nudili ogromne količine meda. Jedan rukopis iz vremena vladavine Ramzesa Trećeg navodi čak 15 tona u 31.092 ćupa, verovatno godišnju proizvodnju 5.000 košnica. Med je takođe bio i vrlo čest sastojak egipatskih lekova, verovatno da bi se lakše progutali.

Hetiti drevne Turske bili su veliki pčelari, iako ponekad i beskrupulozni, što pokazuje činjenica da su oko 1500. godine pre naše ere uveli sistem kazni za krađu tuđeg roja. Kasnije se pčelarstvo proširilo iz Turske u Irak, ohrabreno vladinom politikom. Šamaš reš uzur, asirski guverner Suhua na reci Eufrat, u osmom veku pre naše ere ponosno je postavio jedan natpis da bi se zabeležila njegova uloga u tom pokretu: „Pčele koje prikupljaju med, a koje niko od mojih prethodnika nije ni video ni doveo u Suhuu, ja sam doneo s planina i zapatio ih. One sakupljaju med i vosak a i baštovani to znaju. Neka bilo ko ko bude došao kasnije zapita starce ove oblasti da li je tačno da je Šamaš reš uzur, guverner Suhua, uveo ove pčele.“

Ni u kasnijim vremenima med nije izgubio ništa od svoje privlačnosti i široko se koristio za zaslađivanje hrane. U Americi su pčelarstvo ustanovili Maje, koji su imali veliku olakšicu u tome što su radili s pčelama bez žaoke.

Samo su Spartanci antičke Grčke odbacivali med, verovatno zato što su ga smatrali dekadentnim. Oni su posebno prezirali med u kolačima jer su smatrali da to nije hrana za slobodnog čoveka. S druge strane, Rimljani su toliko voleli med da su onima kojima žele dobro govorili: „Neka med kaplje na tebe.“

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.