Sve više se ukazuje na to kako gojaznost i višak telesne težine negativno utiču na zdravlje, ali i na to kako smanjiti suvišnu težinu.
Postoji veliki broj studija koja pokušavaju da pokažu kako različita vrsta prevoza utiče na fizičku aktivnost i opšte zdravlje ljudi širom Evrope. Kao primer, navodi se razlika između prosečnog vozača automobila i bicikliste, a ta razlika kaže da su biciklisti lakši za oko 4 kilograma.
U istraživanju je učestvovalo 11.000 dobrovoljaca, pri čemu su pitani o uslovima gde žive, o okolini, koliko vremena provode putujući, njihovoj visini i težini, kao i o tome kakve stavove imaju prema šetnji i vižnji biciklom.
Jedini nedostatak ovog istraživanja jeste u tome što se nije pratio svaki učesnik pojedinačno, već ljudi koji daju odgovore, pa zato još uvek ne može da se dokaže direktna veza između biciklizma i manje telesne težine. Jedino što je do sada utvrđeno jeste da su oni koji često voze auto – teži 4 kilograma od onih koji često voze bicikl.
Dr Audrey de Nazelle sa Državnog koledža u Londonu navodi da tokom istraživanja nisu našli vezu između uzroka i posledica kod vozača bicikla i automobilista, ali smatra da ovo treba da bude motiv ljudima da učestvuju u istraživanju kako bi imali što više podataka i utvrdili vezu između zdravlja i transportnih sredstava.
Smatra se da vožnja bicikla i pešačenje treba da budu što češći svakodnevni vid transporta jer se samim tim povećava i fizička aktivnost. Trebalo bi da se u svakodnevnom životu, bar na kraće razdaljine, kao što je odlazak na posao ili neki vid kupovine, ide biciklom ili hoda, a ne automobilom ili autobusom.
Međutim, upotreba bicikla nije svuda ista, a i uslovi su različiti od zemlje do zemlje, odnosno od grada do grada. Tako je, na primer, vožnja bicikla u Velikoj Britaniji na niskom nivou u odnosu na mesta severne Evrope.
Uposlednjih nekoliko godina, sa uspehom vozača Krisa Fruma i Viktorije Pendlenton, dolazi do sve većeg interesovanja za biciklizmom i u Velikoj Britaniji.
Sve ove podatke treba shvatiti kao preliminarne, jer se još uvek rade analize i stručnjaci još uvek proveravaju podatke.
Napomene
I bez dublje analize može se doći do zaključka da osobe koje često voze bicikl razmišljaju o svojim fizičkim aktivnostima i telesnoj težini, pa i „rade na tome“, a vrlo je verovatno da veliki broj njih razmišlja o zdravom načinu života i zdravoj ishrani, što su sve preduolovi za borbu protiv gojaznosti.
Zato još jednom apelujemo: „Vodite računa o tome da manje jedete, a da se više krećete, jer ćete tako poboljšati svoje zdravlje, a smanjiti suvišne kilograme.“
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.