Otkrivamo kako spavanje utiče na rad našeg mozga
„Umoran sam, treba mi odmor“, rečenica je koju većina ljudi često izgovori. Koliko nam zapravo odmora treba da bismo normalno funkcionisali – pitanje je na koje mogući odgovor daje nova studija iz Belgije.
Prema studiji, dva ključna faktora utiču na spavanje i odmor kako bi naš mozak normalno funkcionisao.
Istraživači su vreme spavanja i sna podelili na dva časovnika, jedan je unutrašnji sat koji ima vremenski okvir (dan i noć), dok je drugi kao peščani sat i odnosi se na vreme bez sna. Studija objašnjava princip peščanog sata kao pritisak na organizam, jer što je organizam duže bez odmora, to je veći pritisak.
Studija je analizirala podatke za 33 mlađe osobe koje su se dobrovoljno prijavile da ostanu budne 42 sata i da se u tom intervalu provere njihove mentalne i fizičke funkcije. Takođe, vršeno je i skeniranje mozga za vreme testova kako bi se na grafikonu videle aktivnosti mozga.
Podaci su pokazali da što je duži period bez sna, to su rezultati testova lošiji. Takođe, skeniranje mozga otkrilo je i interakciju dva osnovna biološka procesa u centralnom biološkom ritmu – prvi koji podstiče mozak da ostane budan po danu, a neaktivan noću, i drugi, koji vrši pritisak za spavanje posle previše takozvanog budnog vremena.
Prema studiji, ako ste budni od 7 ujutru do 7 ujutru narednog dana (24 sata), verovatnije je da ćete ostati još nekoliko sati budni zbog vremenskog sata koji vam kaže da dan nije za spavanje. Međutim, posle nekoliko sati, unutrašnji „peščani sat“ izazvaće pritisak za odmor na organizam.
Primarna odrednica spavanja različita je kod svake osobe i nije vezana za vreme koliko ste budni i koliko spavate, već je to biološki ritam koliko vam je odmora i sna potrebno.
Ova otkrića pokazala su kako dve različite stvari utiču na različite delove mozga, što može biti važno za naučnike da razumeju kako spavanje pospešuje funkciju mozga, a kako ga gubitak sna ometa.
Postoji još negativnih efeketa nespavanja osim same funkcije mozga. Ljudi sa premalo sna imaju veći rizik od hroničnih bolesti, kao i od dijabetesa i srčanih oboljenja. Međutim, realno gledano, skoro niko ne ostaje budan 42 sata ili više i na to se ne gleda kao na redovnu stvar. Postoje određeni poslovi koji uključuju treću smenu, i to nije novost, a takve osobe najčešće pate od nesanice za koju je vezan faktor izlaganja veštačkom svetlu.
Generalno gledano, i ova i sve prethodne studije o ovoj temi pokazuju obrazac: i ljudi i životinje imaju unutrašnji biološki sat koji im kaže da je noć za spavanje, a dan za aktivnost. Ipak, današnji način života dovodi do toga da se biološki sat pomera na sve kasniji period spavanja, što izaziva nesanicu.
Zaključci
Naučnici navode da je osobama mlađim od 65 godina potrebno od 7 do 9 sati sna dnevno, dok je starijim osobama od 65 godina potrebno od 7 do 8 sati sna. Međutim, najbolji pokazatelj koliko vam je sna potrebno jeste sam organizam. Obraćanje pažnje na signale koje tokom dana šalje vaš organizam pravi je pokazatelj vaše pospanosti i želje za odmorom.
Za prosečnu osobu, poruka je prilično jednostavna i glasi: spavajete i odmarajte više jer tako mozak bolje funkcioniše.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.