Kada su 1999. godine NATO bombe sa osiromaลกenim uranijumom zasule Srbiju, struฤnjaci su upozorili da ฤe posledice po zdravlje ljudi i prirodu biti nesagledive i dugoroฤne, ako ne i trajne. Zagaฤeno zemljiลกte i dubinski vodotokovi, mutirane biljke, maligne promene u genetskom materijalu ลพivih organizama…
Dvadeset godina kasnije, nauฤnici su, izgleda, zakljuฤili da stanje baลก i nije toliko zastraลกujuฤe โ barem kad je reฤ o ลพivotnoj sredini. ฤak se sve viลกe govori o โฤistim, netaknutimโ predelima u kojima se moลพe pokrenuti organska proizvodnja. Umesto naknade za oranice, potoke i ลกume uniลกtene za vreme bombardovanja, dobijamo finansijsku i savetodavnu pomoฤ za uzgajanje organske hrane, koja je sve traลพenija i vrlo profitabilna roba i na stranom i na domaฤem trลพiลกtu.
Nedavno je nacionalno udruลพenje za razvoj organske proizvodnje โSerbija organikaโ predstavilo prvu modernu namenski kreiranu bazu podataka o ovoj proizvodnji u naลกoj zemlji, razvijenu uz podrลกku Usaidovog Projekta za konkurentnu privredu. Kakva je svrha ove baze podataka, kome je namenjena i na ลกta uopลกte mislimo kad govorimo o organskoj proizvodnji, pitamo Ivanu Simiฤ, generalnu sekretarku โSerbija organikaโ.
1. ล ta je, u stvari, organska proizvodnja, koju uglavnom poistoveฤujemo sa konceptom zdrave hrane?
To je celovit sistem upravljanja farmama i proizvodnjom hrane koji se oslanja na ekoloลกke, to jest prirodne procese i supstance umesto na upotrebu veลกtaฤkih sredstava i tehnologija koje mogu imati nepovoljne efekte, a ลกto je uobiฤajena praksa kod konvencionalne poljoprivrede. Organska proizvodnja je kombinacija tradicije, inovacija i nauke od koje ima koristi zajedniฤka ลพivotna sredina. Organska poljoprivreda se zasniva na principima zdravlja zemljiลกta, biljaka, ljudi, ลพivotinja i planete u celini, ekologije, odgovornog upravljanja poljoprivredom da bi se oฤuvalo zdravlje sadaลกnjih i buduฤih generacija i ekosistema.
2. Kada se prvi put pominje uzgoj organske hrane u Srbiji?
On je poฤeo joลก 1989. u juลพnoj Srbiji, u okolini Blaca, zahvaljujuฤi poslovnoj inicijativi kompanije โDen Juroโ, koja je izvezla prvi kontigent organskog voฤa iz naลกe zemlje 1990. Iste godine je Nevladina organizacija โTerasโ iz Subotice pokrenula kampanju za promovisanje organske proizvodnje u skladu sa standardima Meฤunarodne federacije za organsku poljoprivredu.
3. Kakav je njen znaฤaj za ekonomiju i stanovniลกtvo?
Organsku proizvodnju posmatramo u kontekstu odrลพivog razvoja i zelene ekonomije koja ฤuva i unapreฤuje prirodne resurse i ฤovekovu sredinu, a istovremeno nudi reลกenja za prevazilaลพenje siromaลกtva. Ona upoลกljava viลกe radne snage, razvija ruralne sredine i utiฤe na smanjivanje migracija seoskog stanovniลกtva u gradove, pa samim tim spreฤava i degradaciju poljoprivrednog zemljiลกta usred pretvaranja u utrine. Izvoz organskih proizvoda raste iz godine u godinu, lane je njegova vrednost bila oko 27,5 miliona evra, ลกto je porast za viลกe od ลกest puta u poslednjih sedam godina. Ovi podaci su vaลพni i zbog ฤinjenice da imamo male povrลกine pod ovom proizvodnjom. Dakle, iznos bi sigurno bio mnogostruko veฤi sa poveฤanjem tih povrลกina. Traลพnja za organskim proizvodima na meฤunarodnom trลพiลกtu je velika.
4. O kolikim povrลกinama i kolikom broju proizvoฤaฤa uopลกte govorimo? Da li se ti i sliฤni podaci mogu naฤi u bazi podataka o organskoj proizvodnji u Srbiji?
Prema naลกim podacima, povrลกine pod organskom proizvodnjom su sa 5.855 hektara u 2010. godini poveฤane na oko 13.500, ali obradivih je samo 11.800, ลกto iznosi manje od pola procenta ukupnih obradivih povrลกina (0,38 odsto). Broj proizvoฤaฤa je u istom periodu poveฤan sa 137 na 6.153. Pomenuta baza, osim podataka o proizvoฤaฤima, sadrลพi i one o preraฤivaฤima, asortimanu, koliฤinama i standardima. Svaki korisnik moลพe tu, na jednom mestu, da naฤe sve potrebne informacije za svoje poslovanje, bilo da je reฤ o sirovinama, moguฤnostima saradnje ili trgovini.
5. Kojim propisima je regulisana organska proizvodnja u Srbiji? Da li smo se prilagodili standardima i propisima EU u ovoj oblasti?
Ova je oblast priliฤno harmonizovana sa regulativom EU. Neusaglaลกenosti su vrlo male i one ฤe se harmonizovati uskoro.
Ureฤena je Zakonom o organskoj proizvodnji, koji pored ostalog obuhvata metode organske proizvodnje, kontrolu i sertifikaciju proizvoda, obeleลพavanje, skladiลกtenje, prevoz, promet, uvoz i izvoz. Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji bliลพe se propisuju uslovi koje bi trebalo da ispuni kontrolna organizacija, kao i metode organske biljne i stoฤne proizvodnje, tehnoloลกke postupke prerade i drugo.
6. Kako i koliko drลพava ulaลพe u razvoj domaฤe organske proizvodnje?
Ministarstvo poljoprivrede daje direktne podsticaje po hektaru biljne povrลกine (uveฤani za 120 odsto u odnosu na konvencionalnu proizvodnju) i po grlu ลพivotinja ( uveฤani za 40 odsto), a takoฤe pomaลพe i troลกkove kontrole i sertifikacije, u vidu povraฤaja od 50 odsto, to jest 65 odsto tih troลกkova za proizvoฤaฤe iz podruฤja sa oteลพanim uslovima rada u poljoprivredi. Za organsku proizvodnju su vaลพne i mere podsticaja ruralnog razvoja, pa organski proizvoฤaฤi mogu da ostvare subvencije za nabavku poljoprivredne mehanizacije, opreme, preradnih kapaciteta i drugo.
7. U kojim oblastima je ova vrsta proizvodnje u Srbiji najzastupljenija? Koliko je danas njeno uฤeลกฤe u ukupnoj poljoprivredi i uฤeลกฤe organskih proizvoda na trลพiลกtu Srbije? Koliki je prosek EU?
Vojvodina je region sa najveฤim uฤeลกฤem povrลกina pod organskom proizvodnjom, oko 45 odsto, sledi region istoฤne i juลพne Srbije sa 34 odsto. Najveฤi udeo u gajenoj povrลกini ima voฤarstvo, pa ลพitarice. O uฤeลกฤu organskih proizvoda na trลพiลกtu kod nas ne postoje podaci. Niko se time ne bavi. Potroลกnja organske hrane u EU varira od drลพave do drลพave, prosek je 2016. godine bio 61 evro po osobi, a u celoj Evropi 41 evro, ลกto je dvostruko viลกe nego pre desetak godina. ล vajcarska je u 2017. godini imala najviลกi iznos potroลกnje za organsku hranu po glavi stanovnika โ 288 evra, Austrija 196 evra, Nemaฤka 122, Francuska 118 evra. Globalno, evropske drลพave imaju najveฤi udeo prodaje organske hrane u odnosu na ukupni procenat potroลกnje namirnica. Danska ima najveฤi udeo potroลกnje organske hrane u svetu โ 13,3 odsto.
8. Koliko je organska hrana u naลกim radnjama skuplja od druge, kakav je taj odnos u drugim zemljama EU?
Cene organskih proizvoda se priliฤno razlikuju, u zavisnosti od vrste, od maloprodajnog mesta, proizvoฤaฤa… Ali se taj raspon uglavnom kreฤe od 50 do 400 odsto u odnosu na istu robu konvencionalno proizvedenu. U zemljama EU su organski proizvodi srazmerno jeftiniji nego kod nas, ali i tamo to zavisi od vrste proizvoda (biljni su generalno jevtiniji u odnosu na ลพivotinjske), ali se ne mogu porediti ni razliฤite drลพave u EU.
9. Kako potroลกaฤi da budu sigurni da su kupili organski proizvod?
Trebalo bi da obrate paลพnju da na ambalaลพi proizvoda stoji nacionalni logo na kom piลกe ฤiriliฤnim pismom โorganski proizvodโ. Samo takvi garantuju da su proลกli sistem kontrole i da su sertifikovani u skladu sa propisima. Jedino proizvoฤaฤi sa tim sertifikatima imaju pravo da voฤe, povrฤe ili meso tako deklariลกu i promoviลกu. Kontrolu i sertifikaciju obavljaju ovlaลกฤene kontrolne organizacije. Kupci takoฤe imaju pravo da u svakom maloprodajnom objektu, ukljuฤujuฤi i pijacu, zatraลพe na uvid kopiju sertifikata, sa datumom vaลพenja i navedenim proizvodima za koje je izdat.
10. Da li je naลกa javnost dovoljno upoznata sa koristima od organske proizvodnje i organskih proizvoda?
U suลกtini nije, i to je neลกto na ฤemu โSerbija organikaโ intezivno radi godinama, mada sve veฤi broj graฤana postaje svestan znaฤaja zdrave ishrane u prevenciji bolesti i ne ลพeli da jede namirnice sa ostacima raznih agrohemikalija. Ipak, veฤina potroลกaฤa uglavnom joลก nema takve informacije, mnogi misle da je organska hrana stvar pomodarstva. Takoฤe, veoma niska je i javna svest o pozitivnom uticaju organske poljoprivrede i na oฤuvanje i unapreฤenje prirodnih resursa i celokupne ลพivotne sredine.
(Aleksandra Mijalkoviฤ, „Politika“)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com