Šta nipošto ne smete reći gojaznoj osobi? (foto)
Gojaznost nije izbor i ako ljude posramimo jer su gojazni, oni će se zbog toga samo osećati još gore, navodi se u novom izveštaju Britanskog psihološkog društva.
Poznati psiholozi pozivaju ljude da se drugačije odnose prema osobama koje pate od gojaznosti, pa da ih tako i nazivaju. Prema njihovim rečima, nije najbolje rešenje nazivati ih – gojaznima.
Ove savete bi trebalo, dodaju, da usvoje i zdravstveni radnici kada govore o gubitku kilograma.
Stručnjaci su kritikovali i poslednju kampanju jedne humanitarne organizacije za borbu protiv kancera zbog posramljivanja osoba koje pate o viška kilograma. U kampanji se navodi da gojaznost češće dovodi do kancera nego pušenje.
Prema Istraživanju zdravlja stanovnika Srbije iz 2006. godine, 18,3 odsto građana je patilo od gojaznosti, dok rezultati iz 2013. pokazuju povećanje na 21,2 odsto, objavila je Vlada Srbije u usvojenoj uredbi o Nacionalnom programu za prevenciju gojaznosti kod dece i odraslih.
Nivo gojaznosti porastao je za 18 odsto i u Engleskoj između 2005. i 2017. godine, a slični podaci su zabeleženi i u Škotskoj, Velsu i Severnoj Irskoj.
To znači da svaka peta osoba u Srbiji i svaka četvrta u Velikoj Britaniji pati od gojaznosti.
Razlozi su složeni. U izveštaju Britanskog psihološkog društva, psiholozi zaključuju da se „ne svodi sve samo na nedostatak volje pojedinaca“.
„Ljudi koji su nezdravo gojazni, najčešće imaju povećan genetski rizik od razvoja gojaznosti i oni čije poslovno, školsko i socijalno okruženje promoviše prejedanje i neaktivnost“, navode stručnjaci u studiji.
„Ljudi koji žive u ugroženim područjima, često doživljavaju visok nivo stresa, kao što su veliki životni izazovi i traumi. Njihova okolina uglavnom pruža malo mogućnosti za fizičku aktivnost, a ograničen im je pristup zdravoj hrani.“
Nivo gojaznosti porastao je za 18 odsto i u Engleskoj između 2005. i 2017. godine
Veliku ulogu igraju i psihološka iskustva. U izveštaju se navodi i da je polovina onih koji pate od gojaznosti, imala teško detinjstvo.
Kampanje i razgovori sa lekarima opšte prakse i medicinskim sestrama često još više otežavaju situaciju i mogu da imaju efekat suprotan od željenog, dodaju psiholozi.
Komičar Džejms Kordin je govorio o posramljivanju osoba koje pate od gojaznosti i rekao da „kada bi gojazni ljudi prestali da budu gojazni jer ih ismevamo, u školama ne bi bilo gojazne dece“.
“If making fun of fat people made them lose weight, there’d be no fat kids in schools.” — @JKCorden responds to @billmaher's call for the return of fat shaming. pic.twitter.com/asXmlNEx4L
— #HomeFest: A Late Late Show Special airs 3/30 @ 10 (@latelateshow) September 13, 2019
Psiholozi bi trebalo da pomognu zdravstvenim radnicima da nauče da razgovaraju sa pacijentima o gojaznosti, kaže doktorka Ejndžel Čejter, autorka izveštaja sa Univerziteta u Bedfordširu.
„Da je lečenje gojaznosti lako, ne bismo bili ovde i pisali ovaj izveštaj“, kaže ona.
„Možda imate najveću snagu volje na svetu, ali ako nemate pristup pravoj hrani, pravom okruženju, ako nije najbolji trenutak… biće teško.“
Država bi trebalo da pristupi problemu gojaznosti na isti način kao i problemu pušenja, navodi se u izveštaju.
„Već decenijama imamo brojne akcije na svim nivoima, od vladine politike do pomaganja pojedincima, ali tek sada primećujemo pad broja pušača i sigurni smo koje zdravstvene probleme pušenje izaziva“, kaže izvršni direktor Britanskog psihološkog društva Sarb Baržua.
„Psiholozi mogu da iskoriste nauku i kliničko iskustvo da pomognu zdravstvenim radnicima da učine isto u slučaju gojaznosti.
„Možemo da pomognemo, ne samo osmišljavanjem načina pomaganja pojedincima, već i savetovanjem o kreiranju javne politike koja će pomoći stvaranju okruženja u kojem ljudi neće ni postajati gojazni.“
Međutim, psiholozi nisu zagovornici ideje da se gojaznost klasifikuje kao „bolest“, jer, kažu, to bi moglo da spreči promene u ponašanju zajednice.
(BBC News na srpskom)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.