Bajić: Treba ostavljati pečat vremena u gradu
BEOGRAD – Završetak skulpture“Odavde donde“ britanskog umetnika Ričarda Dikona i Mrđana Bajića iz Beograda, čije je postavljanje ovih dana završeno, bio je povod je za organizovane panel diskusije „Skulptura u gradu – studije slučajeva“ koja je danas održana Galeriji Artget KCB-a.
Pešačka pasarela od Kalemegdana do obale Save, najavljivana prvobitno za početak 2017. godine, uskoro bi trebalo da bude potpuno funkcionalna, a obuhvata monumentalnu skulpturu „Odavde donde“ britanskog umetnika Ričarda Dikona i Mrđana Bajića iz Beograda.
Glavni gradski urbanista Marko Stojčić obišao je juče radove na pasareli s Dikonom i Bajićem koji su danas u Kulturnom centru Beograda učestvovati u panel diiskusiji.
Mrđan Bajić za Tanjug kaže da je šira tema panela – Skulptura u gradu, odnosno, kako ona dospeva u grad.
„Zanimaju nas modeli i okolnosti u kojiam neka skulptura postaje deo javnog gradskog prostora i kako to umetničko delo živi i obogaćuje prostor. Imamo ugledne goste iz Engleske i Francuske koji su s nama nama podelili platforme na osnovu kojih su jako različite stvari postavljene pre svega u Engleskoj“, kazao je Bajić i naglasio da kod nas često donosioci odluka nisu profesionalci u umetničkom smislu.
„Kod nas je tradicionalizam pomešan s konzervativozmom… Treba nam više profesionalaca povezanih sa umetnošću koji će donositi odluke .Treba čuvati tradiciju svoga grada ali i ostavljati pečat vremena u kojem se stvari odvijaju. Upravo sam to uradio zajedno sa gospodinom Dikonom, a danas smo sve to verbalizovali“, kazao je Bajić.
Beograd se kroz nekoliko poslednjih javnih konkursa za spomenička obeležja i komplekse suočio sa mnogim nedoumicama: akademski, devetnaestovekovni, tradicionalni ili savremeni pristup zadatoj temi.
Izabrana rešenja su u najvećem broju slučajeva primana sa neodobravanjem javnosti, a često i stručnjaka.
Cilj panel diskusije je stoga bio da prikupi mišljenja stručnjaka, profesora univerziteta, umetničkih kritičara, profesionalca i kustosa iz zemlje i inostranstva, kako bi se kroz prikaz studija slučajeva predstavio informativni presek veoma različitih iskustava, koja su možda manje poznata i izvan su polja sagledavanja lokalne sredine.
Namera je i da se sa pozicije struke utiče na buduće raspise konkursa za skulptoralna obeležja, vodeći pre svega računa o njihovim kulturno-istorijsko-prostornim kontekstima, ali i o savremenom trenutku u kojem dela nastaju i porukama koje bi trebalo da prenesu sadašnjim i generacijama koje tek dolaze.
Uz Dikona i Bajića, u razgovoru su najavljeni i istoričarka umetnosti Simona Čupić, arhitekta Erik Pari (Eric Parry), kustoskinja Andrea Šliker (Sćlieker) iz Tejt Britan, kustos Džonatan Vud (Jonathan Wood) iz Fondacije Henri Mur, kustos i kritičar Olivije Kaplen (Olivier Kaeppelin), umetnički direktor Fondacije Maght, kustosi i kritičari Anri-Fransoa Debaje (Henri-Francois Deballeux) i Gijom Pikon (Guillaume Picon), galerista i kustos Erik Derimo (Eric Dereumaux) i umetnik i kustos Feđa Klikovac, te arhitekta Danica Jovović Prodanović kao moderatorka.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.