Koju slaninu vi najviลกe volite da jedete?
Lekari su saglasni, zahvaljujuฤi brojnim sastojcima, ova popriliฤno masna hrana zapravo pozitivno deluje na naลก organizam, naravno, ukoliko se uzima umereno
Ako volite da jedete slaninu, sigurno vam je dosta struฤnjaka koji kaลพu da ovoj namirnici ne treba da priฤete ni blizu.
Nekako je vremenom slaninica svrstana u โloลกuโ hranu, ali prema reฤima struฤnjaka, nije baลก sasvim tako, jer ova namirnica ima i loลกih, ali i dobrih strana.
Lekari su saglasni, zahvaljujuฤi brojnim sastojcima, ova popriliฤno masna hrana zapravo pozitivno deluje na naลก organizam, naravno, ukoliko se uzima umereno.
Nauฤnici i lekari kaลพu da je optimalno da pojedete 20-30 grama slanine dnevno, ne viลกe. Tako ฤete podiฤi energiju, opskrbiti telo vitaminima i drugim korisnim hranljivim materijama.
ล ta sadrลพi slanina:
- vitamine rastvorljive u mastima, ukljuฤujuฤi A, D, E
- esencijalne aminokiseline โ linolensku, stearinsku, palmitinsku i druge
- nezasiฤene i zasiฤene masne kiseline
- minerale u tragovima (cink, natrijum, kalcijum i selen)
Koja je bolja za organizam, dimljena ili barena?
Nedavno su nauฤnici otkrili da dimljena slanina zadrลพava sve korisne supstance svinjskog mesa. Odnosno, ฤak i nakon toplotne obrade, nutrijenti se uopลกte ne gube. Takoฤe, nakon dimljenja se ne menja ni koliฤina kalorija โ 700-740 kcal na 100 g.
S druge strane, u barenoj takoฤe nema nekih veฤih izmena u sastavu nakon termiฤke obrade. Razlika je ลกto je ova slanina obiฤno masnija, jer se takvo meso bira za ovu vrstu obrade. U tom smislu, barena slanina moลพe biti ลกtetnija, kaลพu lekari i napominju da zapravo najveฤi problem, a koji vaลพi za sve preraฤevine, jesu nitrati, odnosno pojaฤivaฤi ukusa koji se dodaju namirnicama.
Evo ลกta moลพete da oฤekujete ako jedete slaninu i ลกta je vaลพno da znate.
Unosite dosta soli
Slanina sadrลพi dosta soli, ลกto ne znaฤi da ne treba uopลกte da je jedete, veฤ da to imate na umu, kako biste obratili paลพnju i na koliฤinu. U ฤetiri neลกto deblja parฤiฤa slanine nalazi se, u proseku, oko 880 miligrama natrijuma, ลกto je oko 40 odsto preporuฤenog dnevnog unosa za odrasle.
Preteran unos soli poveฤava rizik od srฤanih bolesti, oลกteฤenja bubrega, kao i osteoporoze.
Uneฤete vitamine i minerale
Slanina nije samo mast, kako mnogi misle. Ona, zapravo, sadrลพi i pristojnu koliฤinu vitamina i minerala, i ako je deo dobro izbalansirane ishrane, pomoฤi ฤe vam da unesete potrebne nutrijente.
Slaninica je, kao i mnogi mesni proizvodi, dobar izvor vitamina B, koji su vaลพni za funkcionisanje ฤelija i pomaลพu da se hrana pretvori u energiju.
Osim toga, sadrลพi i fosfor i selen, od ฤega prvi pomaลพe bubrezima da filtriraju toksine, jaฤa kosti i zube, a drugi obezbeฤuje telu antioksidante koji pomaลพu u ublaลพavanju uticaja slobodnih radikala na ฤelije. U slanini ima i kalijuma, koji je, izmeฤu ostalog, znaฤajan za kosti i miลกiฤe, ali i kardiovaskularno zdravlje.
Unosite nitrate
Nitrati su supstance koje se sastoje od kiseonika i azota i prirodno se nalaze u nekim namirnicama i ljudskom telu. Meฤutim, nekim namirnicama se i dodaju da bi duลพe trajale, a kada se zagreju, menjaju sastav i postaju potencijalno loลกe po zdravlje.
Pazite na zasiฤene masti
Kada pojedete ฤetiri deblje rezana parฤiฤa slanine, uneฤete oko osam grama zasiฤenih masti, ลกto je otprilike 40 odsto preporuฤene dnevne doze. Ova vrsta masti poveฤava rizik od srฤanih bolesti, pa zato nije baลก pametno da slaninicu jedete previลกe ฤesto.
Sadrลพi i zdrave masti
S druge strane, slanina sadrลพi i zdravije masti โ oko polovine su mononezasiฤene masti, a polovina od toga dolazi iz oleinske kiseline, koja je dobra za srce. Joลก 10 odsto masti u slanini su polinezasiฤene masti, kje ukljuฤuju omega-3 masne kiseline.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com