Taj slatki greh

Još od davnina drevni narod Maje poznavao je „čarobna“ svojstva napitka koji su spravljali od semenki plodova kakaovca, izuzetno lepe zimzelene biljke čiji su veliki plodovi, nalik dinjama, prepuni semenja. Prženjem i mlevenjem semena kakaovca dobija se kakao prah, osnovna sirovina za spravljanje čokolade. Maje su kakaovac zvali jednostavno „drvo“, jer su smatrali da nijedna druga biljka nije dostojna da ponese taj naziv.

Priču o čokoladi nastavljaju Asteci čudesnim napitkom od kakao praha – Chocolatl, u koji su dodavali čili papričice. Chocolatl je smatran pićem bogova, a astečki kralj Montezuma ispijao ga je, kaže legenda, svakodnevno, iz zlatnih pehara koje bi zatim bacao u obližnje jezero koje je kasnije postalo zlatni rudnik za španske osvajače. U toku osvajanja Latinske Amerike španski konkvistadori uvrstili su kakao u svoj osvajački plen. Ubrzo pošto je donet na nekoj od velikih španskih galija, kakao osvaja Evropu. Tako se rađa čokolada, kraljica slatkiša.

Evo postupka pravljenja čokolade. Skuvajte gust sirup od šećera i vode. U drugoj posudi na laganoj vatri otopite margarin, vodeći računa da vam ne pregori. Pomešajte otopljeni margarin i sirup, sklonite s vatre i uz neprekidno mešanje dodajte mleko u prahu i kakao prah. Masu mešajte još neko vreme, dok se ne izjednači. Činite to širokom špatulom, praveći pokrete u obliku latiničnog slova „S“. Čokoladu razlijte u kalup koji ste prethodno malo nauljili. Možete, naravno, smesi dodati i neki svoj „tajni“ sastojak, baš kako to rade svi veliki čokolad-majstori.

Sada za trenutak zatvorite oči i pokušajte da zamislite kako vam se u ustima topi slatki komadić vaše omiljene čokoladice.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.