Pre 100 godina, 30. decembra 1916. godine, svoj život je u hladnoj Nevi skončao jedan od najmisterioznijih ljudi 20.veka. Grigorij Raspućin je bio ruski siromašni seljak, koji će, zahvaljujući burnom životu, postati jedan od glavnih savetnika i prijatelja ruskog cara Nikolaja II, poslednjeg ruskog cara.
Mistik i samoprozvani sveštenik, Raspućin će 1915. postati jedan od vodećih ljudi carstva. Njegov život je obaven velom tajne, baš kao i njegova smrt. Tog decembra 1916. godine ubijen je u Petrogradu, bio je žrtva tajanstvene zavere u organizaciji rođaka cara Nikole II. Njegovo telo isplivaće iz hladne reke dva dana kasnije. Na njemu su bili tragovi brutalnog zlostavljanja, a imao je i nekoliko prostrelnih rana.
– S obzirom na čudan način života i bliskost sa vlašću, stvorio je mnogo neprijatelja – rekao je istoričar Ivan Uspenski. I sto godina nakon njegove smrti, legenda živi.
Početkom 20. veka, tridesetogodišnji harizmatični monah iz Sibira doputovao je u Petrograd, današnji Sankt Peterburg, i brzo stekao veliki uticaj na carskom dvoru. Raspućin u selu Pokrovsko, danas je na glasu i zbog svojih čuda i orgija.
U petrogradskom društvu je ekscentrični Raspućin bio obožavan. Njegovao je reputaciju pobožnog, svetog čoveka, vidovnjaka i isceljitelja, sposobnog da izleči prestolonaslednika Alekseja od hemofilije. I dok je sticao ugled i politički uticaj kao „carev šaptač“, stekao je i mnoge neprijatelje.
Smrt mu je bila tajanstvena kao i život. Da li je tačna „službena“ verzija, da su ga ubili ruski plemići, članovi proširene porodice Romanov, kojima je dozlogrdio njegov uticaj na carsku porodicu? Ili je britanska obaveštajna služba imala ulogu u tome? Postoje priče kako su Raspućin i carica Aleksandra, poreklom Nemica, navodno u jeku Prvog svetskog rata planirali primirje između Rusije i Nemačke, što nikako ne bi odgovaralo Britancima.
Vek posle njegove smrti, muzej u Pokrovskom odaje počast svom najpoznatijem stanovniku. Raspućinova rodna kuća više ne postoji, ali u susednoj, u kojoj su živeli njegovi rođaci, smešten je memorijalni muzej, koji obilaze turisti iz cele Evrope.
On je često boravio u ovoj kući i u njoj se gotovo ništa nije promenilo od njegove smrti. Nažalost, Raspućin je bio lutalica pa nije sačuvao mnogo svojih predmeta. Autentične su njegova stolica, tanjir, ogledalo i putni kovčeg – rekla je Marina Smirnova, kustos muzeja.
https://www.youtube.com/watch?v=kasowhbwhKs
Muzej je otvoren odmah nakon pada komunizma, za vreme kojeg je sve što je imalo veze sa carskom Rusijom bilo zabranjeno, prenosi Avaz.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com