Psihijatri su odavno dokazali da nas ono čemu smo izloženi u detinjstvu trajno obeležava i u velikoj meri utiče na to kakvi ćemo ljudi postati, pa je roditeljima posebno važno da uvek budu svesni šta govore pred decom. Psiholog, stručnjak za roditeljstvo i osnivač škole za roditelje vaspitanja izuzetnih tinejdžera Angela Karanja stoga ponavlja da se ponašanje, vrednosti, uverenja i stavovi prenose kroz posmatranje, slušanje i imitiranje drugih.
Kao mladi ljudi sa nerazvijenim mozgom, deca nemaju mentalnu spretnost niti sposobnost da preispituju šta im se predstavlja i da li je to dobro ili loše – rekla je ona, „a do sedme godine podsvest deteta je subjektivna i otvoren za svaku sugestiju“. Kada jednom usvoje određene stavove, kaže, teško ih je kasnije promeniti, pa je najbolje od početka sprečiti negativne navike. Evo šta ona kaže da treba izbegavati da govorite pred decom:
Negativno o (bivšim) partnerima
Mnogi roditelji u besu govore loše o drugom roditelju pred svojom decom i ne shvataju da je dete mešavina oba; pa kada čuje nešto negativno o drugom roditelju, sebe takvim doživljava, objasnila je Karanja. Tako kod deteta nastaju unutrašnje podele jer mrzi jedan deo sebe ili svoje porodice“, dodaje ona.
O sopstvenim strahovima
Nikada pred decom ne bi trebalo da pričate o problemima sa novcem ili o svojoj brizi o bolesti, kaže psiholog, jer deca uče iz života svojih roditelja i načina na koji roditelji tumače svet. „Kada su roditelji uplašeni i pričaju o novčanim brigama, oni te strahove prenose na svoju decu, a odgovornosti odraslih ih opterećuju i ne znaju kako da ih olabave“, rekla je ona. Kada roditelji razgovaraju sa decom o zabrinutostima odraslih, oni kažu da ih dovode u bespomoćan položaj za koji se zna da ometa normalan razvoj deteta.
Nedostatak samopouzdanja i samoprezir
Roditelji nikada ne bi trebalo da koriste izraze samoprezira kao što su „Ne mogu ništa da uradim kako treba“, „Beskorisna sam“, „Debela sam“ ili „Ružna sam“. Radeći ovo u prisustvu svoje dece, koja su tako upečatljiva, roditelji ih demonstracijom uče da je u redu ne verovati u sebe“, kaže psiholog.
Žaljenje zbog rađanja deteta
Izjave poput „nikada nije trebalo da te rodim“ ne bi trebalo govoriti deci, čak i ako vi kao roditelji to mislite. „Najbolje bi bilo prihvatiti da je dete tu i učiniti sve što je potrebno da ga podržimo u životu koji smo mu dali“, kaže ona, a pomenute fraze i stavovi doprinose sopstvenom manjku samopouzdanja i razvoj ‘oštećenog’ identiteta. „Dakle, kada roditelji prenesu obeshrabrujuća uverenja na svoju decu, čak i govoreći im da nešto ne mogu da urade, deca počinju da veruju da su nesposobna.
Poređenje sebe sa drugima
To je unapred izgubljena igra, kaže psiholog, dodajući da je „istraživanje pokazalo da poređenje deteta sa drugima dovodi do nedostatka vrednosti za sebe ili druge. „Poređenje koje govori deci da nisu dovoljno dobra može biti demorališuće i depresivno, dok onaj ko kaže da su najbolji može dovesti do nepoštovanja drugih.“ „Dakle, kada roditelji prenesu obeshrabrujuća uverenja na svoju decu, čak i govoreći im da ne mogu nešto da urade, deca počinju da veruju da jesu nesposoban“.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com