Najčešća pitanja o ptičjem gripu

Šta je ptičji grip?

Ptičji grip je zarazna bolest ptica virusnog porekla koju izaziva virus tipa A.

Postoji veliki broj podtipova ovog virusa koji se dele na viruse niske patogenosti i viruse visoke patogenosti, tj. veoma zarazne i manje zarazne viruse. S obzirom na to, bolest se kod ptica može pojaviti u teškoj formi, praćenoj velikom smrtnošću, i u blažoj formi, ali može biti i bez ikakvih simptoma.

Blaža forma ponekad uslovljava promene na perju ili smanjenu proizvodnju jaja, dok je teža forma, koja je prvi put zabeležena u Italiji 1878. godine, veoma zarazna za ptice i karakteriše je visok procenat smrtnosti, pri čemu zaražene ptice umiru prvog dana pojave simptoma.

Bolest je zarazna, veoma brzo se širi, a napada sistem za disanje, sistem za varenje i/ili nervni sistem.

Bolest posebno napada ptice selice, ali od nje može oboleti i domaća živina (pilići, ćurke, patke…), kao i sve vrste kaveznih i drugih ptica. Veoma retko, od ptičjeg gripa mogu oboleti i svinje.

Valja napomenuti da se pomenuti virusi gripa i prirodno javljaju kod ptica. Divlje ptice širom sveta imaju ih u crevima, ali od njih obično ne obolevaju, već ih prenose.

Mogu li i ljudi oboleti?

Ljudi mogu oboleti od ptičjeg gripa ukoliko su u neposrednom i dužem kontaktu s obolelom živinom. Do 1995. godine zabeležena su samo tri slučaja sa znacima bezazlenog konjuktivitisa (upale očnih kapaka). Najzarazniji soj podtipa virusa H5N1 pojavio se 2003. godine u zemljama Dalekog istoka, gde je ukupno obolelo 117 ljudi, a 61 osoba je umrla. Do sada nije potvrđeno da se virus može preneti sa čoveka na čoveka.

Pa ipak, ukoliko je osoba obolela od sezonskog gripa u neposrednom kontaktu sa živinom obolelom od ptičjeg gripa, može doći do inficiranja virusom ptičjeg gripa. Mutacijom ova dva virusa može nastati novi podtip virusa, koji se, dalje, može prenositi sa čoveka na čoveka i eventualno dovesti do pandemije, tj. opšte bolesti kod ljudi.

Dakle, ukoliko među živinom dođe do zaraze većih razmera, ljudi bi trebalo da izbegavaju da dolaze u dodir sa zaraženim pticama ili površinama. Takođe, trebalo bi da budu oprezni prilikom obrade i kuvanja živinskog mesa (virus se uništava na temperaturi od 60 stepeni za 30 minuta, a na višim temperaturama i znatno brže).

Kako se živina može inficirati?

Živina se može inficirati ptičjim gripom u neposrednom kontaktu s obolelim pticama, ali i posrednim putem:

• kontaktom sa divljim pticama, naročito pticama selicama
• kontaktom sa novonabavljenom živinom i pticama nepoznatog zdravstvenog stanja
• kontaktom sa drugim životinjama, glodarima, psima, mačkama i sl.
• putem hrane ili vode (naročito ako koristi zajedničke izvore hrane i vode)
• preko odeće i obuće ljudi koji su u kontaktu sa živinom
• preko opreme, transportnih sredstava

Kako sprečiti zaražavanje živine?

Da bi se sprečilo zaražavanje domaće živine ptičjim gripom, trebalo bi preduzeti mere opreza:

• sprečiti kontakt živine sa divljim pticama, naročito pticama selicama
• sprečiti kontakt živine sa glodarima, psima, mačkama i drugim životinjama
• ptice i živinu nabavljati jedino uz uverenje o ispravnom zdravstvenom stanju, a nakon nabavke je izolovati i uzorke dati na ispitivanja
• evidentirati sve tokove životinja, opreme, hrane i dr.
• redovno pratiti zdravlje životinja u saradnji sa veterinarskom službom
• obučiti osoblje koje hrani i neguje životinje o načinu sprovođenja zaštitnih i higijenskih mera
• ukoliko dođe do sumnje u zaraznu bolest, hitno se obratiti veterinaru
• na ulasku u farme i slične objekte postaviti dezinfikacione barijere
• svesti na minimum posete farmama i dvorištima
• živinu, ptice i svinje držati u zatvorenim objektima
• osobe koje imaju grip ili simptome kijavice ne smeju biti u kontaktu sa pticama

Najveći rizik za pojavu ptičjeg gripa postoji kod živine koja se čuva na otvorenom, koja je puštena i koja se hrani i napaja na istim mestima kao divlje ptice.

Kako prepoznati obolelu živinu?

Simptomi zaražene živine razlikuju se u zavisnosti od podtipa virusa kojem je podlegla.

Visokopatogeni (veoma zarazni) virusi ptičjeg gripa kod domaće živine najčešće izazivaju:

• iznenadnu bolest s velikom smrtnošću (85-100%)
• jaku depresiju
• odbijanje hrane
• otok i modru boju glave, vrata, kreste i podbradnjaka
• krvarenje na nogama
• jak proliv
• smanjenu nosivost
• nekoordinisano kretanje
• smetnje prilikom disanja

Infekcija niskopatogenim (manje zaraznim) virusima katkad može proći i bez simptoma, a inače ovi virusi kod domaće živine izazivaju:

• blage poremećaje u varenju i probavi, tj. stomačne poremećaje
• blage poremećaje prilikom disanja

Kada je reč o divljim pticama, infekcija virusima, bilo da su veoma ili manje zarazni, najčešće ne izaziva nikakve poremećaje. Takve ptice su zapravo prenosioci virusa.

Kako se prenosi ptičji grip?

Ptičji grip može se preneti:

• direktnim kontaktom sa izlučevinama zaražene živine, posebno sa izmetom
• zaraženom hranom, vodom, opremom i odećom, uključujući i opremu koja nije na zadovoljavajući način očišćena i dezinfikovana
• uvođenjem novonabavljenih životinja lošeg ili nepoznatog zdravstvenog statusa i nesprovođenjem izolacije (karantina) ovih životinja na farmama
• kontaktom sa štetočinama i divljim pticama (i zdrave vodene ptice mogu uneti virus u jato)
• izlomljenim zaraženim jajima, koja mogu zaraziti piliće u inkubatorima

Slobodne (divlje) ptice predstavljaju najveći rezervoar virusa ptičjeg gripa A u prirodi, posebno ptice koje žive u vodenoj sredini (barske i morske ptice). Ptice širom naše planete zaražene su ovim virusom, ali od njega ne obolevaju, već su samo prenosioci zaraze. Tokom migracije ptica, dolazi do širenja ovog virusa u razne krajeve, koji mogu biti vrlo udaljeni od stalnih staništa ptica.

Karakteristike i otpornost virusa

Virusi ptičjeg gripa veoma brzo menjaju svoju strukturu, a samim tim i stepen zaraznosti, što otežava dijagnostifikovanje ove bolesti u laboratorijskim uslovima, a povećava rizik od pojave zaraze.

Osetljivi su na veći broj deterdženata i dezinfekcionih sredstava. Deterdženti (anjonski, katjonski i neutralni) i sredstva koja rastvaraju masti razaraju virusni omotač i znatno umanjuju njegovu infektivnost.

Spoljašnja sredina ima uticaja na opstanak virusa van domaćina. Virusi koji uzrokuju ptičji grip (A, B i C) nisu zarazni na temperaturama višim od 50 stepeni. Na temperaturi ispod -20 ne mogu da prežive, dok na 0 stepeni preživljavaju više nedelja. U zaraženoj prostirci na temperaturi 4 stepena mogu opstati do 105 dana, a u izmetu prirodno zaraženih divljih pataka virus je zarazan, tj. može da prenese bolest, 30 dana.

Virus može opstati u pilećem mesu, ali se uništava odgovarajućom termičkom obradom, tj. na temperaturi od 60 stepeni za 30 minuta, a na višim temperaturama i znatno brže.

Koliki je period inkubacije?

Inkubacioni period je period vremena od prodiranja klica bolesti u organizam pa do prvih znakova oboljenja. Za različite podtipove virusa A inkubacioni period kod živine iznosi od nekoliko časova do tri dana kod pojedinačnih ptica, a u jatu do 14 dana. Taj period zavisi od tipa virusa, doze virusa, načina infekcije, vrste živine i sposobnosti da se uoče početni znaci oboljenja.

Koji su simptomi oboljenja kod ljudi?

Na osnovu zabeleženih slučajeva infekcije ljudi ptičjim gripom, navode se simptomi oboljenja, koji variraju od slučaja do slučaja i ne javljaju se istovremeno:

• simptomi koji liče na simptome gripa (povišena temperatura i groznica, kašalj, bol u grlu, bolovi u mišićima)
• infekcije oka
• zapaljenje pluća
• problemi prilikom disanja
• druge komplikacije

Kako zaštititi kućne ljubimce (pse, mačke, papagaje)?

Mačke i psi teoretski mogu biti inficirani, ali se, prema trenutnim saznanjima, to nije dogodilo ni u jugoistočnoj Aziji. Mačka je samo jednom pomenuta na sajtovima.

Kućni ljubimci kao što su papagaji, kanarinci i druge vrste ptica uglavnom su izolovani i ne obolevaju od veoma zaraznog ptičjeg gripa. Prilikom kupovine ovih ptica, treba pitati odakle su, jer je opisan jedan slučaj obolelog papagaja u Velikoj Britaniji. Taj papagaj je po svemu sudeći bio ilegalno unesen. Čovek ne može oboleti od ovih ptica.

Kada je reč o domaćim životinjama, virusi influence tipa A najčešće se javljaju kod konja i svinja. Opisani su, uz to, pojedini slučajevi zaražavanja tigrova i divljih mačaka.

Treba li u ishrani koristiti jaja?

Jaja se mogu koristiti u ishrani i vrlo su zdrava namirnica, ali je osnovna higijenska preporuka da se jaja koriste skuvana, pržena, a ukoliko se koriste u kolačima, kremovima, sladoledima i sl. treba da budu termički obrađena.

Majonezi i kremovi koji se prave od sirovih jaja nesigurni su i rizični; no, ovo nema posebne veze sa ptičjim gripom, već predstavlja higijensku preventivnu meru koja se i inače preporučuje.

Kokoške obolele od gripa uglavnom nose jaja bez adekvatne
ljuske, pa se i ovako ne bi koristila; s druge strane, to je bitno za one koji se bave živinarstvom u farmama za inkubatore, u kojima jedno zaraženo jaje može da zarazi i sva ostala.

Treba li u ishrani koristiti živinsko meso?

U ishrani se može normalno koristiti živinsko meso, ali pečeno, dobro isprženo ili skuvano.

Niko, naravno, ne može da preporuči da se koristi meso od obolele živine i ono se svakako uništava.

Postoji li opasnost ako se u parku dotakne ptičji izmet?

Ne. U gradskim parkovima obično borave ptice koje ne pripadaju
selicama. Ptice selice odlaze na ribnjake, vodene površine, borave duž rečnih
tokova.

Do sada nije poznato da je čovek oboleo nakon kontakta sa divljim pticama – one uglavnom obolevaju od niskopatogenog soja.

Kada je o kućnim ljubimcima reč, psi ne obolevaju od ptičjeg gripa, a navodno je jednom obolela mačka, ali to izgleda nije dokazano, jer se kasnije taj podatak nije pojavljivao u objavljenim tekstovima.

Pa ipak, trebalo bi učiti i vaspitavati ljubimce da ne dolaze u kontakt s ptičjim izmetom, a ako se nešto slično desi čoveku, trebalo bi da dobro opere ruke.

Postoji li opasnost ako se nakon kontakta s ptičjim izmetom ruke operu sapunom?

Ukoliko se nakon slučajnog kontakta sa ptičjim izmetom ruke operu sapunom, opasnost od zaražavanja ne postoji. Smatra se da je ova mera dovoljna.

Na kojim temperaturama virus opstaje/biva uništen?

Virus je u stanju da izdrži vrlo niske temperature. Uništava se na temperaturi od preko 70 stepeni Celzijusa za nekoliko sekundi, a na temperaturi od 60 stepeni nakon pola sata, kao i na temperaturama nižim od -20 stepeni Celzijusa.

Na sobnim temperaturama opstaje i po nekoliko meseci, a na
temperaturi od 0 stepeni u vodenoj sredini može opstati i do mesec dana. Hlorisana voda u vodovodnoj mreži uništava virus.

Postoji li vakcina protiv ptičjeg gripa?

Zasad ne postoji adekvatna vakcina protiv ptičjeg gripa. Humane vakcine su u fazi istraživanja i pripreme za budućnost. Potoje veterinarske vakcine (ali H5N2), pa za očekujući efekat ovih vakcina u zaštiti živine treba pitati veterinare.

Da li se opasnost smanjuje vakcinom protiv sezonskog gripa?

Ukoliko osoba primi vakcinu protiv sezonskog gripa, opasnost od zaraze ptičjim gripom teoretski se smanjuje, ali sa vrlo malom efikasnošću. Stoga ljudi ne bi trebalo da se oslanjaju na primanje te vakcine.

Daleko je značajnije da se osobe koje su profesionalno izložene virusu ptičjeg gripa vakcinom protiv sezonskog gripa zaštite od moguće rekombinacije virusa u svom organizmu.

Postoje li delotvorni lekovi?

Na osnovu laboratorijskih ispitivanja i ispitivanja na animalnim modelima, utvrđeno je da postoje delotvorni lekovi za lečenje ptičjeg gripa, mada to dosad nije potvrđeno u praksi.

Antivirusni lekovi (inhibitori neuraminidaze) efikasni su u lečenju gripa i nema nikakvih razloga da ne budu efikasni u lečenju ptičjeg gripa kod ljudi.

Nažalost, nijedan od obolelih ljudi od ptičjeg gripa u Jugoistočnoj Aziji nije pravilno lečen u prvih 48 sati, već je lečenje (u pet opisanih slučajeva) započeto tek nakon desetak dana.

Koje su mere prevencije za ljude?

Prevencija se neprestano sprovodi pri radu sa živinom, i to korišćenjem dezinfekcionih barijera (po uputstvu veterinara), praćenjem zdravstvenog stanja živine i održavanjem higijene.

U periodu kada se očekuje dolazak ptica selica koje mogu biti zaražene, jasno je da živina treba da bude zatvorena i da ne sme odlaziti na pojilišta koja mogu koristiti divlje ptice.

Korišćenje antivirusnih lekova u prevenciji ptičjeg gripa nije opravdano, čak može biti štetno. Ukoliko je dokazano prisustvo pričjeg gripa na nekoj farmi ili u domaćinstvu kod kokoši, može se, za sve osobe koje su bile u kontaktu sa obolelom živinom – ali isključivo po nalogu epidemiologa i pod kontrolom lekara – koristiti tzv. postekspoziciona zaštita inhibitorima neuraminidaze (oseltamivir).

Treba li odložiti putovanja u zemlje s ptičjim gripom?

Putovanja u zemlje u kojima se pojavio ptičji grip ne moraju se odložiti, ali se putnik svakako mora upozoriti da ne boravi na velikim marketima gde se prodaju žive ptice i živina i da svakako izbegava odlazak na farme živine.

U tim područjima postoje trgovci koje nose sa sobom oko 20 primeraka živih pernatih životinja, šetaju ulicama i nude ih za prodaju. Iako mogu biti turistički atraktivni, slikanje sa njima, kao i kontakt sa tom živinom nisu preporučljivi.

Treba li koristiti dodatna dezinfekciona sredstva?

Ne, osim ukoliko se nalazi na dokazano zaraženom području u nekom domaćinstvu ili na farmi gde je bilo zaražene živine, tj. gde je dokazan ptičji grip. U tom slučaju, preporučuju se i dodatna dezinfekciona sredstva do definitivne dezinfekcije koju sprovode veterinari.

Šta učiniti ako primetimo leš ptice?

Leševe ptica treba prijaviti nadležnoj komunalnoj službi, ako se radi o gradskoj sredini.

Ukoliko je leš pronađen u blizini vodotokova, ribnjaka ili se jasno prepoznaje da je reč o ptici selici – o tome treba obavestiti nadležnog veterinarskog inspektora ili veterinarsku stanicu.

Na osnovu čega se tvrdi da u našoj zemlji još uvek nema bolesti?

U trenutku pisanja ovog teksta, može se sa značajnom, ali ne apsolutnom sigurnošću, tvrditi da u našoj zemlji nema ptičjeg gripa.

Argumenti:

• neprekidno se obavljaju veterinarska i laboratorijska ispitivanja pronađenih uginulih ptica i rezultati su negativni
• situaciju neprekidno prati 220 veterinarskih stanica
• oko 50.000 lovaca, koji su vrlo kooperativni,
  posmatra teren i prijavljuje, a nekad i uzrokuje, određene uginule ptice i
  obaveštava o stanju na terenu
• građani su sada već vrlo dobro upoznati, pa
  ne bi mirno prošli pored nekoliko uginulih ptica, već bi to svakako
  prijavili veterinarskoj inspekciji

Treba li i kako u ishrani koristiti svinjsko meso?

Nema nijednog razloga u vezi sa pojavom ptičjeg gripa protiv korišćenja svinjkog mesa u ishrani. S druge strane, svinjsko meso je namirnica sa više masti, pa bi trebalo da ga izbegavaju bolesnici koji imaju metaboličke poremećaje, kardiovaskularne poremećaje, povišen pritisak, što će kao savet dobiti i od svojih lekara.

Da li su i druge domaće životinje, pored živine i svinja, podložne zaražavanju?

Opisano je obolevanje konja, a pominju se i domaće mačke, što izgleda nije dokazano, jer se u poslednje vreme ne pominje na sajtovima.

Da li konji mogu oboleti?

Da, ali treba naglasiti da se to ne može dogoditi ukoliko nema živine i kontakta sa njom.

Treba li hraniti golubove u parku ili na simsovima prozora?

U cilju prevencije, ne bi trebalo podsticati dolazak golubova na mesta gde stalno borave ljudi jer je to nehigijenski i može izazvati prenos različitih patogenih mikroorganizama. To, međutim, nema posebne veze sa ptičjim gripom, jer su golubovi ptice stanarice i retko obolevaju od visokopatogenog soja virusa influence.

Ljubitelji golubova moraju biti svesni izvesne odgovornosti, tj. spremni da vode računa o čišćenju, uklanjanju izmeta, da prate zdravstveno stanje golubova, kao i golubari.

Treba li izbegavati masovne skupove?

Trenutno nema nikakvog razloga da se izbegavaju masovni skupovi.

Da li sme da se jede hrana u kineskim restoranima?

Nema razloga da se ne jede kineska hrana, koja je po svom ukusu nadaleko poznata. Kao i svi drugi restorani, tako i kineski moraju da se pridržavaju određenih sanitarnih uslova i koriste sveže higijenski ispravno meso, kao i sve ostale namirnice koje koriste u pripremi obroka. U našoj zemlji su kineski restorani potpuno jednako pod nadzorom sanitarne inspekcije kao i svi ostali objekti ishrane. Prema tome, bezbedni su kao i ostali restorani.

Prema raspoloživim podacima, državljani Kine pojedinačno ne donose žive pernate životinje u našu zemlju. Eventualni uvoz mora se obavljati na propisan način uz veterinarski nadzor i propisani karantin. Ukoliko donose patke pripremljene na kineski način, pretpostavka je da se misli na već pripremljenu hranu, koju onda i neposredno konsumiraju, što nipošto ne predstavlja opasnost za širenje ptičijeg gripa

Da li sme da se jede piletina?

Da. Ne postoji nijedan razlog da se ne jede piletina u našoj zemlji, gde nema obolele živine od ptičjeg gripa i gde je uvoz živine pod veterinarskim nadzorom.

Čak ukoliko i dođe do pojave virusa, ono pileće meso koje bude pod kontrolom veterinara moći će bezbedno da se jede.

Pileća supa takođe može da se priprema i nema nikakvog razloga da se ne koristi.

Da li mesari mogu da prenesu grip sa zaraženog mesa na druge vrste mesa?

Ne. Mesari ne obrađuju živinu koja je prethodno bila bolesna. Takva živina se po pravilu uništava. Ukoliko bi se to ipak dogodilo, da se svesno obrađuje meso zaraženo virusom, u riziku je prvenstveno mesar.

Da li virus ptičjeg gripa može da mutira na svinje?

Da. Svinje se često pominju kao životinje kod kojih najpre može doći do izmene virusa i rekombinacije. Za to postoji više razloga: genomski su bliže čoveku, a ranije su se „dokazali“ kao „mikseri“ virusa.

Da li gajeni golubovi prenose virus?

Golubovi koji se gaje mogu se tretirati kao domaće ptice i podložni su obolevanju kao i ostale ptice. Kod nas trenutno golubovi, međutim, nisu prenosioci infekcije, jer ne spadaju u ptice selice i mogu jedino da budu zaraženi kao i ostale ptice.

Ukoliko lete i puštaju se iz kaveza i ukoliko se pojave ptice selice obolele od ptičjeg gripa, a golubovi dođu u kontakt s njima – biće u riziku. Stoga bi trebalo konsultovati i veterinara.

Koliko je preventivno efikasna nano maska, a koliko obična hirurška?

Efikasnost zavisi od toga ko se štiti.

Osoblje zaposleno u infektološkim odeljenjima koje treba da bude pripremljeno za primanje i lečenje ljudi obolelih od ptičjeg gripa mora imati zaštitne maske odgovarajućeg standarda N95, odnosno FFP2.

Osobe koje rade na neškodljivom uništavanju obolele živine mogu se štititi hirurškim maskama, a nije na odmet staviti i po nekoliko hirurških maski ukoliko se sigurno zna da se radi o živini oboleloj od ptičjeg gripa.

Koja je razlika između Vaxigrip i Pneumococcal vakcine?

To su potpuno različite vakcine.

Vaxigrip vakcina štiti od sezonskog gripa, daje se sezonski i obezbeđuje zaštitu od gripa u jednoj sezoni.

PNEUMO23 ili pneumococcal vakcina je vakcina protiv invazivnih infekcija izazvanih bakterijom pneumokok. Ova bakterija je najčešći izazivač upale pluća, posebno kod starijih ljudi i dijabetičara. Vakcina se pravi od omotača 23 tipa pneumokoka i štiti od komplikacija gripa i, prvenstveno, od teških upala pluća. Kod dece, pored zaštite od upale pluća, daje i dodatnu zaštitu od meningitisa izazvanih pneumokokom, kao i zaštitu od upale srednjeg uha (a daje se i protiv te upale), ali nedovoljnu da bi se mogla posebno preporučivati. Vakcina je posebno značajna za osobe sa oslabljenim imunitetom i one kod kojih se planira transplantacija organa, ili je neophodna operacija slezine. Treba da je prime i osobe koje boluju od malignih bolesti nakon citostatske terapije. Obavezno se preporučuje dijabetičarima.

Kombinacija PNEUMO 23-polisaharidne pneumococcal vakcine i vakcine protiv gripa veoma je efikasna i, prema ispitivanjima vršenim u svetu, produžava život.

Da li za vreme pandemije treba koristiti javni prevoz?

Ukoliko i kada dođe do pandemije, biće poznato o kakvom je virusu reč; trenutno takav virus ne postoji, a za nešto što ne postoji teško je predvideti koje će mere biti potrebne.

U svakom slučaju, ukoliko bude bilo potrebe, planom je predviđeno zatvaranje objekata, škola, bioskopa, pozorišta i, po potrebi, ograničenje kretanja i zabrana javnih skupova.

Sva je prilika da će u tom slučaju i sami stanovnici maksimalno izbegavati kontakte. Ukoliko se tada bolesni budu lečili u svojim kućama ili budu nosili odgovarajuće maske, smatra se da se oko 20 puta može usporiti tok pandemije i tako obezbediti dovoljno vremena za proizvodnju nove vakcine.

Da li se ptičji grip može preneti vazduhom/krvlju?

Putevi prenosa ptičjeg gripa na čoveka nisu do kraja razjašnjeni. Pa ipak, jasno je da je dominantni put preko kontakta s obolelom živinom, živinskim ekskretima (izlučevinama) i fecesom (izmetom), preko sudova zaprljanih fecesom i prljavih neopranih ruku, preko prašine od isušenog fecesa sa farmi koje imaju obolelu živinu i gde higijena nije odgovarajuća. Virus influence ne nalazi se u krvi.

Da li može doći doći do mutacije virusa na drugi način?

Može doći do rekombinacije virusa kod bilo kog sisara (dakle, ne samo kod čoveka, i ne samo rekombinacijom virusa ptičjeg i humanog gripa) i to se stalno dešava. S druge strane, virus se neprekidno menja prilikom prolaska kroz istu vrstu, samo su izmene daleko sporije.

Kada će SCG biti u opasnosti?

Da li će i kada ptičji grip doći u SCG – teško je odgovoriti. Treba reći da u Srbiji i Crnoj Gori postoje zone u koje se očekuje dolet ptica selica tokom novembra i decembra meseca. U toku tih meseci, ptice selice, koje dolaze iz Sibira, zadržavaju se na područjima jezera i ribnjaka, kao i uz rečne tokove, a zatim, kad se vode zamrznu, odlaze dalje na jug.

Vrlo je verovatno da će među doletelim pticama biti i obolelih od ptičjeg gripa. Smatra se da nema posebne opasnosti od prenošenja virusa na domaću živinu, pogotovo ako u vreme doleta ptica selica ta živina bude zatvorena. Posebno treba naglašavati da ljudi za sada ne obolevaju nakon kontakta sa obolelim divljim pticama, već samo nakon kontakta sa obolelom domaćom živinom.

Opasnost od pojave gripa u SCG je realna, pogotovo od unosa samog virusa preko neke ptice selice koja prelazi našu teritoriju. Ipak, opasnost od prenošenja virusa na domaću živinu znatno je manja, jer u našim uslovima retko postoji mešanje domaće živine sa divljim pticama, kao u postojećim zaraženim područjima jugoistočne Azije. Ukoliko se vlasnici domaće živine budu
pridržavali propisanih mera zatvaranja živine u periodu doleta ptica, opasnost od ptičjeg gripa u našem području vrlo je mala, ali se nikako ne može isključiti.

Da li može da dođe do zaraze riba u ribnjacima, rekama i jezerima?

Na to pitanje nema odgovora, jer do sada nije ni razmatrano na ovaj način, a svakako nije zabeleženo. Ribe su kičmenjaci, kao i ptice, pa nema sigurnosti u potpuno negativan odgovor, ali je, prema trenutnim saznanjima, mala mogućnost da do takve zaraze dođe. Odgovor treba da dâ neki biolog.

Da li smemo da diramo ptice?

Čovek do sada nije oboleo od divljih ptica, oboljenja ptičjeg gripa kod ljudi registrovana su samo nakon dugotrajnog kontakta sa domaćom
živinom.

Da li mačka može da prenese bolest ako nas ogrebe i koji su simptomi kod mačaka?

Ne. Do sada nije zabeležen takav slučaj.

Znaci ispoljavanja ptičjeg gripa kod mačaka nisu poznati, nisu ni opisani na sajtovima Svetske zdravstvene organizacije. Stalno se jedino pominje da su registrovani i opisani slučajevi oboljenja divljih mačaka. Pravi odgovor na to pitanje mogli bi dati veterinari.

Tegobe se najverovatnije odnose na respiratorne organe, ali se zasad ne zna da li i mačke imaju crevne tegobe kao živina.
Ukoliko su tegobe na mački kožne i površne (poput gljivica), sigurno nemaju veze sa ptičjim gripom, mada merodavan može biti jedino veterinar.

Da li je moguće da je poslednji tip virusa stvoren veštački?

Kada nema odgovora na prirodni proces koji dovodi do izmene virusa, to je uvek jednostavnije objasniti bilo kakvom teorijom po kojoj je čovek tvorac nekog posebnog virusa i po kojoj virus potiče iz laboratorije. Tako nešto je teoretski moguće, ali vrlo malo verovatno, jer bi podrazumevalo ogroman rizik za svakog onog ko bi takav virus pustio u cirkulaciju. Sve teorije zavere uvek su, međutim, bile i jesu atraktivne, pa imaju puno pristalica.

Virus ptičjeg gripa i uopšte virusi influence A stalno se menjaju i mutiraju. Virusi influence B i C dostigli su veći stepen adaptiranosti: izivaju blago oboljenje kod ljudi, tako da virus lakše preživljava kao vrsta i čovek lakše preboleva grip tipa B i C.

Evoluciono posmatrano, virus, dakle, nema nikakav interes da uništi čoveka; naprotiv, on ima potrebu da evoluira do idealnog parazitizma, kada će domaćin i sa njim u sebi normalno živeti. Svaki preskok sa vrste na vrstu ili izmena koja dovodi do velike patogenosti i teške kliničke slike podležna je daljim izmenama, jer predstavlja „grešku“. Problem je u tome što visoko invazivni virusi pokušavaju brzim replikacijama da „poprave“ grešku, ali time ulaze u nove mutacije. Zbog toga se visoko invazivni virusi daleko brže razmnožavaju.

Kako do sada virus nije mutirao, zar mu je trebalo 100 godina?

Ovakve procese čovek je u stanju da prati tek poslednjih petnaestak godina. I do sada se, kroz istoriju, događalo da se pojave određene zarazne bolesti u velikim epidemijama, pa da posle nestanu. Nije se znalo kako do toga dolazi, ali se jako puno iskustveno znalo o njihovim epidemijskim procesima.

Na osnovu svih tih opisa, pretpostavlja se da je virus 1918. godine, koji je izazvao najviše žrtava u pandemiji, nastao rekombinacijom virusa pričjeg gripa. Pred kraj Prvog svetskog rata, došlo je do mešanja ljudi, živine i stoke na malom prostoru (vojni kampovi, regrutni centri…). Smatra se da je za druge dve pandemije, 1957. i 1968. godine, intermedijarni sisar bila svinja.

Virus ptičjeg gripa i uopšte virusi influence A stalno se menjaju i mutiraju. Virusi influence B i C dostigli su veći stepen adaptiranosti: izivaju blago oboljenje kod ljudi, tako da virus lakše preživljava kao vrsta i čovek lakše preboleva grip tipa B i C.

Evoluciono posmatrano, virus, dakle, nema nikakav interes da uništi čoveka; naprotiv, on ima potrebu da evoluira do idealnog parazitizma, kada će domaćin i sa njim u sebi normalno živeti. Svaki preskok sa vrste na vrstu ili izmena koja dovodi do velike patogenosti i teške kliničke slike podležna je daljim izmenama, jer predstavlja „grešku“. Problem je u tome što visoko invazivni virusi pokušavaju brzim replikacijama da „poprave“ grešku, ali time ulaze u nove mutacije. Zbog toga se visoko invazivni virusi daleko brže razmnožavaju.

Da li može da dođe do pandemije u SCG?

Pandemija ptičjeg gripa ne postoji niti će ikad postojati, ni kod nas ni u svetu. Ptičji grip je bolest ptica, a ukoliko se virus izmeni do te mere da postane prenosiv među ljudima, on više neće imati karakteristike sadašnjeg ptičjeg gripa, već će to biti potpuno novi virus humanog gripa, koji će imati potpuno nove i sada nepoznate karakteristike.

Pandemija je moguća samo sa humanim sojem virusa influence tipa A, tako da je jako pogrešno govoriti o pandemiji ptičjeg gripa. S druge strane, kako ova bolest ptica povremeno prelazi na ljude (ne zna se zašto neki obolevaju, a daleko veći broj onih koji su bili u kontaktu ne oboleva!), govori se o epidemiji ptičjeg gripa u područjima sveta gde je stalno prisutan ptičji grip među domaćim pticama, pa je broj obolelih ljudi sve veći, ali, na sreću, u svetskim razmerama još uvek vrlo mali.

Najviše briga zadaje činjenica da je virus dokazao svoju sposobnost prenosa sa domaće ptice na čoveka, pa otuda postoji potpuno realna bojazan da se on dalje menja. Ukoliko se virus izmeni i pređe u humani soj – potpuno je sigurno da će se pojaviti i u našoj zemlji.

Kuda otići ukoliko posumnjamo na simptome bolesti?

Budući da u Srbiji i Crnoj Gori trenutno nema ptičjeg gripa, besmisleno je razmišljati o siptomima i sl. Oboljenje najpre mora da se pojavi kod divljih ptica, pa onda kod domaće živine, pa tek ako se pojavi veći broj žarišta, može se očekivati pojava oboljenja kod ljudi. To je trenutno izuzetno malo verovatno, gotovo da se može i teoretski isključiti.

Kako izgledaju infekcije na oku?

Infekcije na oku nastale usled ptičjeg gripa izgledaju kao klasičan konjuktivitis.

Šta su okruglaste izrasline na kandžama golubova?

Kada je reč o okruglastim izraslinama na kandžama golubova koji još ne lete, treba pitati nekog ko može stručno da odgovori: biologa, ornitologa, veterinara. U svakom slučaju, te izrasline nemaju nikakve veze sa simptomima ptičjeg gripa.

Koliki je procenat populacije u opasnosti?

Trenutno ne postoji opasnost od naleta gripa. Postoji ptičji grip, kao i virus koji ga izaziva i njegova sposobnost da se menja. To može dovesti do pojave novog do sada nepostojećeg virusa, koji će izazvati pojavu novog gripa, koji će se proširiti po celom svetu.

Da li su Mađari i Rusi pronašli vakcinu?

Vakcinu protiv ptičjeg gripa nisu proizveli samo Mađari i Rusi, već svi koji se bave proizvodnjom vakcina. Ona sada služi kao prototip i značajna je za humanu medicinu: zahvaljujući njoj, otkriven je način dolaska do soja virusa koji se može umnožavati na pilećem embrionu, a u sebi sadrži i hemaglutinin H5.

Ta vakcina nije upotrebljiva, jer virus koji će se širiti među ljudima još ne postoji i veliko je pitanje da li će ova vakcina davati neki značajniji imunitet u odnosu na taj pandemijski soj. Upotreba ove vakine za zaštitu ljudi sada bi bila potpuno besmislena, jer se virus ne širi među ljudima.

Daleko je relevantnija vakcinacija živine koja se za sada ne sprovodi u velikim razmerama, budući da do sada vakcina nije bila dovoljno efikasna da u potpunosti izbaci virus iz organizma inficirane ptice, pa je tako domaća ptica bez simptoma ipak mogla nositi virus i na taj način biti možda i opasnija za ljude. Ipak, pojava velikog broja žarišta oboljenja domaćih ptica u jugoistočnoj Aziji dovela je do toga da se u tim zemljama preporučuje vakcinacija živine u područjima neposredno uz žarište (u zoni između 3 i 10 km u prečniku). Na taj način znatno se smanjuje obolevanje živine, ali i izlučivanje virusa, pa tako i mogućnost njegovog prenošenja.

Ako se do kraja godine grip ne pojavi, hoćemo li ga izbeći?

Mogućnost da izbegnemo virus ptičjeg gripa zaista postoji. Prilikom doleta, ptice selice troše puno energije i do sada, tj. do ove godine, nisu mogle daleko odmaći kad su već bile inficirane. Ugibale su nedaleko od polazišta. Upravo zbog toga, do sada nisu ni prenosile virus na tako velika rastojanja.

Sada se, međutim, bolest kod ptica selica ispoljava daleko blaže, pa su one u stanju da prelete daleko veća prostranstva. Iako bi samo ornitolog mogao da dâ precizniji odgovor, mislim da je vrlo značajno da se o ovome razmišlja, da se shvati da ptice koje mi očekujemo dolaze iz Sibira i da im je na putu pre nas Rumunija.

Putevi ptica selica nisu mi potpuno poznati, ali je logično da se koriste bliža odmorišta, posebno ako je ptica već iznurena bolešću. Onda, međutim, ostaje pitanje otkud bolest u Hrvatskoj i odakle su došli zaraženi labudovi, no sigurno će se odgovori dobiti u vremenu koje dolazi.

Otkud bolest u Hrvatskoj, a kod nas je nema?

Ispravno je razmišljati o tome kako je moguće da su nas bolesne ptice zaobišle leteći do Hrvatske i zaista nije jasno odakle su labudovi doleteli u Hrvatsku.

Mnogi su zbog toga i smatrali da se kod nas prikriva istina o ptičjem gripu. Zahvaljujući podacima o izvršenim istraživanjima, stalnom veterinarskom nadzoru i vrlo jasnim demantijima, prestalo je, međutim, nagađanje o tome da se istina prikriva. Zvaničnih podataka, prema trenutnim saznanjima, nema, ali se pretpostavlja da su ptice u Hrvatsku doletele sa teritorije Mađarske .

Da li je tačno da ptičji grip ne može da se evakuiše?

Smatra se da je ptičji grip endemizirao u jugoistočnoj Aziji, i tamo će zaista biti teško da se iskoreni. Prirodni procesi ne mogu se, međutim, potpuno predvideti, pa ostaje da se prati situacija i da se pridržava predviđenih mera; one su logične i značajno mogu smanjiti rizik.

Da li je ptičji grip izlečiva bolest?

Prema dosadašnjim podacima, ptičji grip kod ljudi je vrlo retka bolest, ali je, kada se pojavi, vrlo teška i svaki drugi oboleli umre.

Da li se bolest javlja i u proleće, kad se ptice selice vraćaju?

Veliko je pitanje da li će obolele ptice preživeti svoje seobe – pa je trenutno nemoguće dati tačan odgovor. To ćemo morati da sačekamo, jer je očigledno da se sada dešavaju prirodni procesi koji dosad nisu registrovani, a i vrlo je verovatno da se ranije nisu dešavali.

Da li se bolest može preneti preko sirovog jajeta?

Ptičji grip se može preneti preko sirovog jajeta ukoliko je jaje inficirano. Sirova jaja ne treba ni inače koristiti u ishrani, jer mogu preneti i druge bolesti, posebno salmoneloze – vrlo neprijatno trovanje hranom.

Da li se ptičji grip može preneti sa divlje ptice na čoveka?

Do sada nije registrovan nijedan slučaj zaražavanja kontaktom sa divljim pticama. Valja, međutim, napomenuti da razlog može da bude i daleko manji kontakt ljudi sa divljim pticama.

Da li je istina da je ptičji grip mutirao?

Virus ptičjeg gripa neprekidno se menja, a neprestano ima i pokazatelja te izmene. Bolest ptica je zahvatila do sada najveći broj zemalja od kada se uopšte zna za bolest. Do sada je oboleo i najveći broj ljudi otkad je počelo registrovanje oboljenja ljudi.

Ptice selice koje su ranije obolevale od ovog virusa nisu imale snage da prilikom svojih migracija dođu do većeg rastojanja od polazišta, pa tako nije moglo doći do prenosa virusa na veća prostranstva.

Mogu li da se koriste prerađevine od živinskog mesa?

Kod nas je merama Uprave za veterinu Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu zabranjen uvoz pilećeg mesa i prerađevina iz zemalja u kojima ima ptičjeg gripa. Stoga se, pretpostavka je, viršle i salame firme „Perutnina Ptuj“ u jednom periodu nisu mogle koristiti. U Hrvatskoj je uspešno sprečen ptičji grip, pa se može očekivati da se, nakon zvanične objave, ove mere obustave.

Epidemiološki rizik da se preko ovih proizvoda prenese oboljenje inače ne postoji, pod uslovom da su proizvodi pravilno pripremljeni. Postoji minimalan rizik u toku same pripreme.

Da li veća opasnost preti mestima uz granicu?

Najveći deo ptica selica doleće blizu Dunava, bara, jezera i ribnjaka. Mesta koja se nalaze uz granice zemalja u kojima se pojavio ptičji grip (Jaša Tomić npr) nisu ugroženija od ostalih, jer ih ptice ne prepoznaju. Za prenos bolesti nije toliko bitna čak ni udaljenost koliko povezanost vodotoka.

Da li postoji ozbiljno upozorenje o upotrebi „tamiflua“?

Ne, „oseltamivir“, tj. „tamiflu“, prošao je sva klinička ispitivanja i registrovan je; dakle, prošao je oštru proceduru koja se primenjuje prilikom registracije leka u svim najrazvijenijim zemljama sveta. Kliničke manifestacije uzimanja leka nisu pitanje za epidemiologa, već pre za kliničara, ali reč je o vrlo efikasnom leku. Za epidemiologa i medicinu uopšte značajna je pravilna upotreba leka.

Poznato je koliko je zla nanelo nekontrolisano uzimanje antibiotika, kako zbog rezistencije koja se neminovno javljala, tako i zbog neželjenog dejstva nakon dugotrajne, ali i nakon kratkotrajne neadekvatne primene leka.

Samoinicijativno lečenje ovim lekom – najjednostavnije je neprihvatljivo. Kada je posredi „oseltamivir“, tj. „tamiflu“, posebno je značajno naglasiti da indikaciju za njegovu primenu daje i epidemiolog i kliničar. Bez epidemiološke indikacije (epidemija gripa), primena ovog leka je potpuno beskorisna i ako se sprovodi, može se tumačiti ili kao neznanje ili kao zloupotreba leka.

Koliko košta vakcina i koliko je efikasna?

Ne postoji vakcina protiv ptičjeg gripa koja se može koristiti za zaštitu ljudi. Postoji vakcina koja se u jugoistočnoj Aziji koristi za suzbijanje ptičjeg gripa kod živine, ali njen nedostatak je u tome što štiti živinu, ali virus ipak opstaje i verovatno se može još više promeniti i brže adaptirati na čoveka. Ipak, procena je da je veća šteta ukoliko se u Aziji ne koristi ova vakcina. U našoj sredini vakcinacija živine u sadašnjim uslovima ne bi došla u obzir.

Da li je tačno da se virus uništava kiselim kupusom?

Povodom vesti o tome da se virus ptičjeg gripa uništava kiselim kupusom, najpre se smatralo da je najverovatnije reč o šali, no ista vest pojavila se na sajtovima. Pa ipak, da bi informacija bila ozbiljno prihvaćena, potrebno je daleko više podataka, te se u ovom trenutku ne može dati tačan odgovor.

Kako je nastao ptičji grip?

Odgovor na ovo pitanje nije poznat i može se uporediti sa pitanjem kako je nastao život ili pitanjem da li je starija kokoška ili jaje.

Da li gripa ima na Kosovu?

Prema podacima kojima raspolažemo, ptičji grip nije stigao do Kosova i Metohije.

Šta učiniti povodom pronađenih leševa golubova na tavanu?

Bitno je održavati higijenu tavana u zgradi, odnosno kući. Pošto su golubovi ptice stanarice, a trenutno u našoj zemlji nema ptičjeg gripa, ne postoji sumnja da su pronađeni leševi golubova uginuli od ptičjeg gripa.

Nakon uklanjanja leševa golubova, tavan bi trebalo obezbediti od ulaska ptica. Pomoć možete potražiti od komunalnih službi i službi zoohigijene; telefon u Beogradu je 011/764-537, a možete pozvati i Upravu za veterinu na telefon 011/2145-395.

Kada se obavlja revakcinacija Pneumo23 vakcine i da li je obavezna?

Vakcinacija polisaharidnom vakcinom protiv pneumokoknih infekcija obavlja se s obzirom na kliničke indikacije. Revakcinacija se ne vrši pre nego što prođe pet godina, mada se u izuzetnim slučajevima značajno smanjenog imuniteta daje nakon pune tri godine.

Da li se sme koristiti tunjevina u konzervi sa Tajlanda?

Smatra se da ova namirnica ni teoretski nije rizična za infekciju ptičjim
gripom.

Da li se bolest prenosi sa čoveka na čoveka?

Ptičji grip se ne prenosi sa čoveka na čoveka.

Da li je moguće da su ptice nađene kod beogradskog sajmišta zaražene ptičjim gripom?

Potvrđujem da su sve zvanične informacije tačne. Najvažnije je reći da u ovom slučaju nijednog trenutka nije bilo sumnje na ptičji grip. Ptice su obdukovane, a dr Šekler, koji je radio obdukcije i ispitivanja, dao je podatke zvanično i javno na TV-u.

Ispitivanje na prisustvo hemaglutinina H5 traje svega četiri sata. Ukoliko ga nema, ne postoji mogućnost da se radi o AH5N1 visokopatogenom virusu. Kada postoji sumnja na ptičji grip, tj. kada se utvrdi prisustvo H5, za dokazivanje ili odbacivanje prisustva visokopatogenog virua potrebno je više vremena. Za izolaciju virusa potrebno je oko sedam dana, ali kada nema H5 hemaglutinina, nema ni svrhe tražiti ga.

Posetila sam Istanbul i deset dana po povratku imala povišenu temperaturu (do 38 stepeni) i jaku kijavicu. Šta da radim?

Nema razloga za brigu. Pojava temperature 16. januara nema nikakve veze sa Vašim boravkom u Turskoj za vreme novogodišnjih praznika. Kada je posredi ptičji grip, najduža inkubacija je sedam dana, najčešće tri-četiri dana, tako da je nemoguće povezati ove dve stvari.

Čak i da se temperatura javila odmah po Vašem povratku iz Istanbula, to nije dovoljno bi se radili testovi, niti da bi se sumnjalo na ptičji grip.

Ukoliko postoji sumnja na ptičji grip, popunjava se epidemiološki upitnik u regionalnom zavodu za javno zdravlje. U ovom upitniku se detaljno ispituje mogućnost kontakta sa zaraženom živinom. Ukoliko je takav kontakt postojao, na osnovu podataka iz upitnika konstatuje se da li je bio dovoljno dug i dovoljno blizak da je moglo doći do zaražavanja. Samo u slučaju da je moglo doći do zaražavanja, utvrđuje se sumnja na ptičji grip. Tek tada može slediti razmatranje, izolacija i testiranje.

Pošto se sumnja da se ptičji grip pojavio u Bugarskoj, šta preduzeti?

Pojava obolelih ptica u Bugarskoj nema nikakvog uticaja na do sada preporučene mere opreza. One i dalje ostaju iste.

Tokom dosadašnjeg praćenja ptičjeg gripa, stanje u SCG je potpuno isto, tj. nepromenjeno. U Srbiji još uvek nema ptičjeg gripa, ni kod životinja ni kod ljudi. U Evropi do sada nema obolelih ljudi. S druge strane, sve je manja verovatnoća da će Srbiju zaobići ova bolest ptica koja se može preneti na
ljude.

Ptičji grip u Srbiji

Nakon dobijanja pozitivnog laboratorijskog nalaza na prisustvo virusa influence živine kod labuda, Republička veterinarska inspekcija izašla je na teren u reonu naseljenog mesta Bački Monoštor, gde je pronađen uginili labud i primenila mere sprečavanja širenja i eradikacije bolesti u skladu sa nacionalnim propisima i standardima Evropske unije.

Utvrđena je zaražena i ugrožena zona u poluprečniku od 3, odnosno 10 kilometara od mesta izbijanja bolesti, tj. žarišta infekcije. Izvršena je temeljna dezinfekcija žarišta infekcije. Postavljeni su dezinfekcioni punktovi na putevima ka mestu Bački Monoštor i iz njega, u zaraženoj zoni, i 24 časa dnevno obavlja se kontrola prometa vozila i sprovodi dezinfekcija vozila. Izvršen je popis domaćinstava, ljudi i životinja i obezbeđena dovoljna količina dezinfekcijskih sredstava, koja se besplatno distribuiraju meštanima naselja Bački Monoštor, kako bi se sprovodile biosigurnosne mere u zaraženom i ugroženm području.

U Bačkom Monoštoru je ukupno evidentirano: 619 domaćinstava, 314 gusaka, 730 pataka, 10.652 kokošaka, 141 ćuraka, 178 morki, 1.400 golubova i 8 komada ostalih vrsta živine. Uz pomoć lokalnih opštinskih organa vrši se distribucija pisanih instrukcija i uputstava o postavljanju dezinfekcionih barijera ispred dvorišta i primeni biosigurnosnih mera na farmama i u dvorištima.

(dr Predrag Kon, epidemiolog)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.