Bergler o Izgubljenoj Bibliji, Denu Braunu, duhovima komunizma

BEOGRAD – Rumunski pisac Igor Bergler, čiji je prvi roman “Izgubljena Biblija” najprodavanija knjiga domaćeg autora u Rumuniji u poslednjih 30 godina, gost je ovih dana izdavačke kuće “Vulkan” na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga.

“Izgubljena Biblija” je u Rumuniji prodata u više od 100.000 primeraka, prava za objavljivanja kupio je španski izdavač “Ediciones B”, deo najveće izdavačke kuće u svetu “Penguin-Rondom House” sa sedištem u Njujorku, a samom autoru najviše znači činjenica da je krajem prošle godine prava za izdavanje kupila kuća “La Nave di Teseo”, čiji je osnivač njegov uzor i omiljeni intelektualac Umberto Eko.

“”Izgubljena biblija” je zapravo najprodavanija knjiga u Rumuniji od pada komunizma i od kada imamo slobodno tržište, od kada ljudi dobrovoljno kupuju knjige. Imamo naravno poznate nacionalne pisce i pesnike čija dela su prodavana u milione primeraka, ali to je bilo nametnuto od strane države”, rekao je Bergler u intervjuu Tanjugu, dodavši da su samo dela Dena Brauna i Markeza prevazišla cifru od pola miliona primeraka u Rumuniji.
Radnja Berglerovog romana odvija se u Segešvaru, gde se održava konferencija najpoznatijih svetskih istoričara, kojoj prisustvuje profesor Čarls Bejker.

Nezvaničan razlog njegovog dolaska u rodno mesto ozloglašenog grofa Drakule jste da razotkrije dugo skrivanu porodičnu tajnu, ali će morati da promeni planove kada ga lokalna policija pozove da pomogne u rešavanju neobičnog ubistva.

“Mnogo istorije ima u knjizi, neki ljudi se žale jer žele jednostavan triler i knjiga im je suviše komplikovana. Ja mislim da je čak i duhovita. U trilerima nema humora, možda zato imam problema da je prodam na američkom tržištu, jer se ne uklapa u njihove jasne kategorije, a zaboravljaju osnovno pravilo majstora napetosti Hičkoka, ne možete držati čitaoce ili gledaoce napetim sve vreme, morate da im dozvolite da se opuste da bi im sledeće iznenađenje palo još teže”, rekao je Bergler.

Smatra da knjiga bez humora nije knjiga i podseća da svi veliki autori – od Homera do Šekspira, od Tomasa Mana do Džojsa imaju humor u svojim delima.
“Možda je to upravo kvalitet koji je prepoznat u evropskim zemljama, jer Evropa više pažnje posvećuje kompleksnoj literaturi. Pokušao sam da uradim nešto drugačije po uzoru na Umberta Eka, koga obožavam”, objasnio je autor i otkrio da u drugoj knjizi “Testament of Abraham”, koja radnjom prethodi “Izgubljenoj Bibliji” i koju će “Vulkan” takođe objaviti, Čarls Bejker razgovara telefonom sa Ekoom i pita ga da mu pomogne u rešavanju misterije.
“Moj prijatelj, književni kritičar kaže da su istoričari pisci bez mašte i da im treba pomoć. Ja nisam istoričar, a knjiga je višeslojna i, kao što primećuju moji čitaoci, teško je razlučiti granicu između fikcije i istorijskih činjenica”, rekao je Bergler.
Naglašava i da je njegova knjiga vrsta parodije na knjige Dena Brauna.

“Neki su me, pre nego što su uopšte pročitali knjigu, optužili da kopiram Dena Brauna, jer mi je glavni junak profesor koji dolazi u drugu zemlju. Onda sam im rekao, tu je i Drakula pa ako sam od nekog ukrao, onda je to od Brema Stokera. Junaci se sele i u bajkama. Možda kopiram sve ostale, ali ne Dena Brauna”, rekao je Bergler.

Za sebe kaže da je pripovedač koji se prvo bavio filmom.
Iza sebe ima 12 filmova, koje potpisuje kao scenarista i reditelj, a dva dugometražna su prva ostvarenja u Rumuniji snimljena u produkciji nezavisne televizije.

Pošto je, kako kaže, teško doći do sredstava za film i dosadilo mu je da se bavi advertajzingom, odlučio je da uradi nešto posebno.
“Karl Jung je rekao da život počinje nakon 40. godine i ja sam živi dokaz za to”, ističe kroz smeh.

Knjiga “Testament of Abraham” u Rumuniji je postigla uspeh prve i Bergler već piše treći deo “Mićelangelo’s lie”.
A na pitanje šta kao filmski autor misli o ekranizaciji svojih knjiga, kaže da ih je nekako i pisao za film.
Naglašava da dobra knjiga nikad ne postaje dobar film, da je teško jedno delo pretvoriti uspešno u drugi medij, pa čak i prilikom prevođenja knjige sa jezika na jezik, izgubi se nešto, ali da reditelji i scenaristi imaju prava na svoj ugao gledanja.
“Što se tiče mojih knjiga, one su veoma vizuelne i imao sam nekoliko ponuda u Rumiji za ekranizaciju, ali sam ih odbio, ne zbog honorara za autorska prava, već zato što nema uslova da se snimi film kakav bih ja želeo. Rekao sam im dovedite Džordža Klunija da igra glavnu ulogu pa možemo da pričamo”, kroz smeh kaže Bergler i dodaje: “Imate vi onu pesmu “Još uvek sanjam…”.
Pored pesama grupe “Galija”, Bergler zna i voli “Riblju čorbu” i Bajagu.

Majka mu je Srpkinja, govori srpski, uz još četiri jezika, ali ga, kaže, bolje čita.

”Devedesetih sam napustio Temišvar gde je bilo mnogo Srba, otišao sam u Berlin pa u Bukurešt i nekako sam izgubio dodir sa srpskom literaturom i filmom koje mnogo volim. Obožavam Kusturicicne filmove i “Ko to tamo peva”. Znam malo o Srbiji i mnogo više o Jugoslaviji. Ostala mi je neostvarena želja da vozim juga”, rekao je Bergler.
Oduševljen je Beogradskim sajmom knjiga, velikim izborom literature. Primećuje da ima pisaca koji smatraju da ako se knjiga dobro prodaje, onda nema vrednost.
“Po toj logici ako ne prodaš nijednu knjigu, ti si najbolji pisac. To nije tačno. Tržište treba da prosuđuje, a ne neka vlast. Imali smo komunizam u Rumuniji i dosta je bilo, mada se u Rumuniji pojavljuju duhovi komunizma i ljudi koji čitaju kao deca u predškolskom danas upravljaju zemljom”, rekao je Bergler.

Problem u Rumuniji je što se malo knjiga objavljuje, a da li se manje čita, nije siguran.

“Sa čim da poredimo, sa periodom od pre 100 godina? Ako prikazujete Hamleta na najvećoj televiziji, za jendu noć će imati više gledaoca nego u čitavoj istoriji pozorišta. Pogledajte ovde, na ovom Sajmu je čudo jedno”, rekao je Bergler.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.