Ručak ili, još bolje, večera sa voljenom osobom u nekom lepom restoranu je za mnoge izuzetno romantična ideja. Ukusna hrana, može i uz svetlost sveća, poslužuju vas (niste „crkli“ spremajući ukusnu hranu, a i lep je osećaj kad vas posluže), po mogućnosti i prijatna muzika, lep ambijent oko vas… Mnogi parovi uživaju u tome. Ne mora čak ni da bude večera u pitanju, zapravo, može se vrlo prijatno sedeti i u kafeu. U celoj toj priči može vam izgledati pomalo neobično prizor koji se sve češće viđa kod nas, a to je da momak i devojka (stariji ili mlađi par, svejedno) sede u restoranu ili kafeu i da se konobaru obraća isključivo muškarac. Devojka govori momku šta želi, a on to prenosi konobaru. O čemu se ovde radi?
Jedno moguće viđenje jeste da se devojka ponaša kao princeza. Ona ne želi ništa da ima sa konobarom – sa „poslugom“; svom momku će reći šta želi, a on će se pobrinuti da to bude i ispunjeno, da budu data potrebna naređenja. Ona zapoveda, a on (njen momak) je sluša i ispunjava joj želje.
Drugo viđenje koje pada na pamet je upravo suprotno od prvog: devojka tu zapravo nema svoj glas. Ona ne može da direktno od konobara traži ono što želi – to joj nije dopušteno. Umesto toga, ona će svoju želju reći svom momku, a na njemu je da tu želju odobri (time što će je preneti konobaru) – ili ne. U ovom slučaju momak je gazda, a devojka je njegova – robinja? Vlasništvo?
Treća mogućnost koja pada na pamet jeste da se par nekad tako ponaša, a nekad se oboje obraćaju konobaru – kako im „dune“. Niko tu nije gazda, niti za ovakvo ponašanje postoji neki poseban razlog, već momak i devojka rade onako kako im u tom trenutku prija.
Koje od ovih viđenja je ispravno? Ne znamo, ali prizor je svakako zanimljiv i moguće ga je tumačiti na više načina. Kakvo će tumačenje biti najverovatnije više zavisi od samog posmatrača nego od stvarnog stanja stvari.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com