Vežbe za zdravo srce

"Lenji" životni stil je jedan od najozbiljnijih uzročnika srčanih oboljenja. Srećom, to je jedan od onih uzročnika povodom kojeg sami možemo nešto preduzeti.
Šta mogu vežbe?
Regularne vežbe, a posebno aerobik-vežbe, mogu učiniti mnogo toga dobrog:

• ojačati srce i čitav kardiovaskularni sistem
• doprineti poboljšanju cirkulacije i pomoći da se maksimalno iskoristi kiseonik
• sprečiti srčani udar
• povećati količinu raspoložive energije tako da vam omoguće bavljenje fizičkim aktivnostima što duže i bez pojave neželjenog zamora
• povećati izdržljivost
• regulisati krvni pritisak
• povećati tonus i snagu mišića
• popraviti ravnotežu i fleksibilnost zglobova
• ojačati kosti
• doprineti smanjenju masnih naslaga u telu i pomoći uspostavljanju željenje težine
• smanjiti stres, napetost, uznemirenost i depresiju
• doprineti boljem samopouzdanju i slici koju imate o sebi
• poboljšati san
• učiniti da se stalno osećate opušteno i odmorno, kao i da budete u formi i da se osećate zdravo

Odakle početi?
Pre nego počnete sa vežbanjem i fizičkim aktivnostima, najpre se obavezno konsultujte sa lekarom, jer vam on može pomoći prilikom izbora programa koji u potpunosti odgovara vašoj trenutnoj fizičkoj pripremljenosti.
Neka od jako korisnih pitanja koja možete postaviti:

• Koliko intenzivno smem da se bavim vežbanjem u toku dana?
• Koliko često smem da vežbam u toku nedelje?
• Koje su to vežbe koji bi mi godile, a da se pri tome ne izlažem riziku od eventualnih povreda ili pogoršanja zdravstvenog stanja?
• Koje vežbe i aktivnosti bi trebalo izbegavati?
• Da li bi trebalo da uzimam lekove neposredno pre ili posle vežbanja i fizičkih aktivnosti?
• Da li je neophodno merenje pulsa tokom vežbanja?

Koje su to najproduktivnije vrste vežbi?
Sveukupna aktivnost vežbanja može se podeliti u tri osnovne grupe:

• Vežbe istezanja ili lagano razgibavanja mišića – razgibavanje delova tela – ruku i nogu, pre i posle vežbi doprinosi boljem pripremanju mišića za predstojeću vežbu i samim tim smanjuje rizik od povreda i sprečava neželjeno istezanje mišića. Redovno razgibavanje i istezanje takođe poboljšava fleksibilnost tela.

• Kardiovaskularne vežbe ili aerobik – predstavljaju fizičke aktivnosti koje uključuju rad svih mišićnih grupa odjednom. Ovakav vid vežbi jača srce i pluća, a takođe reguliše i popravlja sposobnost organizma da na najbolji mogući način upotrebi kiseonik iz spoljašnje sredine. Aerobik vežbe spadaju u grupu vežbi koje imaju najpozitivniji uticaj na srce. Tokom vremena, ovakav vid vežbanja može umnogome doprineti regulisanju otkucaja srca i krvnog pritiska, a samim tim i popraviti disanje jer će se prilikom vežbanja srce manje zamarati.

• Vežbe snage – vežbe koje čine da se mišići konstantno kontrahuju, sve dok se sam mišić ne "umori", čime organizam dobija na snazi i samim tim i izdržljivosti. Međutim, ove vežbe se nikako ne preporučuju ozbiljnijim srčanim bolesnicima.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.