U trendu

Snom protiv emotivnih problema

Novija istraživanja pružaju uvid u to zašto traumatična iskustva i bolne uspomene uglavnom izgledaju manje strašni ujutru, nakon što se čovek naspava.
U jednoj manjoj studiji, istraživači sa Univerziteta u Kaliforniji, Berkli, SAD, otkrili su da se u toku REM faze sna, faze u kojoj čovek sanja, hemikalije koje u mozgu izazivaju stres gase, dozvoljavajući umu da procesira emocionalna iskustva i umanji efekte stresnih uspomena.
Otkrića takođe mogu pomoći da se objasni zašto se osobama koje se bore sa emocionalnim problemima ili teškim izborima često kaže da je jutro pametnije od večeri. Nudi se i objašnjenje zašto se osobe sa posttraumatskim poremećajem teže oporavljaju od bolnih iskustava i često imaju noćne more koje se ponavljaju.
Hemikalije stresa
Els van Helm, doktorant psihologije na Berkliju i glavni autor studije, kaže: "Za vreme REM faze, uspomene se reaktivitaju, sagledavaju, povezuju i integrišu, ali u stanje gde se neurohemikalije stresa blagotvorno suzbijaju."
Pišući za žurnal "Current Biology", autori napominju da bi otkrića mogla da daju uvid u pitanje zašto ljudi provode trećinu života spavajući – činjenicu za koju nauka nije još uvek uspela da pronađe objašnjenje.
Istraživanje
Istraživači su ispitivali 35 mladih odraslih osoba i podelili ih u dve grupe. Svi učesnici posmatrali su 150 emocionalnih slika, dva puta, i to u razmaku od 12 sati, dok je magnetnom rezonancom merena njihova moždana aktivnost. Jedna grupa gledala je slike ujutru, a zatim opet uveče, dok su u međuvremenu bili budni. Drugi su gledali slike uveče, a onda i ujutru, posle cele prespavane noći.
Kod onih koji su spavali između gledanja slika zabeležen je značajan pad u emocionalnim reakcijama. Pored toga, snimci magnetne rezonance pokazali su značajno smanjenu reaktivnost amigdala (amygdale) – dela mozga koji obrađuje emocije, dozvoljavajući perifrontalnom korteksu (kori) mozga da povrati kontrolu emocionalnih reakcija.
Pored toga, istraživači su zabeležili električnu aktivnost mozga kod učesnika u toku spavanja, koristeći elektroencefalograme – uređaje za merenje električne aktivnosti koju stvaraju neuroni u mozgu. Oni su otkrili da se u toku REM faze sna određene šeme električne aktivnosti smanjuju, ukazujući na to da smanjeni nivoi neurohemikalija stresa u mozgu ublažuju emocionalne reakcije na događaje od prethodnog dana.
"Znamo da u toku REM faze sna postoji nagli pad nivoa norepinephrina (noradrenalin), moždane hemikalije koja se povezuje sa stresom", kaže profesor Metju Voker, jedan od autora i vanredni profesor psihologije na Berkliju. "Reprocesiranjem prethodnih emocionalnih iskustava u neurohemijski bezbednom okruženju sa niskim norepinephrin-om u toku REM faze, budimo se sledećeg dana, i ta iskustva su emocionalno ublažena. Osećamo se bolje povodom toga i osećamo kao da ćemo moći da se nosimo sa situacijom.
Posttraumatski stres
Metju Voker kaže da je došao na ideju da efekti REM sna mogu biti blagotvorni kod pacijenata sa posttraumatskim poremećajem, kada mu je lekar koji je radio sa američkim ratnim veteranima rekao da je lek za smanjenje pritiska nenamerno smanjio noćne more koje su se ponavljale i pomogao pacijentima da bolje spavaju. Lek je greškom potiskivao noradrenalin u mozgu, čineći REM spavanje manje stresnim, smanjujući noćne more i poboljšavajući kvalitet sna. Ovo slučajno otkriće ukazuje na to da je moguće da postoji povezanost između posttraumatskog poremećaja i REM faze sna.
"Studija će pomoći da se objasni misterija zašto ovi lekovi pomažu pacijentima sa posttraumatskim poremećajem i njihovim simptomima kao i snu. Takođe može ukazati i na nove tretmane koji se tiču sna i mentalnih poremećaja", kaže Voker.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar