Šta je u stvari „perverzno“?

Dešava se da on ili ona predlože nešto, a partner ili partnerka na to odmah „skoče“, smatrajući predlog perverznim, pitajući se s kakvom su to izopačenom osobom i zašto je takav predlog uopšte pao. A najčešće se, u suštini, ne radi čak ni o predlogu, već o pitanju, i osoba koja ga je postavila zaista nije mislila ništa loše.

Na šta mislimo kad kažemo „perverzije“? Nemamo precizan odgovor, jer će različiti ljudi različite stvari smatrati perverznim (i to ne samo kod nas već svuda u svetu). Oni koji smatraju da su samo vaginalni seks, možda i samo misionarski položaj, normalni u seksualnom odnosu, smatraće oralni seks prljavim i perverznim, da ne idemo dalje od toga.

Nekima će oralni seks biti normalan, ali analni neće, neki će „kučeći položaj“ smatrati odvratnim i degradirajućim za ženu, dok će nekome i, recimo, sado-mazo igrice, dokle god na njih pristaju oba partnera (i oba partnera su punoletna i pri čistoj svesti) biti nešto sasvim normalno – možda ne nešto što je po svačijem ukusu, ali ne i bolesno, samo drugačije.

Tako da će, zaista, „perverzno“ obuhvatati različite stvari za različite ljude.

I, šta s tim? Desi se da on pita nju da li je nekada razmišljala o seksu utroje (on, ona, i još jedna žena). A onda odmah „skoči“ na to, nazove ga perverznjakom, ideju odvratnom, i ogorčeno se pita zar mu nije ona sama dovoljna, planira li on to da je prevari, dovede još neku, šta li. Pri tom on nije predložio da to zaista urade, samo je pitao šta ona misli o tome (i dobio odgovor, koji će ga najverovatnije navesti na to da pitanje nikada više ne postavi, a možda i da nikada ne pokuša nikakav eksperiment u krevetu). Možda mu je to bila pubertetska fantazija, pa je bio radoznao da sazna šta njegova draga misli o takvim stvarima, i da mu kaže neku svoju fantaziju. Možda se samo onako upitao kako bi to izgledalo. Možda ne bi ni želeo da to stvarno isproba, nego je hteo da im to bude pričica kojom će začiniti seks. Možda…

U svakom slučaju, sve što je učinio bilo je da se otvori pred voljenom osobom, da bude ranjiv pred njom, izloži neke intimne misli – i bio je povređen čim je to učinio.

Ili, ona bude ta koja postavi pitanje, pita svog dragog da li bi želeo da proba to-i-to (čitala je o tome negde, ideja joj je bila malo neobična, interesuje je njegovo mišljenje). A on je odmah izvređa, nazove je prljavom, i „ubije“ u njoj volju da se ikad više otvori pred njim, možda i pred bilo kim drugim. Ako ne možete pred voljenom osobom da se otvorite, da postavite pitanje i o škakljivim temama, kakva je to onda ljubav?

Sasvim je druga situacija ako neko nekog na bilo koji način (fizički, emotivnim ucenama, psihološkim pritiskom…) tera na nešto što ova druga osoba ne želi. To ne bi smelo da se dešava, ne samo u ljubavnoj vezi nego uopšte (naravno, ne govorimo o situacijama kad neko nekog „tera“ da popije lek koji mora da popije ili nešto slično). Ali, zaista bi trebalo da je moguće u vezi postaviti pitanje o nečemu seksualnom, a da odgovor ne budu uvrede i užasnutost. Možda vam se ideja čak i dopadne, pa je prihvatite. Moguće je da ćete samo popričati o toj temi i složiti se da ni jedno ni drugo ne zanima da to isprobavate. Možda vam se ideja ne dopadne, pa odbijete. Ali bi trebalo da je moguće pitati, i ne biti proglašen prljavim perverznjakom zbog toga.

Uključite se u diskusiju o perverzijama…

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.