U trendu

„Već dve hiljade godina“ Mihaila Sebastijana

BEOGRAD – Izdavačka kuća “ Klio“ danas je predstavila roman „Već dve hiljade godina“ rumunskog prozaiste, romansijera književnog kritičara,novinara i prevodioca,Mihaila Sebastijana (1907- 1945) koji je prvi put preveden na srpski jezik,

O knjizi koja je napisana 1936. govorio je pored izdavača i urednika Zorana Hamovića i filmski i književni kritičar Miroljub Stojanović. .

Mihail Sebastijan je njegov pseudonim jer se 1907 rodio u Brailu kao Jevrej
Josif Mendel Hehter koji se bavio advokaturom sa uspehom, a umro je kao žrtva neobjašnjive saobraćajne nesreće 1945. u Bukureštu
U rodnom gradu pohađao je osnovnu školu i gimnaziju, a njegov maturski rad, koji je odbranio 1926, izuzetno je visoko ocenio predsednik komisije, Naj Jonesku koji mu je bio uzor. Godine 1929, završio je Pravni fakultet Univerziteta u Bukureštu, a zatim i doktorirao u Parizu (1930-1931).

„U Bukureštu, a zatim u Parizu kretao se u intelektualnim krugovima i družio se sa najpoznatijim rumunskim piscima poput Mirče Elijade M.E.Sioran, Eženom Joneskuom… ali je postao internacionalno slavan tek nakon što mu je objavljen „Dnevnik“ koji je vodio od 1934. do 1944. a objavljen je tek 1996.godine kada su ga njegovi rođaci poslali iz Izraela u Ameriku“ ispričao je Stojanović koji je, oduševljen knjigom „Već dve hiljade godina…“proučio život i delo njenog autora.

Hamović je upozorio da je osim ove dve knjige Sebastijan imao još jedan roman „Nesreća“koji za sada nije preveden i znacajan broj kraćih proznih priloga .

Inače, kada je Irac Filip O Kjali preveo Dnevnik pošto je živeći u Bukureštu naučio dobro rumunski to delo je postalo internacionalni hit i proglašeno je za
„najbolju hroniku postepene nacifikacije Evrope“.

Ta tema, dodao je Hamović sreće se i u romanu „Već dve hiljade godina… “ iako počinje dvadesetih godina prošloga kada je nacizam bio tek u zametnku.On smatra da je Rumunija toga vremena bila fenomen jer su se paralelno počele širiti ideje dva totalitarna režima nacizam i komunizam. Sebastijan , kazao je Hamović, imao je među svojim intelektualnim prijateljima pristalice obe ideologije.

Radnja romana „Već dve hiljade godina…“ počinje u vreme bujanja antisemitizma kada jevrejske studente napadaju i tuku drugi studenti. Bezimeni mladi narator, Jevrejin, suočava se sa nasilnim isterivanjem jevrejskih studenata sa Univerziteta.

Budući da je i sam student Pravnog fakulteta, glavni junak a i narator nakratko se pridružuje grupi svojih kolega, jevrejskih studenata koji su organizovali otpor da bi mogli da nastave studije, ali ih ubrzo napušta. On se ne plaši batina; on se plaši da će izgubiti svoju slobodu, identitet ukoliko se identifikujue s grupom. Takođe, zazire i od činjenice da ga psihologija žrtve isuviše privlači. Više iz prikrajka, taj lik primećuje da batine koje dobijaju njegove kolege Jevreji oblikuju i snaže „Jevrejina” u njima čime razvija određenu svest o pripadnosti. On ne želi da negira niti da bude definisan svojim jevrejstvom.
Stojanović je naglasio da nije mogao da žanrovski definiše roman jer u njemu ima puno autobiografskog , istovremeno je politički traktat, esej, porodični romani.

Ocenivši da je štampanje ovog Sebastijanovog dela događaj za naše izdavaštvo, Stojanović je smatrao da treba posebno istaći „genijalni“ prevod Đure Miočinovića
kao i tekstove koji prethodne romanu „Prolegomenu za jednu estetiku konflikta“Lučijana Prikopa i „Predgovor“Naja Joneskua kome se Sebastijan divio i smatrao ga je svojim mentorom .

Kada je roman „Već dve hiljade godina…“ prvobitno štampan izazvao je žestoke napade, kako od desničarske tako i od levičarske štampe, a na te napade pisac je odgovorio u knjizi Kako sam postao huligan (1935).

Tokom rata, mada nije bio pošteđen poniženja zbog toga što je Jevrejin, Sebastijan je od 1941. godine radio kao profesor u gimnaziji, a u martu 1944. mu se u Pozorištu Alhambraigra igrao komad „Bezimena zvezda“, koji je napisao pod pseudonimom Viktor Minku.

Njegov status se radikalno menja posle avgusta 1944. godine, kada je imenovan za glavnog savetnika za štampu u Ministarstvu nacionalne propagande. Godine 1945. dobija da predaje jedan predmet na Slobodnom demokratskom univerzitetu, često je tražen u svojstvu advokata, dok njegovi komadi počinju da se izvode, ne samo u zemlji, već i u inostranstvu…

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike