Insomnija – šta se krije iza nje?

Već po ko zna koji put ste pogledali na svoj sat, i svaki put se kazaljke pomere, vreme neumitno teče, a vi nikako da zaspite, iako vas je umor već odavno sustigao i savladao. San vam ne dolazi na oči. Uradili ste sve što je do vas kako biste što pre zaspali, dobro ste se opustili pre odlaska u krevet, ostavili negativne misli po strani, poslednju kafu popili posle ručka, a kompjuter i TV već su odavno ugašeni. Međutim, san i dalje ne dolazi, a vi nikako da uvidite u čemu je zapravo vaš problem.
Iako sve ovo zvuči kao prilično mučenje, studije najskorijeg datuma pokazale su da insomnija ima i svojih "pozitivnih" strana, koliko god to ljudima neshvatljivo zvučalo.
U jednoj od takvih studija, objavljenoj u medicinskom žurnalu "San", došlo se do veoma zanimljivih otkrića. Naime, neke ljude odlikuju abnormalne moždane aktivnosti (jako intenzivni kognitivni proces) koje ih čine hiperaktivnim. Glavni krivac za to je gama-aminobutirična kiselina (GABA), koja je količinski zastupljenija kod ljudi koji imaju problema za insomnijom duže od šest meseci. Treba ipak imati na umu da je ovde reč o primarnoj insomniji, koja, nasuprot sekundarnoj, pokazuje da osoba ima problema samo sa snom. Ovi problemi nisu direktno u vezi sa bilo kojim drugim zdravstvenim stanjem ili poremećajem poput astme, depresije, artritisa….
Od 10% odraslih osoba koje pate od insomnije, čak je 25% onih koji pate od primarne insomnije. Budući da ova vrsta insomnije povećava i rizik za pojavu raznih poremećaja, koji se odnose na raspoloženje i stres, studija u prvi plan stavlja i mogućnost da do toga dolazi usled određenih spavačkih navika osobe, kao i manjka GABA-e.
Insomnija kao pojava ima, dakle, prave psihološke razloge u svojoj osnovi. Ali pošto mnogi lekovi koji su efikasni u lečenju ovog poremećaja zapravo povećavaju intenzitet aktivnosti u mozgu GABA-neurona, ipak postoje veliki izgledi da osobe koje spadaju u ovu grupu na taj način prevaziđu insomniju. Ukoliko ste jedna od njih, uvek vam može od velike pomoći biti pridržavanje redovnih i pravilnih spavačkih navika, kako biste se dobro odmorili u toku noći. Rešenje je prosto: treba relativno rano leći, na veoma kasno, "kad organizmu vreme nije".
Za one koji su sve to već isprobali i nije imalo nikakvog efekta, vredi razmisliti o još jednom aspektu – sve to bi moglo biti samo u vašoj glavi, i to bukvalno. Stoga, sledeći put kada se budete susreli sa ovim poremećajem, iskoristite vreme bez sna kako biste malo bolje razmislili o samoj insomniji i što pre utvrdili kakvu osnovu zapravo ovaj poremećaj ima kod vas.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.