Veštački med, veštački sir, veštački sladoled od vanile, veštački „prirodni“ sokovi…Čini se da danas namirnice imaju više lažnih i veštačkih sastojaka nego pravih, prirodnih i da sve to veoma loše utiče na naše zdravlje.
Ako stalno kupujete beli sir ili kačkavalj, sigurno ste primetili da se ukus mnogih promenio u poslednje vreme, i to nagore. Veštački, jeftini sirevi koji ne sadrže mleko često sadrže manje proteina i kalcijuma od prirodnog sira, baš kao i soli, konzervansa i aditiva, nalaze se u slobodnoj prodaji čak i na pijacama a najlakši je način da ih „razotkrijete“ čitanje deklaracije na proizvodu.
Gde koriste ‘lažne sireve’
Imitacije topljenog sira često se koriste u prehrambenoj industriji zbog svoje isplativosti, produženog roka trajanja i dobrih rezultata topljenja na višim temperaturama. Obično se koriste u lošim picerijama i restoranima brze hrane, dodaju se smrznutim obrocima i nekim grickalicama.
Neke imitacije sira mogu imati visok sadržaj zasićenih masti i holesterola koji štete zdravlju srca. Osim nedefinisane masnoće, skroba, boja i aroma, u takvim proizvodima nađu se i razne druge „hemije“ koje dugoročno mogu naštetiti zdravlju. Na primer, E407 (karagenan), E412 (guar guma) i E417 (tara guma) mogu izazvati tegobe s probavom pa čak i ozbiljnije bolesti.
Ali zamene za sir ne treba mešati s kvalitetnim veganskim sirevima biljnog porekla čiji je sastav jasan. Iako im mogu nedostajati određene hranjive materije koje se nalaze u tradicionalnom mlečnom siru, ako se radi o kvalitetnom proizvodu, neće imati štetan uticaj na zdravlje.
Sir najčešće nastaje od kravljeg, kozjeg ili ovčijeg mleka, odnosno zgrušavanjem belančevina u mleku pomoću sirila. Kvalitetan, a samim time i zdrav sir može se proizvesti samo od vrhunskog mleka, a većina domaćih sireva proizvodi se od svežeg, sirovog, nepasterizovanog mleka. Osim toga, u mleku moraju prevladavati korisne bakterije, mlečno-kiselog vrenja.
Kako ga prepoznati
Pokazatelj nekvalitetnog sira je najčešće cena, ali najviše se saznaje čitanjem deklaracije i sitnijih slova na ambalaži. Prirodni sir najčešće ima kratku listu sastojaka. Kako biste bili sigurni da ste odabrali sir u kojem zaista ima sira, obavezno treba pročitati deklaraciju na proizvodu.
Na primer, sir u listićima koji se koristi za tost-sendviče često sadrži mali postotak mleka ili sira, ogroman procenat masnoće i soli, a ostatak odlazi na surutku, emulgatore i boje. Dodavanjem arome dobija se određena vrsta sira.
Za razliku od prirodnog sira, ovde nema korisnih bakterija koje imaju blagotvoran efekat na zdravlje creva, kalcijum, zdrave proteine i masnoće. Kada kupujete sir, uvek je bolje dati prednost siru u komadu, a dobro je biti skeptičan i prema siru koji je označen kao „sir za picu“.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com