Fajns: Slobodu treba naći u sebi nezavisno od sistema

BEOGRAD – Slavni britanski glumac Rejf Fajns, čiji se film „Bela vrana“, delom sniman u Beogradu, prikazuje u Glavnom takmičarskom programu Festa, izjavio je danas da voli kada mu reditelj dozvoli da se igra i da mu je teško kada kao reditelj treba sebe u tome da ograniči, te da je stalno napredovanje u tom smeru jedna vrsta srećne boli.

„Perfekcionista sam što nije uvek od pomoći. Kao glumac volim kada mi reditelj dozvoli da se igram i kada mi kaže dosta, to je super. Ali kada i glumite i režirate onda je teško ograničiti sebe u igri, posebno kada još morate da vodite računa i o drugim glumcima. Kada bih imao neograničeno vreme, udovoljio bih sebi, ali jedna od dobrih stvari jeste što stalno morate da idete napred i to je vrsta srećne boli“, rekao je Fajns u intervjuu Tanjugu.

Pravo zadovoljstvo oseća, kaže, kada pregura jedan dan na snimanju, posebno ako režira svoju ulogu i upravlja svojim uzbuđenjem koje u njemu izaziva gluma.

„Zato je važna disciplina. Kažem, u redu imali smo pet dublova, to je taj i idemo dalje. Veliko zadovoljstvo leži u činjenici da ste pregurali dan na snimanju filma, a ja mnogo volim kada mi je dan dobar“, rekao je Fajns.

U svom trećem rediteljskom projektu, „Bela vrana“, o ranom životu legendarnog baletskog igrača Rudolfa Nurejeva do nečuvenog skandala kada je 1961, usred turneje, prebegao iz Sovjetskog Saveza na Zapad, Fajns tumači njegovog učitelja Aleksandra Puškina koji takođe visoko vrednuje disciplinu.

„On je redak duh. Duboko oseća umetnost i dirnula me je njegova potpuna posvećenost profesiji u čemu je našao smisao svog života i ništa mu osim toga nije potrebno“, rekao je Fajns na prethodno održanoj konferenciji za novinare.

Fajns nije imao priliku da gleda Nurejeva uživo na sceni s obzirom da je slavni baletski igrač preminuo pre 25 godina, ali je pročitao prva poglavlja njegove biografije i kaže da su ga privukli njegov duh i njegova odlučnost da se ostvari kao umetnik i to u doba ideološke podeljenosti između Istoka i Zapada, vrlo specifičnog perioda u istoriji.

On je istakao da je Nurejev pobegao iz Sovjetskog Saveza zbog represije koju je osećao, ali da ta slika nije baš crno-bela, zbog čega je odlučio da u filmu unese više boja u prikazima Lenjigrada.

„Želeo sam da pokažem i tu drugu stranu Sovjetskog Saveza koji je negovao umetnike i ulagao u njih. Zato sam odlučio da Lenjigrad ne prikazujem kako se to obično čini u filmovima u kojima dominira sivilo“, objasnio je Fajns.

Na pitanje da uporedi sovjetski represivan režim koji je gušio individulane slobode i današnju represiju tržišne ekonomije, Fajns je rekao da je to nemoguće, jer su u pitanju potpuno različite stvari.

„O tome može dugo da se razgovara. Ali ukratko, sovjetski sistem jeste bio represivan i ograničavao je slobodu pojedinaca, pa i umetnika i tome sam dosta čitao. Ja sam pak rođen na Zapadu, živim u tržišnoj ekonomiji i slobodan sam. Mogu da izađem na ulicu da vičem šta god želim, da napišem knjigu ili snimim film koji želim“, istakao je Fajns.

Smatra i da se o slobodi može govoriti iz različitih perspektiva, da je u nekim zemljama sloboda kontrolisana, u drugima ne.

„Mnogo umetnici koji su bili pod represijom države, pronaslsi su slobodu u sebi. To je suština, pronaći slobodu u sebi, a ne u odnosu na sistem u kome živite“, naglasio je Fajns.

Velika ljubav mu je čitanje, a zbog Šekspira se opredelio za glumu, te je igrao Hamleta, Ričarda Trećeg, Koriolana, Antonija…

„Šekspir je meni sve, on je razlog što sam postao glumac. Za mene je on uvek živ. Mnogi njegovi komadi su direkto povezani sa današnjicom. Jezik je drugačiji, ali ako pogledate suštinu u odnosima između ljudskih bića, pravo je čudo šta nam on zapravo pokazuje o nama samima. Za mene bi svet bez Šekspira bio pustinja“, rekao je Fajns Tanjugu.

I dok na pozorišnim scenama igra Šekspirove junake, popularni Voldemor iz serijala o Hariju Poteru, od filmova izdvaja „Engleski pacijent“ Entonija Mengele, „Grand Budapest Hotel“ Vesa Andersona i „Rasprskavanje“ Luke Gvadanjina, dok kao reditelj iza sebe ima još dva ostvarenja „Koriolan“ i „Nevidljiva žena“, oba prikazana na Festu.

„Teško je snimiti film. Zato ga i ne treba snimati, ako nemate nešto važno da kažete“, poručio je slavni glumac, koji je priznao da mu je u školi bilo teško da se prilagodi i da se tada osećao kao bela vrana.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.