Sindrom noćnog jedenja jeste poremećaj ishrane koji se odlikuje odloženim uzimanjem unosa hrane. Iako postoji određeni stepen sličnosti s opsesivnim prejedanjem, razlikuje se od njega u tome što količina hrane koja se konzumira tokom noći nije objektivno velika niti se dešava gubitak kontrole nad unosom hrane.
Ovaj poremećaj ishrane prvi je opisao dr Albert Stunkard 1955. godine. On predviđa večernju hiperfagiju (povećan apetit, glad), prilikom koje nastaje konzumiranje 25 odsto ili više ukupno unetih dnevnih kalorija. Takođe, predviđa se i noćno buđenje uz unos hrane dva ili više puta nedeljno. Osoba sa sindromom noćnog jedenja ima svest o svom noćnom obroku, što je definitivno drugačije od drugih poremećaja ishrane.
Ovaj sindrom karakterišu bar tri od sledećih simptoma: nedostatak apetita ujutru, poriv da se jede uveče ili u sitne sate, ubeđenje da mora da se jede da bi mogli noću da spavate, depresivno raspoloženje, teškoće sa spavanjem.
Od noćnog jedenja pate oba pola, između jedan i dva odsto opšte populacije, odnosno deset procenata gojaznih osoba. Čak 28 odsto svih ekstremno gojaznih osoba može imati ovaj problem.
Sindrom češće pogađa osobe koje preskaču doručak i one koje ne vode mnogo računa o uravnoteženoj i zdravoj ishrani, a ugroženi su svi – od tinejdžerskog doba do kasnih tridesetih godina. Nažalost, ovaj problem može da traje dosta dugo.
Ove osobe obično su sklone depresiji, nemaju visoko mišljenje o sebi. U toku večeri i noći imaju smanjene nivoe hormona melatonina i leptina, dakle hormona sreće i blagostanja.
Kao pomoć u terapiji sindroma noćnog jedenja može da pomogne ishrana koja sadrži serotonin, recimo banane. Najbitnije je da treba da se promeni obrazac nepravilnog konzumiranja hrane i da osoba treba da se uobroči. Treba upotrebljavati nutritivno vredne namirnice, zdrave načine pripreme hrane i mentalno se pripremiti za promenu. Tako najbolje može da se reguliše apetit i žudnja za određenim namirnicama u noćno vreme.
S druge strane, uzimanje vitamina Ce i vitamina Be kompleksa, kao i minerala (magnezijum, cink i bakar), pozitivno utiču na smanjenje tegoba, jer direktno utiču na proizvodnju serotonina.
U svakom slučaju, osoba koja ima sindrom noćnog jedenja trebalo bi da potraži stručnu lekarsku pomoć.
(Jasna Vujičić, nutricionista, „Politika“)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.