U trendu

Muški klimaks – mnogo gori od ženskog?

Nezgodna „igra” hormona…

U život muškarca posle pedesete godine ponekad je neophodno uključiti psihijatra ili psihologa koji bi im savetima pomogli da prevaziđu „krizu srednjeg doba”.

I muškarci u zrelim godinama ulaze u klimaks koji se kod njih zove andropauza, a kod žena menopauza. Bitna razlika je u tome što svaka žena zna da menopauza nastupa sa prestankom menstrualnog ciklusa, dok se promene kod muškaraca dešavaju sporije i mnogo su manje uočljive.

Kod njih se simptomi javljaju već iza pedesete godine kada muški hormon testosteron polako počinje da opada.

Rizici andropauze

– Prvi znaci smanjenja muških polnih hormona ispoljavaju se u postepenom opadanju ukupne životne vitalnosti, pre svega dolazi do smanjenja mišićne mase i snage, potom i do poremećaja metabolizma, a samim tim i povišenog šećera. Smanjuje se i gustina kostiju i povećava rizik od osteoporoze, stvaraju se masnoće u krvi, a problem postaje i gojaznost (masno tkivo se naročito taloži u predelu stomaka). Kod mnogih dolazi i do povećanja viskoziteta krvi. Ta zgusnuta krv opstruira normalan protok, pa su češći moždani i srčani udari i začepljenja karotida – objašnjava prof. dr Nada Kostić, internista i endokrinolog.

Nesanica, umor i – „dokazivanje”

U tom periodu kod muškaraca se i psiha menja, slično kao kod žena. Njihove partnerke prosto ih ne prepoznaju jer više nisu tako prijatni i raspoloženi. Mnogi pate od nesanice i umora, neki čak postaju agresivni i iracionalni, a često se u njima budi i potreba za dokazivanjem. Doktorka smatra da je zbog toga u život muškarca posle pedesete godine ponekad neophodno uključiti psihijatra ili psihologa koji bi im savetima pomogli da prevaziđu „krizu srednjeg doba”, a da ne naruše svoje zdravlje.

– Mada ovaj period ni kod žene ni kod muškarca ne predstavlja „gašenje organizma”, muškarci se plaše polne nemoći više nego srčanog udara ili bilo koje druge bolesti. Ali, andropauza ne mora da znači da su problemi koji tad nastanu znak impotencije: velika preopterećenost, zamor, brige, stres i nezadovoljstvo utiču na smanjenje libida, a kasnije i na potenciju, što je najčešće psihogenog, potom i neurogenog, vaskularnog porekla. Kad reše psihičke probleme kod većine sve „proradi”. Međutim, mnogi su u tim okolnostima skloni da posegnu za pomoćnim lekovitim sredstvima, a trebalo bi da znaju da postoje kontraindikacije i da ta sredstva mogu da izazovu moždani udar ili infarkt, i to mnogo češće nego što se misli. Zato bi pre toga obavezno trebalo da se posavetuju sa urologom, endokrinologom i psihijatrom – objašnjava doktorka Kostić.

REČ STRUČNJAKA: Prof. dr Nada Kostić, internista i endokrinolog

I priroda priskače u pomoć

U ublažavanju simptoma andropauze može pomoći nadoknada testosterona (ako je snižen, što nije pravilo), ali su lekari veoma oprezni kad daju hormone i kod muškaraca, jednako kao i kod žena. Pitanje „dati ili ne dati hormone” i dalje ostaje otvoreno jer se pojavljuje jedan apsurd.

Naime, gotovo svi muškarci u periodu andropauze imaju hiperplaziju (uvećanje) prostate. Kako se hormoni smanjuju, prostata se uvećava. Kod hiperplazija i karcinoma prostate upravo se „ide” na uništavanje testosterona. Zato se sprovode studije kako bi se ispitalo i precizno utvrdilo šta se postiže dodavanjem muških hormona.

To može pozitivno da deluje na povrede glave i oštećenja mozga, tako da mlađim muškarcima, koji nemaju kontraindikacija, nego iz drugih razloga imaju manjak hormona, testosteron treba dodati do nivoa srednje vrednosti. Međutim, većina kolega taj hormon ne bi dala starijim osobama, pogotovo ako su imali karcinom jer bi to bila potencijalna opasnost po njih.

Na žalost, na andropauzu se retko misli, pa iz toga proizilaze dijagnostičke zablude i neuspeh u terapiji. Činjenica je da je smanjena funkcija testisa neizbežna s godinama, ali se isto tako može i odložiti i ublažiti, a za to se prvenstveno treba boriti prirodnim putem.

Da bi se nivo dobrog stanja podigao, mišićna masa vratila, izbegla osteoporoza, popravilo raspoloženje i smanjio rizik od obolevanja krvnih sudova i karcinoma, organizmu treba dodati ono što mu nedostaje, ali prvenstveno na prirodan način. Umesto jakih sireva treba jesti mladi, uvesti više povrća i voća u sirovom stanju, kao i blaža mesa, na primer piletinu i što više ribe. Takođe, treba vežbati i provoditi što više vremena na čistom vazduhu, biti u dobrom društvu, ako je moguće češće, a kraće koristiti godišnji odmor, i, naravno, otkloniti sve faktore rizika proverom gustine kostiju i redovnim kontrolama kod kardiologa, urologa i endokrinologa.

(Dana Stanković, „Politika“)

Napišite komentar